Pretraživanje Interneta

Google i Bing su krenuli u krstaški pohod

Top 10 gubitnika. Izvor: Sistrix.com

Čini se da u biznisu postoje dve vrste ljudi: konzervativci i inovatori. Prvi se gotovo iskonski plaše inovacija, drugi ne mogu da trpe stagnaciju. Ovde se ne radi o afinitetu biznismena da prihvati neku novu konkretnu praksu – svako će odabrati novu metodu ako je siguran da donosi više novca, ali i ako je u okvirima poslovne paradigme koju prihvata.

Pošto postoje različiti ljudi, postoje i dve vrste preduzeća. Iz mora sličnih, čiji vrh ne razmišlja o inovacijama, izdvajaju se oni koji su zaista doneli nešto novo, uz čestu promenu pravila. Firma koja posluje dobro i povećava svoj profit iz godine u godinu svakako se može okarakterisati kao odlična. Međutim, ako propušta prilike da donese revoluciju u svojoj oblasti, tj. radi by the book, ona nikada neće biti smatrana izuzetnom. Možda je najbolji primer za to ozloglašeni Apple. Ta kompanija nikada ne bi bila na vrhu da ispred nje ne stoje inovatori, doduše u ovom slučaju više po pitanju marketinga i imidža. Naravno, sa drastičnim inovacijama uvek dolazi rizik. Zato su start-up projekti i kompanije otvoreniji za eksperimentisanje. Oni tek traže svoje mesto pod suncem.

Internet je samo produbio jaz između ove dve filozofije. Prisustvo jednih mu škodi, dok ga drugi guraju napred. Naravno, taj dualizam postoji i u politici, kulturi i u praktično svakom aspektu života. Zamislite samo da je devedesetih godina neko prišao konzervativnom direktoru i predložio mu pokretanje internet pretraživač koji će biti besplatan za korisnike. Da kroz istoriju nije bilo inovatora, ostali bismo u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Da ih nije bilo u modernoj istoriji, ovaj tekst ne bi mogao da nastane pod okriljem besplatnog operativnog sistema, u open source aplikaciji.

Naravno, nema ničeg lošeg u naplaćivanju rezultata sopstvenog rada, ali lepo je da postoji alternativa. Nekako se stiče utisak da je kod jednih motiv samo novac, dok su drugima važni i kreativnost i ispunjenje dubljih, duhovnih potreba. Neke motiviše samo novac, druge i strast.

Čini se da na Internetu nema mnogo mesta za ljude koji se ne snalaze dobro u dinamičnom okruženju. To, međutim, nije tačno. U svakoj sferi postoje ove dve filozofije, pa i ovde. Dovoljno je samo obratiti pažnju na rezultate pretrage internet pretraživača i pečat obe filozofije biće odmah vidljiv. Kako ostvarivanje profita preko Interneta u našoj zemlji nije dostiglo razmere kakve će imati za možda desetak godina, koncentrisaćemo se na stanje u Americi koje je, kada je ova tematika u pitanju, pokazatelj onoga što nas verovatno čeka.

Najjednostavnije rečeno, na Internetu možemo naći mnogo maskiranog šljama. Spam sadržaji, međutim, ne nastaju više samo u zadimljenoj sobici nekog (polu)prevaranta. Danas je zatrpavanje Interneta člancima niskog kvaliteta unosan biznis iza kog stoji ogroman kapital. Tu leži veza sa pričom o konzervativnom i inovatorskom mentalitetu. Pogodite sami koja „frakcija”, tj. koji tip investitora i rukovodilaca vodi ovaj maglovit posao.

Logično je pomisliti da bi korisnici sami trebalo da prepoznaju šta je šljam a šta ne. Međutim, statistika je pokazala da ne bi trebalo da se oslanjamo na prosečnog korisnika. Prema istraživanju firme Hitwise, čak 66 odsto ljudi koji u Americi guglaju pojmove povezane sa tematikom kojom caruju veliki tvorci spama zadržavaju se samo na jednom rezultatu. Statistika za Bing je još neverovatnija – 80 odsto korisnika veruje prvom rezultatu. Dakle, nešto mora da se uradi. Google je zbog toga nešto i uradio, mada zasad samo u Americi, sa planom širenja na ceo svet. Dakle, ovaj internet gigant izmenio je svoj algoritam u meri većoj od uobičajene. U kompaniji tvrde da će promene uticati na oko 12 odsto sajtova i da će rezultati postati relevantniji. Oni koji stvaraju nekvalitetan sadržaj potonuće, a prioritet će dobiti originalni sajtovi.

Koji su uopšte kriterijumi za kvalitet sadržaja na Internetu? Na stranu sadržaj koji kreiraju korisnici iz lične potrebe (društvene mreže, YouTube), sve ostalo na Internetu možemo podeliti u dve grupe, dva pristupa. Prvi je onaj koji u vidu ima samo profit, po svaku cenu. Kada tako jednodimenzionalno gledate na stvari, osuđeni ste da žrtvujete kvalitet jer on košta. Problem je u tome što rukovodioci takvih kompanija ne uviđaju da kvalitet donosi i novac, naravno ako se zadovolje i ostali uslovi.

Idealni tip druge grupe je Demand Media. To je kompanija koja proces stvaranja sadržaja započinje sasvim naopako. Sajtovi iz ove i sličnih mreža ne brinu o kvalitetu i tačnosti informacija. Stil da i ne pominjemo. Važno je samo da članak bude prenatrpan ključnim rečima, a SEO na nivou razmišljanja mašine. Od autora, koje jedva da plaćaju, ne traže da razmišljaju i kreiranju već da proizvode. Ako razmišljaju, smeju da misle kao Google i kao korisnici, ali ne i kao autori. Demand Media tako unovčava ljudsku potrebu za određenim informacijama iako su one često nepotpune, netačne ili simplifikovane.

Ispaštaju oni koji se zaista trude da stvore nešto autentično. Ovo je sasvim bezopasno po korisnike kada traže recept za musaku, ali je izuzetno opasno kada ih zanimaju recimo saveti vezani za zdravlje i medicinu. Teško je poverovati da će search engine ikada biti u stanju da uvek i u svakom slučaju napravi jasnu razliku između relevantnog saveta lekara i teksta koji je spam. Trenutno rešenje daleko je od najboljeg zamislivog, jer Internet postaje prenatrpan šljamom.

Naravno, ima i onih koji optužuju Google za cenzuru. Oni zaboravljaju na to da je pravila po kojima igraju Demand Media, Associated Content, AOL Seed i ostali stvorila upravo ova kompanija. Zašto da ih ne menja ako to zaista pomaže kvalitetu sadržaja? Jedno je optimizovati svoj sajt i svoje tekstove da bi Google znao o čemu su, a drugo je pisati ih sa optimizacijom na umu. Nema ničeg spornog u želji da se profitira stvaranjem sadržaja, kao i u borbi za ključne reči, ali sve postaje problematično ako to preraste u „SEOizam”, svojevrsni ekstremizam koji na tron postavlja metainformacije, a na sadržaj gleda kao na nešto što je podređeno toj hladnoj, tehničkoj komponenti. Zato bi svaki search engine trebalo da ima dužnost da pronađe način da kvalitet sadržaja ne ceni na osnovu dobre SEO metodologije već na osnovu samog sadržaja. Međutim, mašine ne razmišljaju kao ljudi, te to nije nimalo lak zadatak. Zato je SEO neophodan, a ako neko zloupotrebljava ta pravila, onda je jedini način da interveniše ljudski faktor.

Google je, kada je reč o određenim „farmama sadržaja”, postigao fantastičan rezultat. Istraživanje Sistrixa (sistrix.com) pokazalo je da je Associated Content (vlasnik Yahooa) izgubio kontrolu nad čak 93 procenata ključnih reči. Vidljivost najdrastičnijih ovakvih sajtova umanjena je za 77 do 94 procenata, zavisno od web destinacije. Takve web destinacije izgubile su bitku za ogromnu većinu ključnih reči, dok su u slučaju preostalih znatno pogoršale svoj rejting. Google je uticao na najveće „farme sadržaja” da promene svoj pristup – mnoge su najavile drastične izmene, a kvalitet će odlučiti hoće li preživeti.

Međutim, daleko od toga da su sve mete pogođene. Od ovih promena, prema mišljenju stručnjaka koji stoje iza platforme SEO Clarity (seoclarity.net), najviše je profitirao Amazon. Wikipedia je, na primer, isto na vrhu, ali je na drugom mestu, verovali ili ne, najvažniji sajt najveće farme sadržaja (Demand Media) eHow. Ipak, mora da se ima u vidu to da je taj sajt pretrpeo ozbiljan redizajn i promenu uređivačke politike, ali je i dalje ostao „farma sadržaja”. Međutim, to je jedan od retkih ovakvih sajtova gde zaista možete naći korisne informacije vezane za neke „laganije” teme. Dakle, i ovakav pristup u stvaranju sadržaja, iako ne naročito respektabilan, može da izrodi nešto solidno. Na listi najvećih dobitnika našli su se i neki slični sajtovi koji zaista nude kvalitetan sadržaj.

Zanimljivo je to što su i Google i Bing priznali da sem crnih kreiraju i „bele liste”. Naime, i jedan i drugi search engine ušli su u obračun sa „farmama sadržaja”, ali ljudski faktor reaguje ukoliko se javi kolateralna šteta. Bez obzira na to, ima i onih, uglavnom manjih sajtova, koji tvrde da su nepravedno oštećeni.

Sem očiglednog pada u kvalitetu sadržaja, zbog problematičnih sajtova dodatno je pojačana fobija od Interneta koju imaju rukovodioci mnogih tradicionalnih medija. Transformacija i otvaranje prema Internetu, sinteza medija, sama po sebi je teška, a taj proces dodatno je otežan ovakvom konkurencijom. Među konzervativnijim medijskim šefovima, kakav je Murdok, stvara se problematična svest koja tradicionalne medije nepotrebno vodi u propast. Primer je svakako Newsweek, koji je prodat za jedan dolar (i sa 70 miliona duga) devedesetdvogodišnjem čoveku koji upravo tako razmišlja.

Na sreću, sve je više onih koji razumeju da tradicionalnim medijima nije cilj da prežive na Internetu, već da kvalitetnim sadržajem pobede pomenute „farme” i da zavladaju svetskom mrežom kroz nove forme i vid interakcije gde je i korisnicima dozvoljeno da iskažu svoje mišljenje i da komentarima upotupne svaki sadržaj.

Ako stvarate sadržaj sa željom da zaradite, onda bar to učinite na pravi način. Korisnici će to nagraditi lojalnošću, a ne jednokratnom posetom jer vam je samo SEO dobar.

Ivan VESIĆ