Da li je moguće bilo šta reći o Heavy Rainu, a ne pokvariti vam kasnije uživanje u slobodnom otkrivanju njegovog sadržaja? Čini nam se da smo prilikom predstavljanja demoa (vidi prošli broj) izdeklamovali i previše podataka, te da će bilo kakvo dublje zalaženje u tematiku proizvesti samo kontraefekat.

Već smo konstatovali da je Heavy Rain logičan nastavak rada kompanije Quantic Dream, te da je njihova želja da izrade upečatljiv interaktivni film u direktnoj proporciji sa kvalitetom priče. Igrajući full verziju igre uživali smo u pažljivo osmišljenom zapletu, na momente toliko tužnoj i dirljivoj priči da to nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Držanje akcenta na ovozemljaskim stvarima i prenebregavanje uplitanja aliensa i supernaturalnog lupili su snažan pečat igri, koji inače nedostaje većini ostvarenja danas. Osim nekoliko, verujemo, slučajnih propusta, priči se zaista malo šta može zameriti i ona je definitivno jedan od razloga zašto ćete biti prikovani za ekran. Dalje, valja reći to da mogućnost različitog reagovanja u istim situacijama, kao i šansa da time kasnije stvorite podlogu za odigravanje novih/drugačijih događaja igri daju distinktivan replay value. Prema rečima autora, postoji više od 15 različitih završetaka, a vi sada izračunajte koliko oni iteracija donose prilikom rešavanja svake od 52 postojeće „scene”. Zanimljivo je to da vaše akcije ne samo da proizvode različite situacije, već mogu da dovedu i do pogibije nekog od glavnih likova, odlaska u zatvor i slično.

Insistiranje na interaktivnosti i potenciranje priče kao osnovnog motora igre dovelo je do zapostavljanja nekih uobičajenih igračkih elemenata. Tako se za Heavy Rain ne može reći da je avantura pošto tematici ne pristupa na šablonski način za taj žanr, u pitanju nije ni akcija jer se scene u kojima je potrebno iskazati hitrost mišićne mase i refleksa odigravaju u (polu)skriptovanom maniru, gde opet imate šansu da svojim potezima proizvedete različite ishode. Mnogi autorima zameraju nedostatak slobode, bilo da se radi o tumaranju po okolišu ili interakciji sa NPC-ovima. Pri tom se zaboravlja da je krajnji cilj bio upravo izraditi ovo – interaktivni film koji, kada se sve sabere i oduzme, igračima nudi više nego što su u prvi mah očekivali. Svima nam je jasno da Heavy Rain nije ni prva ni poslednja „interaktivna igra”, te da autori nisu izmislili toplu vodu, ali način na koji je sve upakovano i složeno jeste nešto zbog čega će ovaj naslov u budućnosti svi uzimati kao reper.

Naravno, jedan od razloga za sticanje opšteg povoljnog utiska jeste i snažna tehnička komponenta. O kvalitetu grafičke podloge, pogotovo facijalne mimike i detaljnosti modela, rekli smo sve prilikom testiranja demoa. Autorima se ovde dodeljuje čista desetka i nikako ne možemo da se otmemo utisku da se likovi u Heavy Rainu čine živima kao da će ovog trenutka okrenuti glavu ka vama i započeti konverzaciju. Nahsinhronizacija je podjednako kvalitetna i zajedno sa turobnom muzičkom podlogom dočarava potresnu priču u koju su uvučeni glavni akteri. Moramo da priznamo to da smo u ovom departmentu ipak naišli na određene nedoslednosti, a to se u prvom redu odnosi na nekonzistentnost grafičkih rešenja. U većini slučajeva grafika je odlična, ali ipak, ako malo bolje poigledate, nailazićete na pojedine predmete koji kao da su nalepljeni na sliku ili ćete primetiti „šmrljave” teksture po okolišu. Ili se jako žurilo ili je dotaknut threshold moći hardvera...

Šta bismo istakli kao najveću manu igre? Sigurno upravljački sistem, koji u pojedinim momentima dovodi igrača do ludila. Razumemo da je kretanje moralo da se prebaci sa obe samo na levu pečurkicu i taster ’R2’ zbog unikatnog izdavanja komandi desnom pečurkicom, ali za inertno i skokovito (p)okretanje likova imamo zero tolernaciju. Nesavršenost sistema upravljanja najviše dolazi do izražaja u scenama u kojima je ograničen prostor za kretanje, a istovremeno postoji veliki broj predmeta s kojima je potrebno stupiti u interakciju. Na ovo se, nažalost, ne navikavate ni nakon nekoliko sati igranja. S druge strane, sistem koji je zadužen za interakciju sa okolišem briljira. „Crtanje” desnom pečurkicom različitim brzinama i pritiskanje/držanje naznačenih tastera daju igri zaista nesvakidašnji osećaj.

Za kraj ćemo se osvrnuti na jednu ružnu stvar koja je u priličnoj meri uticala na to da Heavy Rain ostane na koti 90. Da li zbog žurbe razvojnog tima i borbe sa rokovima, da li zbog nemara ili čistog previda beta testera, tek igra mnogim vlasnicima PlayStationa 3 zadaje ogromne probleme. Naime, povremeno „cepanje” ekrana i desinhronizacija zvuka i slike, koje su prijavili mnogi igrači, predstavljaju samo prvu stepenicu na putu do pakla. Po potpuno random principu Heavy Rain odbija da učita poziciju, ostavljajući vas da zurite u crn ekran i zablokiran PS3. Ništa ne pomaže – ni resetovanje, ni ponovno instaliranje igre, ni skidanje patcha... Kad smo već kod „zakrpe”, 226 MB putem kojih apgrejdujete igru na verziju 1.01 ne rešava apsolutno ništa! Regularno smo iskusili desinhronzaziju (doduše, only na samom početku), a pred sam kraj ostali smo bez pozicije i desetočasovnog igranja! Srećnici koji su uspeli da izbegnu ovaj problem i odmotaju priču do kraja popili su gorku pilulu već u drugom turnusu. U Quantic Dreamu zasad ćute, a mi konstatujemo da je sve veoma, veoma neozbiljno...

Bez obzira na to, Heavy Rain je safe bet, sigurno jedan od naslova koji će obeležiti ovu igračku godinu. Ko je origami ubica i na kakve će muke staviti četiri glavna lika saznaćete prateći majstorski osmišljenu priču, usput uživajući u vanserijskoj grafici i unikatnom sistemu izdavanja komandi. Nakon toga, čeka vas još jedan prelazak, pa još jedan, pa još jedan...

Vladimir PISODOROV