Dovoljno dobra

Kako ubuntuerosi ne bi bili jedini koji zadovoljno trljaju ruke, fedorijanci su objavili novu verziju, dvanaestu po redu od kada se više ne zovu Red Hat. Dvanaestica, kôdnog imena Constantine, dobrim delom svodi se na osvežavanje softvera, uz nekolicinu zanimljivih ali važnih novosti.

Ext4, ali doslovno

Iako je Fedora 11 donela Ext4 fajl sistem kao default, stvar je bila solidno zakomplikovana činjenicom da je ipak bilo neophodno odvojiti /boot particiju formatiranu Ext3 fajl sistemom. Razlog za to bio je GRUB koji nije umeo da pročita Ext4, što je u novoj verziji Fedore rešeno, te je sada moguće podići sistem direktno sa particije formatirane ovim fajl sistemom.

Ukoliko želite Btrfs, koji je još eksperimentalna stvar, potrebno je proslediti parametar „icantbelieveitsnotbtr” pri podizanju instalacionog medija. Njih je više, generalno podeljenih u dve grupe kao i do sada: live diskovi sa određenim okruženjem (GNOME, KDE) i DVD sa paketima i „starom” Anacondom.

nVidia, ali slobodno

Iako je, čini se, nVidia oduvek bila preporučivana korisnicima za korišćenje uz GNU/Linux, Intel je na dobrom putu da to promeni, makar u slučajevima kada se od grafičkog podsistema ne očekuje ispunjavanje složenih, grafički intenzivnih zadataka. Slobodni drajveri koji su implementirani na svim nivoima gde je potrebno omogućavaju potpuni „out of the box” doživljaj, te vlasnici Intelovih grafičkih čipova dobijaju maksimalno iskorišćen hardver po defaultu i automatski.

Firma nVidia još je daleko od toga, pre svega zato što oslobađanje vlasničkog drajvera nije na vidiku. S druge strane, ekipa stručnjaka već neko vreme pokušava da napravi slobodan drajver koji će korisnicima doneti sve, a možda i još više od onoga što danas mogu imati koristeći vlasnički. Nouveau drajver, prema tome, plod je reverznog inženjeringa i zasad relativno sporim koracima ide ka planiranom cilju.

U vezi sa tim, glavno iznenađenje za korisnike nVidijinog hardvera biće boot splash ekran, koji u novoj verziji funkcioniše zahvaljujući činjenici da je Nouveau uključen u kernel po defaultu. To znači da KMS (Kernel Mode Setting) sada radi kako dolikuje, te je podizanje sistema opskrbljeno grafikom koja nije progres bar u tekst modu na dnu ekrana kao u Fedori 11. Tranzicija između sekvenci podizanja sistema, inicijalizacije X servera, login menadžera i grafičkog okruženja sada teče glatko i neprimetno kao da se radi o jednom neprekidnom procesu.

Pored vizuelnog utiska, poboljšanja u kontekstu podizanja sistema tiču se brzine, ali i promene podsistema koji se brine o njemu, što podrazumeva Dracut koji menja nash/mkinitrd.

Nakon glatkog i vizuelno pristojnog podizanja sistema, Nouveau nastavlja da pogoni odabrano grafičko okruženje – u slučaju Fedore i dalje standardni GNOME. Još u ranim fazama razvoja drajvera govorilo se o tome da su njegove 2D performanse i tada bile veoma dobre, u nekim slučajevima čak i bolje od vlasničkog. Iako preciznijih merenja nije bilo, izgleda da je slika nešto jasnija u odnosu na vlasnički drajver. Ono što je sigurno uočljivo jesu bolje performanse u radu sa prozorima, budući da pojavljivanje i nestajanje, odnosno pomeranje prozora zaista funkcionišu kvalitetnije i brže.

Dalje testiranje koje je dalo pozitivne rezultate tiče se video reprodukcije, podešavanja eksternog monitora i power managementa. Slanje mašine u suspenziju (suspend to RAM) i ponovno pokretanje funkcinišu, što je glavno dostignuće kada su mobilne sprave u pitanju. Skaliranje brzine rada GPU zasad ostaje argument vlasničkog drajvera. Isto važi i za 3D, za koji u Fedori 12 sa Nouveau drajverom još ne postoji podrška.

Moblin, ali pre svega Fedora

Iako više nije novost, Moblin jeste ili bar pokušava da se predstavi kao distribucija. Neosporno zanimljiv sam po sebi, ali ipak nedovoljno zaokružen, još ne daje dovoljno razloga za migraciju sa omiljene distribucije. Prvo Mandriva, a sada i Fedora latili su se posla integracije Moblinovog interfejsa u svoje sisteme, što znači dobitnu kombinaciju – inovaciju u poznatom okruženju.

Fedorin Moblin može se preuzeti u vidu live diska ili jednostavno dodati na postojeću instalaciju sistema. To znači da će sve ono što Moblin nudi biti nadohvat ruke, uz očuvanu dostupnost svih aspekata Fedore kao operativnog sistema.

Slično, ali sveže

Kao što je već pomenuto, Fedora 12 je dobrim delom izdanje koje pre svega donosi update softvera. Desktop okruženja dobijaju se u najsvežijim verzijama, što za one koji nisu u toku znači 2.28 za GNOME i 4.3 za KDE. GNOME 2.28 doneo je tranziciju na Empathy, što poput Ubuntua prati i Fedora, uz zahvalnost Pidginu na godinama dobrog druženja. Ono što je Fedora uradila na svoju ruku je uklanjanje Monoa iz podrazumevane postavke, pa je zahvalnicu dobio i Tomboy, koji je zamenjen C++ varijantom po imenu Gnote. Zainteresovani za GNOME 3, ili barem za ono što se očekuje da bude nova generacija ovog okruženja, mogu da instaliraju pakete gnome-shell i desktop-effect koji omogućavaju pogled u ono što sada stoji kao vizija budućnosti.

Ostatak softvera takođe je nov, uz sve prednosti i novine koje njihove verzije donose i uz generalno poboljšanu podršku za hardver zahvaljujući Linux kernelu 2.6.31. Vredno pažnje je i uključivanje Theora kodeka verzije 1.1, za koju se tvrdi da je jako blizu, ako ne i egal (prema testu tada još razvojne verzije, neki rezultati su bili i bolji) sa kvalitetom koji nudi H.264.

Upgrade svakako

Korisnici Fedore 11 će sasvim verovatno u većini preći na novu verziju ako to već nisu učinili. Sve što nove verzije softvera donose pojedinačno, dobro je zapakovano u celinu koja to iskorišćava na pravi način. Fedora 12 ne oduzima dah, ali daje dovoljno razloga za upgrade, što je sasvim dovoljno ispunjavanje svrhe novog izdanja.

Ivan JELIĆ