Čudna je voćka Top Hunter (1994), nije pravi beat’em-up, ali ipak dovoljno da je oklevajući nazovete platformom. Gde god da je svrstate, u pitanju je zanimljiva igra koja je progutala mnogo žetona autora ovih redova.

Nalazite se u ulozi jednog od dvoje lovaca na ucenjene glave Roddy i Cathy, koji su unajmljeni da zaustave svemirske gusare od pljačkanja galaksije. Kako su gusari već zauzeli četiri elementarne planete, na našim junacima je da ih oslobode tako što će uhvatiti četiri komandira, svakog na po jednoj planeti, i zatim se suočiti za vođom bagre, kapetanom Klaptonom.

Nivoi su podeljeni na dve ravni, prednju i zadnju, i pritiskom na dugme igrač može da (pokuša) da pređe iz jedne u drugu. Protivnici se mogu eleminisati na klasičan „moja pesnica i tvoje lice” način, upotrebom okruženja (kutije, zidovi koji mogu da se prevrnu...) ili koristeći Super Mario metodu. Dodajte još i mogućnost da vozite robota i koristite puške i imate čime da se zanimate.

Bossevi više pripadaju platformskom žanru, jer zahtevaju određenu metodu da bi se savladali, dok sve pre njih deluje više kao beat’em-up zbog ogromne količine protivnika. Postoji i health bar za vašeg lika, ali protivnici i okruženje prave toliku štetu da je njeno postojanje skoro simbolično. Ovo je takođe jedna od retkih igara kod kojih će vas tajmer često ubijati uprkos velikom broju predmeta u toku nivoa koji povećavaju isti.

Miodrag KOVAČEVIĆ