Izdavač Electronic Arts izbacuje na tržište igre iz serijala Need for Speed nabijenim tempom. Ovog puta posao je poveren Black Boxu, koji je poslednje tri godine, od NFS Undercovera, grejao klupu (ne računajući tu prošlogodišnji mlaki MMO projekat pod nazivom NFS World). Da sve ne bi ispalo još jedna očigledna reciklaža, The Run krasi zanimljivo skrojena struktura igre, uz (što je kuriozitet) korišćenje verzije Frostbite enginea iz Battlefielda 3, koji je prvi put upregnut prilikom pokretanja jedne arkadne jurnjave.

U ulozi ste mlađanog vozačkog asa, koji nalikuje nekakvom generičkom statisti iz filmova „Fast and the Furious”. Zbog neizmirenih dugova beži od mafijaša u „uzbudljivom” prologu. Kako bi se rešio bede koja mu je za vratom, naš junak nastavak svoje šoferske karijere investira u veliku kontinentalnu trku sa istočne na zapadnu obalu Amerike, na kraju koje ga očekuje pozamašna novčana nagrada. To, naravno, neće biti lako zahvaljujući drugim vozačima, pomenutim kriminalcima, sporadičnim boss susretima i ever vigilant policijom, koja će, sudeći po ovoj igri, na vas poslati svoj kompletni vozni park. U samoj igri ovo će rezultirati stupidnim quick-time sekvencama, u kojima nabadate pravi taster u pravo vreme, kao i gomilom nepreskočivih animacija i sinematika. Bilo kakav angažman vašeg lika van automobila ne akumulira ništa od pukog nastavka radnje i učitavanja sledeće trke, što je pomalo čudno kada se u obzir uzme potenciranje finansijske nagrade za koju se borite (nema kupovine niti opremanja kola, sem biranja kolorne šeme).

S obzirom na ovakvu strukturu igre, trkačke režime ne možete proizvoljno birati, već vam se oni serviraju linearno, u skladu sa napretkom u vašoj „kenonbol” trci. Klasično nadmetanje sa drugim vozačima podrazumeva postizanje zacrtanog plasmana u trenutnom segmentu (u kompletnoj trci učestvuje više od 200 vozača), gde vas samo pozicioniranje na prvo mesto vodi dalje. Tu su, zatim, standardne checkpoint trke, vremenski uslovljeno obilaženje drugih protivnika, pri čemu morate da ih zadržite iza sebe, kao i borba sa pomenutim glavonjama (i glavonjkama), čija vozila preuzimate nakon pobede. Autolog sistem ponovo je tu kako bi u svakom trenutku (u toku vožnje) upoređivao vaše vreme sa trenutno najboljim postignutim u odnosu na vozače sa friends liste, uz standardno praćenje i rangiranje vaših rezultata online u odnosu na druge igrače.

Igru „krasi” i previše rigidan i usmeren dizajn, koji vam ne dozvoljava nikakvu slobodu kretanja tokom vožnji, osim strogo zacrtanim pravcem. Ovo podrazumeva da će svako, čak i najmanje izletanje sa staze (uključujući tu i blaga sečenja krivina za koje igra proceni da su nedozvoljena), biti momentalno sankcionisano resetom (njihov broj po trci je ograničen i zavisi od odabranog nivoa težine). Vrdati van staze možete samo na predefinisanim prečicama, koje je nekad teško primetiti i „ubosti” tokom sumanute vožnje. Model oštećenja takođe je podređen brzometnom igranju i, iako vizuelno prisutan, ne utiče na performanse tokom vožnje. Još jedan debeli minus je i nemogućnost promene bolida pre početka trka, a to je moguće isključivo na stazi posećivanjem sporadičnih i teško uočljivih benzinskih pumpi, sa zadržavanjem koje može da utiče na trenutni plasman.

Kako je glavni fokus igre pre svega na spektakularnoj i adrenalinskoj jurnjavi, ona je dodatno obogaćena sa svega nekoliko sporednih sitnica. Napretkom u kampanji otključavate dodatne bonuse za lakše savladavanje staza u vidu nitro punjenja (sa sopstevnim apgrejdovima), osvajanja dodatnih XP poena raznim kerefekama na stazi (skokovi, proklizavanja, preticanja i slično), driftingom iza protivnika za efektna preuzimanja vođstva i slično. Pored glavne kampanje, single player iskustvo obogaćeno je i challenges nivoima, koje otključavate bilo trkanjem na njima bilo napretkom u glavnoj priči, uz očekivano nadmetanje radi postizanja što boljeg vremena i otključavanja bržih modela automobila. Multiplayer ne donosi mnogo iznenađenja, sem implementacije Bonus Wheela pre početka trke, u kojem se nasumično bira neka od nagrada koja će sačekati pobednika na kraju (dodatni XP boost, nagradno vozilo i slično).

Kao brz, pitak i atraktivan insert coin to start proizvod, NFS: The Run pogađa u metu relativno uspešno, bez obzira na to što je očišćen od svih sporednih trica koje bi „pokvarile” takav utisak. Ljubitelji kompleksnijih auto-trka (makar i arkadnog karaktera) uživaće onoliko koliko budu mogli da zanemare agresivna kresanja gameplaya na više strana, ali se igra i ne pretvara da je nešto više od toga.

Aleksandar DINIĆ