EuroDIG, Sava centar, Beograd, 30. i 31. maj

Nakon Strazbura, Ženeve i Madrida, Beograd je bio domaćin najvažnijeg evropskog dijaloga o upravljanju Internetom – EuroDIG-a (European Dialog on Internet Governance). Konstrukciju „upravljanje Internetom” ne treba shvatati bukvalno zbog toga što ne postoji određena grupa ljudi koja upravlja Internetom, niti je namera ovog skupa bila da se tako nešto oformi. Na ovom događaju raspravljalo se o tome na šta treba obratiti pažnju u regulisanju tokova informacija na najvećoj svetskoj mreži. U pitanju je otvorena diskusija između zainteresovanih strana iz svih delova Evrope. Glavni cilj EuroDIG-a bio je da uobliči stavove Evropljana kada su upitanju izazovi upravljanja Internetom, a uz to da posluži i kao priprema za svetski Internet Governance Forum u organizaciji Ujedinjenih nacija, koji će se krajem septembra ove godine održati u Najirobiju. Problemi kojima se pozabavio ovogodišnji EuroDIG tiču se svih korisnika Interneta: upravljanje i zaštita bitnih resursa na Internetu, cyber kriminal, zaštita dece, digitalna pismenost, sloboda izražavanja, zaštita privatnosti, regulisanje sadržaja, društvene mreže i cloud computing, kao i prava korisnika.

Početak konferencije obeležila je diskusija u kojoj su predavači Ana Cristina Neves i Lee Hibard odmah animirali publiku pitanjima i molbom da se što aktivnije uključe u razgovor. Pubika je pozitivno reagovala i pokrenuo se razgovor o tome da li je definicija upravljanja Internetom koju su predavači predstavili održiva i danas, da li treba nešto promeniti u njoj i kako ona utiče na naše živote. Predavači su želeli da se iz publike jave ljudi sa ovih prostora i izraze svoje mišljenje o tome na čemu bi trebalo da se poradi kada je Internet u pitanju. Javilo se nekoliko ljudi iz regiona i navelo da kod nas neke oblasti i dalje imaju problema sa pristupom Internetu i da se stiče utisak da je na našim prostorima Internet luksuz a ne potreba.

Nakon dve uvodne prezentacije, državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić zvanično je otvorila konferenciju i poželela dobrodošlicu svim prisutnima. Zatim se publici obratio premijer Srbije Mirko Cvetković. On je istakao da Internet više nije tehnološki već i društveni fenomen i da je od presudne važnosti za promociju ekonomije i društva. Premijer je, takođe, skrenuo pažnju na to da bi zajednički cilj trebalo da bude ulaganje u nova znanja, veštine i tehnologije kao i aktivno učestvovanje u dijalogu o upravljanju Internetom. Prema njegovim rečima, investiranje u brzi Internet veoma je bitno jer se tako otvara mogućnost za razvoj novih servisa trgovine putem Interneta, e-bankinga, eUprave, a oni imaju veliki uticaj za razvoj društva i privrede u celini.

Nakon zvaničnog otvaranja konferencije usledila je veoma interesantna tema: „Internet za demokratiju – alat, zamka ili nešto treće?” Mnogo se govorilo o slobodama pojedinca na Internetu. Kao primer su uzete društvene mreže. Kako sada stoje stvari, kada pri pravljenju naloga klikne na dugme I agree, korisnik se odriče mogućnosti da brani svoje interese na društvenim mrežama zato što se svi podaci o korisniku skladište na američkim serverima. To znači da nas, ljude koji nisu državljani Sjedinjenih Američkih Država, ne štite prvi i četvrti amandman. Kako to rešiti? Da li je Internet fundamentalno pravo svakog građanina ili bonus koji državna uprava može da nam uskrati u bilo kom trenutku? To su samo neka od pitanja na koja u budućnosti treba dati konkretne odgovore. Portparol Youth European Foruma izjavio je da Internet nije teritorija koju treba osvojiti, već je tu za sve nas da ga koristimo i delimo.

Nakon ovog predavanja konferencija se podelila na četiri radionice različite tematike. U prvoj se diskutovalo o standardima privatnosti koje želimo da nametnemo za budućnost. Druga radionica bavila se učešćem u razvoju Interneta preko društvenih medija, pre svega Facebooka, Twittera i YouTubea. Treća i četvrta radionica bile su rezervisane za diskusije o bitnim resursima na Internetu i etičku i korporativnu odgovornost.

Preostale sesije bavile su se bezbednošću na Mreži, slobodom govora, digitalnom pismenošću, potrebnim veštinama za dalji društveni razvoj, globalnim izazovima za borbu protiv cyber kriminala i promocijom multilingvizma na Internetu. Bitan deo razgovora osnodio se na privatnost, anonimnost i identitet zato što je, kako su istakli predavači, garantovanje ovih prava veoma bitno za sigurnost građana. Jedan od zaključaka do kojih se došlo je da je svaki čovek rođen slobodan i da poseduje ljudska prava i u fizičkoj i u virtuelnoj realnosti.

Kao što smo već naveli, EuroDIG nije telo koje donosi odluke, ali svakako ima uticaj na javnost. Upravo zbog toga svaki sastanak je dokumentovan i zapakovan u koverat sa naznakom „Poruke iz Beograda”. Na taj način sve bitne stavke dijaloga biće predstavljene u Keniji na Internet Governance Forumu.

Snimke svih sesija sa EuroDIG-a možete pogledati na adresi http://www.live–e.tv/dogadjaji/eurodig–2011.

Uroš ZORIĆ