Renesansa koju je doživela indie scena video igara neočekivanim uspehom trojca Braid, Plants vs Zombies, World of Goo kao da je dala vetar u jedra i ostalim nezavisnim zanesenjacima, pa nas u poslednje vreme sve češće časte pravim malim igračkim draguljima. Jedan od njih je i Clover: A Curious Tale, jednostavna retro platformska avanturica stare škole, koja dolazi iz Binary Tweeda, ekipice koju predvodi harizmatični Deejay, brka koji je u slobodno vreme majstor džiu-džice, nosilac crnog pojasa i buljuka zlatnih medalja... Može li jedna indie igra imati bolji pedigre od toga?

U ulozi ste momčića Sema Kirkvela koga na početku igre zatiče vest o strašnoj tragediji – dečak ostaje siroče jer mu je majka stradala u napadu na brod Đingo, gde nema preživelih od putnika i članova posade. Kralj Hejdrik za napad promptno optužuje suparničko kraljevstvo Andalu, proglašava vanredno stanje i kreće sa namicanjem vojske spremne da krene u rat, dok će se baksuzni Sem dati u rasvetljavanje misterije koja okružuje potapanje broda, usput otkrivajući naznake da je u pitanju daleko zamršenija situacija nego što se to na početku moglo naslutiti. Ovako neočekivanom karakteru priče u prilog idu i pojedine ozbiljne teme koje bi bile praktično nespojive sa ovakvom vrstom igara, kao i mnogobrojne reference i paralele sa modernim vremenima i ožiljcima koje rat nosi. To može biti i plus i minus za igru od koje se nakon bacanja pogleda na priložene screenove ne bi očekivalo ništa više od lake razbibrige.

Clover je igra koja je toliko old school da bi druge old school igre pogledale na nju i prokomentarisale: „Uh, uh, ovo je baš old school...” Igrače iz perioda krede podsetiće na Wolfsbane, izvrsnu PC horor avanturu iz daleke 1995. godine, a true hard-core fosile asociraće na avanture Dizija, jajeta sa očima, rukama i nogama, od pre dvadesetak godina. Koncept igranja veoma je jednostavan: ekran se skroluje na levu ili desnu stranu, povremeno ćete nailaziti na platformsko-skakačke deonice, prebacivanje po lokacijama kraljevstva vrši se na jasno uočljivim vratima, prolazima i kapijama, uz interakciju sa likovima i sakupljanje i upotrebu predmeta na pravom mestu.

Nažalost, pojednostavljen dizajn igre, ma koliko delovao šarmantno i nostalgično, povlači sa sobom i neke krajnje loše odluke vezane za mehaniku samog igranja. Sem može u svom inventaru da ugosti nevelik broj predmeta (dodatni slotovi otključavaju se napretkom u igri), što znači da ćete većinu morati da ostavljate razbacane po lokacijama i prionete na zamorno pešačenje uzduž i popreko kraljevstva kada god vam padne na pamet neka kombinacija za koju mislite da će upaliti. Podjednako primitivno i rogobatno je i korišćenje predmetâ, koje se svodi na puko prisustvo predmeta u inventaru i pritisak tastera za aktiviranje (’Ctrl’) ili pak tupo prilaženje određenom liku/predmetu/hotspotu na ekranu, što će uroditi pravilnim rešenjem zagonetke (pored kratkih opisa koje dobijate sa ’Tab’, predmetima ni na koji drugi način, osim sakupljanjem i bacanjem, ne možete manipulisati). Još jedna zamerka skopčana je sa samom pričom – zbog vanrednog stanja u kraljevstvu vojnici će imati veoma nizak prag tolerancije kad god budete na zabranjenim lokacijama, ekspresno vas šaljući nazad u tamnice zamka, odakle sledi mnogo ponovnog backtrackinga. S druge strane, sami problemi su lepo i vešto smišljeni, a njihovo rešenje uvek počiva na primeni zdrave logike i/ili pažljivom slušanju sagovornika koji će vas uputiti u pravilnom smeru ili vam jasno staviti do znanja šta od vas traže.

S tehničke strane, Clover spada u bisere 2D prikaza neopterećene poligonima, šejderima, blurovima i sličnim alama i baucima iz visočijih produkcija. Ceo grafički identitet igre izgrađen je na kombinaciji jednostavnih i lepih akvarel pozadina, namerno zamrljanog ekrana i bližih elemenata koji podsećaju na crteže iz zabavišta. Po lokacijama defiluju karikaturni modeli koji sumnjivo podsećaju na nešto što je ispalo iz medieval South Parka, a pozadinski elementi poređani u više skrolujućih ravni doprinose efektnoj i nenapadnoj retro atmosferi. Muziku čine originalne klavirske kompozicije koje se lepo uklapaju u karakter igre, mada bi im prijalo malo više raznovrsnosti, dok je glasovna gluma više nego pristojna, iako likovi nisu previše pričljivi. Kao dodatan bonus tokom igranja ćete otključavati reference u odeljku Art Gallery na glavnom meniju (ili in-game, na kanapčetu za veš pored crkve), koje se odnose na sve faze razvoja igre – od ilustracija autora igre, preko ranih skica, programerskih odluka i trikova, do stvarnih lokacija koje su na neki način inspirisale autore da ožive kraljevstvo Sanan na monitorima ispred igrača.

Iako neke dizajnerske odluke nisu prošle obradu i moto kojim se autori toliko diče (New games that are a bit like old games, but better), Clover – a Curious Tale je u svakom drugom pogledu izvrsna avanturica koja sjajno ilustruje šta može da se dobije kada se moderna tehnička rešenja upare sa retro gejmingom i kada to odrade ljudi kojima je srce nesumnjivo bilo na pravom mestu tokom stvaranja igre. Za ljubitelje kvalitetne nezavisne scene Clover je obavezno štivo, a igri bi mogli da daju šansu i igrači koji odmahuju rukom na bilo šta što njihove moćne grafičke kartice neće oterati u crveni deo temperaturne skale. I oni će i te kako moći da pronađu nešto interesantno u ovom šarmantnom naslovu.

Aleksandar DINIĆ