Počeo je kao stolar, poznat je postao kao vodoinstalater, a u međuvremenu je stigao da bude i lekar! Tako nas barem uči Nintendov naslov Dr. Mario iz 1990. godine. Naime, u ovom ostvarenju Mario je manirom iskusnog doktora opšte prakse krenuo da se obračuna sa infestacijom virusa. Zanimljivo je to što igrač nema direktnu kontrolu nad njim već upravlja pilulicama koje ovaj ispušta s vrha ekrana...

Igra se na nivoe, a svaki započinje tako što se na ekranu postavlja određeni broj virusa (liče na nekakvu biljnu gamad). Tamanjenje se obavlja građenjem istobojnih nizova pilulica (tri ili više kvadrata plus polje ne kome je sam virus), a važno je istaći to da su napasnici predstavljeni u tri različite boje. Igrač ima mogućnost da vidi koja je pilulica sledeća na redu, a na njihovo „propadanje” utiče rotacijom, te korekcijom trajektorije i brzine. Pilulice koje jednim delom „naslonite” na virus ostaju da vise u vazduhu i ka dnu ekrana kreću tek onda kada se rešite dotičnog virusa. Upravo se tu krije najveća caka igre, jer se nepažljivim postavljanjem pilulica veoma brzo može napraviti gužva na ekranu. Inače, u obračun sa virusima može se poći i udvoje s obzirom na to da su autori implementirali odgovarajući versus režim igranja.

Iako je izrađena 1990. godine, Dr. Mario izgleda i zvuči kao igra s početka osamdesetih godina. Grafika je jednostavna, muzička podloga osnovna... Ukoliko volite Tetrisolike igre, to vam uopšte neće smetati pošto je u pitanju izuzetno zarazan naslov.

Vladimir PISODOROV