Dragonninja (1988) je japanski, lepši i kraći naziv ove, možemo reći, klasične borilačke igre. U njoj do dva igrača istovremeno kontrolišu nabildovane tipove u uskim majicama na bretele i kul rukavicama bez prstiju. Njih dvojca su odlični poznavaoci borilačkih veština, pa je ovaj automat oduvek bio atraktivan i privlačio pažnju kada se pored njega prolazilo. Nerado smo odstranjivali uhvaćene screenshotove praveći uži izbor za broj...

Sama igra ima ono što se moglo videti u velikom broju platformskih i akcionih igara tog vremena – kretanje na dva nivoa, od kojih je prvi na zemlji, a drugi na delu pozadine na visini (poput „sprata” iznad tla). Na oba nivoa sve vrvi od plavih nindži koji izviru sa svih strana (dolaze sa krajeva ekrana, na krovovima kamiona...) i mogu vas napasti jednim od nekoliko poteza (protivnici vas oštećuju i kad prođu kroz vas, pa nije baš najjasnije zašto uopšte staju u borbeni položaj). Povremeno na ekran stupaju i nestandardni protivnici kao što su psi, nindže sa mačem ili šurikenima, vatreni čovek koji trči (?)... Nindže koje onesposobite ostavljaju bonuse ili oružje koje može biti i ključno za što duže preživljavanje. Na kraju svake deonice očekuje vas borba sa glavnim protivnikom, a posebno je upečatljiva završnica prvog nivoa gde se borite protiv Karnova, junaka poznatog iz istoimene igre.

Poprišta nivoa variraju od gradskih ulica, šumskog predela, kanalizacije... Igru prate efektni zvuci udaranja i borilačkih pokliča.

Ognjen POPOVIĆ