PDF editor za GNU/Linux

Adobe, tvorac formata PDF koji je od prošle godine i zvanično ISO standard, kao zvanični softver za kreiranje dokumenata u ovom formatu nudi svoj Acrobat, komercijalni paket za Windows. Pored ovoga, dostupan je veći broj programa za konverziju drugih tipova u PDF, naročito u vidu drajvera za virtuelne štampače putem kojih je u PDF moguće „odštampati” bilo šta. S druge strane, programa za direktno menjanje postojećih dokumenata nema previše i uglavnom moraju da se plate. Jedno od besplatnih, a istovremeno i otvorenih rešenja jeste PDFedit za GNU/Linux, koji može da posluži za jednostavnije izmene postojećih dokumenata.

Program se preuzima iz repozitorijuma distribucije, a u slučaju da tu nije dostupna najnovija verzija, nju možete preuzeti i sa sajta, u obliku izvornog kôda koji treba ručno kompajlirati. Po instalaciji program se smešta u Graphics meni grafičkog okruženja, a može se pozvati i iz komandne linije naredbom pdfedit.

Po prvom startovanju, PDFedit ne uliva mnogo poverenja. Nepregledan interfejs na prvi pogled deluje zbunjujuće, naročito ako ste očekivali da ćete editovanje vršiti kao što biste menjali dokument u nekom tekst procesoru, što ovde nije slučaj. PDFedit u desnom panelu u vidu stabla prikazuje sve objekte iz dokumenta. Objekat je bilo šta što se može naći u dokumentu, bez obzira na to da li ga možete videti ili ne, pa po otvaranju naizgled jednostavnih dokumenata možete videti šta tu sve zapravo postoji. Ako po otvaranju dokumenta u statusnoj liniji dobijete poruku da je PDF fajl linearizovan, nećete moći da ga menjate. Rešenje ovog problema svodi se na komandu Delinearize iz menija Tools pomoću koje ćete dokument snimiti u novi fajl, a onda i njega otvoriti.

Tokom menjanja dokumenta primetićete da se sve operacije koje ste obavili prikazuju i u statusnoj liniji u vidu naredbi nalik onima iz AutoCAD-a. Razlog je podrška za skriptovanje, pa tako možete automatizovati često ponavljane poslove, sastaviti skriptu i pokrenuti program iz komandne linije uz odgovarajući parametar, navodeći i vaš fajl.

Pored menjanja osobina postojećih objekata, editovanja teksta, pomeranja po dokumentu i slično, moguće je i rudimentarno ubacivanje novih objekata. Nije baš na nivou zvaničnog alata za autoring, ali možete ubaciti i novi tekst, nacrtati liniju ili pravougaonik, kao i umetnuti kompletne stranice iz nekog drugog dokumenta. Postojeće stranice mogu se rotirati ili im se mogu promeniti dimenzije, što je svakako korisno pri korekcijama za štampu. S druge strane, PDFedit je bogat pratećim funkcijama: tu je komanda za čupanje teksta iz PDF-a u tekstualni fajl, koja će se potruditi da očuva raspored teksta i sva uvlačenja, zatim komanda za konvertovanje PDF-a u XML, koja u slučaju nekolicine naših dokumenata nije uradila posao kako treba, ubacivanje fontova dostupnih na sistemu u sam dokument, kao i snimanje cele stranice u sliku. Najzad, izmenjeni PDF moguće je snimiti kao novu kopiju, ili u postojeći fajl, kada će biti zabeležene i sve napravljene izmene.

PDFedit je sposoban za osnovne operacije, ali vam ipak neće omogućiti da se bavite nekim složenijim autoringom. Biće sasvim adekvatna alatka za sitnije korekcije na dokumentima, popunjavanje formulara i slično, pa u ovom slučaju sasvim važi ono „Koliko para, toliko i muzike”.

Ivan TODOROVIĆ