Šta prvo pomislite kada vidite igru sa ovako neobaveznim naslovom? Da je u pitanju još jedno u nizu ostvarenja koja jašu popularni zombi talas i kupe jeftine poene stavljajući pomenute zombije u novo okruženje? Ako ste i videli nekoliko slika iz igre, možete zaključiti da se radi o kakvom besomučnom napucavanju, žanru koji je u poslednje vreme prilično moderan na indie sceni. Sve ovo je i više nego dovoljno da prema ovom naslovu ostanete apsolutno indiferentni, a razvojni duo koji stoji iza imena Minmax očigledno nije o tome mnogo razmišljao kada je imenovao svoje čedo (i ime firme im je diskutabilno, osim ako pomenuti duo čine zapravo Sha i Ila, što je sjajno). Ipak, ostanite sa nama – Space Pirates And Zombies možda ipak nudi više od onoga što se vidi na prvi pogled.

Pre svega, u pitanju jeste top-down shooter, i tu je priča jasna. Eventualno bi trebalo napomenuti da je u pitanju tip igre koji (bar u svojim arkadnim elementima) prilično liči na kultni Asteroids; dakle svojim brodom možete leteti u četiri osnovna 2D smera, ali uz poštovanje inercije i zakona fizike, što je u svemiru obično vrlo zabavno. Što se svega ostalog tiče, igra znatno više liči na nešto poput Space Rangersa (ruku na srce, i Rendžeri su malo poznat serijal, ali su apsolutno nezaobilazani za svakog pravog ljubitelja svemirskih opera, pa ih nabavite što pre ako ne znate o čemu pričamo) – složen gejmplej, ogromno prostranstvo za istraživanje, random generator sporednih misija, veliki broj protivnika, apgrejdovanje brodova i opreme, sakupljanje resursa, odnosi između frakcija i razni drugi detalji koji su prava retkost u indie svetu. Povrh svega, sama igra ima prilično ozbiljnu priču, tako da ponovo moramo da potegnemo apsurdnost „zezamo se” konteksta u naslovu.

Sama priča jeste prilično komplikovana, ali je možemo svesti na to da grupica samoproklamovanih avanturista u zabačenom kutku svemira nailazi na zombi zarazu, pa se sa njom obračunava onako kako to najbolje ume. Razvojni tim je takođe mogao u jednoj rečenici da ispriča zaplet, jer desetak minuta slušanja spikera-amatera dok čita (verovatno svoju) amaterski napisanu prozu sigurno nije nešto sa čim želite da započnete svoj gejming sešn. A kada se beseda završi, kreće bombardovanje suvim podacima i komandama kontrolnog interfejsa, koje morate da imate u malom prstu ako ne želite da vas battleship zombija ispreskače k’o mače muškatlu.

U tome je i najveći problem ove igre – mnogo pruža, ali mnogo i zahteva. Ne znači to nužno ništa loše, ali treba imati na umu da je na indie gejming sceni ovakva filozofija obično pogubna, i to sa razlogom. Indie igre treba da budu kratke i jednostavne, dok o svakom ozbiljnom elementu gejmpleja razvojni tim treba da sedne i duboko razmisli. One često kvalitetom umeju i da iznenade, a i da budu znatno igrivije od mnogih neinventivnih AAA naslova koji se u medijima svakako naduvavaju, ali to ne postižu tako što se sa visokobudžetnim naslovima bore na njihovom terenu. Učenje složenih komandi i upoznavanje sa debelom pozadinskom pričom za Assassin’s Creed jeste zamorno, ali vas na kraju puta čeka slasno putovanje kroz nezaboravno igračko iskustvo, dok vam učenje i upoznavanje Space Pirates And Zombiesa ipak donosi samo haj-tek rimejk Asteroida iz 1979. sa znatno glupljim imenom. Nije nego.

Viktor POPOVIĆ