GeForce GTX 465, Asus ENGTX465/2DI/1GD5

Asus ENGTX465/2DI/1GD5

Nakon testova modela GTX 480 i 470, stižemo i do, po svemu sudeći, poslednjeg u Fermi familiji, makar u postojećoj verziji. Najnovija kartica Fermi GPU nosi ime GeForce GTX 465. Mogućnosti su, naravno, identične kao kod prethodnika, ali su performanse nešto slabije, jer GPU na 465-ici ima „samo” 352 CUDA procesora. Podsećanja radi, Fermi je trebalo da ima 512 CUDA jezgara i toliko ih ima u svakom čipu, ali nikada nisu svi ispravni. Zbog nemogućnosti proizvodnje dovoljnog broja potpuno ispravnih čipova, ta brojka svela se na 480 jedinica u slučaju modela GTX 480, odnosno 448 u slučaju modela GTX 470. Sada smo stigli na 352. Seča CUDA jezgara podrazumeva i skraćivanje broja ROP-ova i teksturnih jedinica. U slučaju ROP-ova, broj je sveden na 32, a teksturne jedinice na 44. Na posletku, „sužena” je i memorijska magistrala, koja je u slučaju GTX 465 široka 256 bita (320 bita ima GTX 470, a 348 ima GTX 480). Sa magistralom morala se smanjiti i količina memorije, pa je 460 završio sa 1 GB brze GDDR5 memorije. Na svu sreću, radni taktovi nisu menjani, pa GPU na GTX 465 karticama radi na 607 MHz, CUDA jedinice „kucaju” na 1215 MHz, dok je radna frekvencija memorijskog podsistema 802 MHz.

Čitajući ove brojke, jasno je to da je GeForce GTX 465 prilično „skresani” Fermi. Već smo nekoliko puta prelazili ovu materiju, pa ćemo samo reći to da je ovo sasvim normalan potez proizvođača GPU-ova, koji se trudi da izvuče maksimalni profit iz svih čipova koje proizvede. Naravno, za proizvođača je idealno da ovakvih čipova bude što je moguće manje. Kada je, pak, reč o potrošaču, imamo situaciju da on dobija proizvod koji je mnogo pristupačniji u odnosu na udarni model. Logično, ta pristupačnost ima i svoju cenu, a ona se ogleda u performansama.

Ne treba biti ekspert pa zaključiti da će GTX 465 sa svojim karakteristikama zaostajati za modelom GTX 470. Pitanje je samo koliki će taj zaostatak biti. Pregledanjem rezultata našeg testiranja možete i sami uočiti koliki je taj zaostatak. Grubo govoreći, koliko je jeftiniji, GTX 465 je toliko i sporiji. U tom svetlu rezultatima nema šta da se zameri. Ukoliko posedujete monitor koji ima rezoluciju 1680 x 1050, bićete sasvim zadovoljni performansama koje daje GeForce GTX 465. Ipak, to je daleko od high end kartica, na koje bi ime Fermi trebalo da sugeriše.

Ono čime korisnici neće biti zadovoljni jeste činjenica da je GeForce GTX 465 podjednako bučan i vreo kao i jači GeForce GTX 470. Bez obzira na to što je nVidia isključila dobar deo tranzistora unutar ovog GPU-a, „curenje” preostalih, aktivnih (a njih ima oko dve milijarde) i dalje je toliko veliko da kartica koja ima prilično kompaktne dimenzije i ne preterano veliki hladnjak pod punim opterećenjem mora biti vrela i bučna. To govori i TDP, koji je deklarisan na 200 W, svega 15 W manje od GeForce GTX 470.

Pored dva GeForce GTX-a, probali smo i Radeone serije 5800. Analizirajući rezultate, jasno je da su performanse GeForce GTX 465 kartice uporedive sa Radeonom HD 5830. Negde jedna odnosi pobedu, negde ona druga. Ipak, cene ovih kartica nisu baš uporedive, Radeon HD 5830 je osetno jeftinija kartica, tj. GeForce GTX 465 košta skoro kao Radeon HD 5850, a definitivno je sporija. Pri tom, model GeForce GTX 465 troši više i bučniji je od oba Radeona, što je solidan minus za korisnike koji nemaju predrasude po pitanju proizvođača grafičkih procesora.

Kao što smo rekli na početku teksta, ovo izgleda kao kraj jedne ne baš tako slavne sage. Sredinom leta nVidia okreće novi list i sprema potpuno novi GPU, koji je trenutno poznat pod kodnim imenom GF104. Njegov osnovni zadatak je da donese konkurentne performanse, uz sniženje potrošnje i drastično povećanje potpuno ispravnih čipova sa svim funkcionalnim jedinicama. Kako stvari stoje, odustalo se od monstruozno velikog GPU poput Fermija. Umesto toga, izgleda da će nVidia da iskopira AMD-ov pristup sa jednim jakim ali ne prevelikim grafičkim procesorom, koji se prema potrebi uparuje sa još jednim na istoj štampanoj ploči. Živi bili pa videli.

Do tada, sve je teže preporučiti Fermi, kao i njegove derivate. Pojavili su se nedavno, a već im se sprema kraj. Pri tom, nVidia najavljuje da će novi procesori biti znatno tiši i hladniji, uz očuvanje performansi. Spremanje brze zamene i jasno ukazivanje na to gde će naslednici biti unapređeni zapravo je posredan način da nVidia prizna neuspeh i mane vezane za Fermi.

Saša UZELAC