Nepuna dva meseca od prethodne Lego filmske avanture (Clone Wars), iz iste kuhinje već nam stiže i obrada čuvene piratske sage, tempirana tako da se poklopi s premijerom novog filma „Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama”.

Ovog puta Traveller’s Tale nije izveo jeftin trik izostavljanja četvrtog filmskog nastavka iz jednačine po kojoj funkcionišu Lego igre, što je, na primer, bio slučaj sa prvom Indiana Jones „legoizacijom”. On Stranger Tides doživeo je isti tretman kao i ostali filmski nastavci, uz osećaj da su autori igre dosta toga namerno izostavili kako ne bi previše spoilovali gledanje samog filma. U svemu ostalom igra ne odstupa ni milimetar od dobro utabane trase poznate odranije. Četiri filma, po pet nivoa unutar svakog od njih (u story/free režimu), hub čvorište, koje progresivno otključavate i koje predstavlja kombinaciju motiva iz filma, i gomila kockastih vrageca i raznoraznih bonusa i dodatnih aktivnosti da sve to poveže u još jednu superzaraznu i ultrasimpatičnu zanimaciju za stare i mlade. Duh samih filmskih avanutra i atmosfera besprekorno su pogođeni, sa mnogo duhovitih detalja u kojima Lego mališani deluju čak i zanimljivije od svojih parnjaka sa velikog platna. Parodične međuanimacije kao zaštitni znak ponovo su tu, ali zahtevaju gotovo enciklopedijsko poznavanje poslovično zamršenog zapleta filmske trilogije radi boljeg razumevanja, naročito zato što je pojedine Lego junake teško raspoznati. Takođe, potreba za koordinisanim delovanjem više likova izraženija je nego ranije, bez obzira na to da li igrate sami ili sa nekim, sa kompjuterski vođenim partnerima, koji u većini slučajeva korektno obavljaju ono što se očekuje od njih.

Kao što smo konstatovali i prilikom opisa Lego Clone Warsa, utegnuti grafički engine ponovo je omogućio neke zaista impresivne scene (sukob sa Krakenom, jurnjava odvaljenim točkom vodenice, nivo na uzburkanom moru šibanom olujnom kišom i slično), kao i neke odlično vizuelno odrađene efekte (vodene površine pre svega). Animacija pojedinih likova u skladu je s njihovim karakterom u priči (to se pre svega odnosi na feminizirano geganje kapetana Džeka Speroua), a poslovična ćutljivost malenih, kockastih pirata ponovo je nadomeštena impresivnim muzičkim skorom Hansa Cimera iz filmova.

Jedina problematična stavka vezana za igru mogla bi se ticati premalog razmaka između izdavanja dve Lego filmske avanture, što može izazvati neželjeni efekat prezasićenja, ali to ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem vernim fanovima.

Aleksandar DINIĆ