Terminal koji iskače i uvek je tu kad zatreba

Neko je pomenuo terminal? O ne, opet neko Linux čudo koje će da zadaje glavobolje, otežava rad na sistemu, a pride i ne znamo šta kuckamo po toj crnoj podlozi, sve se odvija po principu copy-paste... Ipak, postoji i druga strana medalje. Činjenica je da je pominjanje konzole tj. terminala uvek bila bolna tačka za početnike u GNU/Linux svetu i da je neke isti taj terminal dovodio do gubljenja nerava, ali ko jednom shvati prednosti korišćenja „tog crnog čuda” (ili programa kojima se barata iz terminala kao što je Wget, opisan u SK 3/2010), taj se kasnije, možemo slobodno reći, kune u rad sa terminalom. Kad je već tako, postavlja se pitanje kako da olakšamo i na neki način ulepšamo rad u terminalu? Može li terminal da nam bude nadohvat ruke uvek kada nam zatreba, što bi rekli, samo da iskoči u prvi plan i da posao počne? Odgovor na oba pitanja je Guake, terminal koji je uvek aktivan, zabavan za korišćenje, spreman k’o zapeta puška i čeka na vas.

Guake je grafički emulator terminala napravljen po uzoru na terminal Yakuake (SK 7/2008) i, naravno, što mu i ime donekle govori, po uzoru na terminal u igračkoj franšizi Quake. Pravljen je da bude na korisničkom okruženju GNOME ono što je Yakuake na KDE-u, s tim što se može koristiti i na svim ostalim okruženjima bez potrebe za instaliranjem gomile međuzavisnosti. Nalazi se u repoima većine GNU/Linux distribucija, i da bi se instalirao dovoljno je posegnuti za menadžerom paketa distribucije. Ako se kojim slučajem Guake ne nalazi u repozitorijumima distribucije koju koristite, možete ga instalirati iz izvornog koda, koji možete preuzeti sa zvanične prezentacije programa, a sam način instalacije, kao i spisak potrebnih međuzavisnosti, detaljno je opisan u datoteci INSTALL u paketu izvornog koda.

Po instalaciji, dovoljno je pokrenuti program iz menija okruženja, a kako bi vam po svakom podizanju sistema Guake bio odmah dostupan najbolje je podesiti ga da se automatski pokreće sa sistemom. Guake ostaje sakriven sve dok ga vaši brzi prsti ne dozovu unapred definisanom kombinacijom tastera (podrazumevano je ’F12’), a on se „skotrlja” s vrha ekrana. Takođe, program smešta svoju ikonicu u sistemsku kasetu, tako da se i odatle može pozvati. Pošto pozovete program i on se spusti s vrha ekrana, ugledaćete poznati izgled većine grafičkih emulatora terminala. Najveći deo programa zauzima prostor za rad u terminalu, a donji deo prozora rezervisan je za traku sa tabovima, gde se ujedno nalazi i dugmad za otvaranje i zatvaranje novih tabova. Program je podrazumevano podešen tako da se zadovolje potrebe najvećeg broja korisnika, a ako postoji nešto što biste promeneli, podešavanjima pristupate desnim klikom miša na ikonicu u sistemskoj kaseti ili desnim klikom u polju za rad Guakea. Prozor podešavanja programa podeljen je u više celina, tako da možete izmeniti generalne postavke kao što su visina terminala, pojavljivanje ikonice u sistemskoj kaseti, font koji se u terminalu koristi, kompitabilnost terminala, prečice sa tastature i, naravno, nezaobilazna podešavanja izgleda Guake terminala.

Kao veliki plus treba navesti to da ga uvek možete vratiti u prvobitni položaj, tj. povući ga sa ekrana iako u datom trenutku obavlja neku zadatu radnju. To je vrlo zahvalno jer vam neće smetati i zauzimati mesto na radnoj površini, a i dalje će obavljati posao koji ste mu zadali. Ono što može da predstavlja problem jeste podešavanje providnosti, ali to nije direktno vezano za sam program već za činjenicu da ako ne koristite neki kompozitni menadžer, jedino što ćete imati kao providan prozor jeste takozvana lažna transparencija ili, preciznije rečeno, prozori koji se budu nalazili ispod terminala neće se videti, što može da smeta. Rešenje je korišćenje nekog od kompozitnih menadžera. Treba pomenuti i to da program nije u potpunosti preveden na srpski jezik, ali se na tome uveliko radi, i u svakoj novoj verziji programa jasno se vidi napredak na tom polju.

Bilo da se dobro snalazite u terminalu ili ste početnik, ovakav pristup korišćenja je ako ništa drugo onda barem zabavan. Ako se tome doda i to da je uvek tu kad zatreba, ne ostaje ništa drugo nego da se Guake oceni čistom peticom. Vama za domaći zadatak ostavljamo da ga probate i uživate u njegovim mogućnostima.

Nemanja TOBIĆ