Dok je većina JRPG-ova našla svoj dom kod Nintenda, mali broj se nastanio i na Seginim konzolama. Miracle Warriors: Seal of the Dark Lord (1988) ima pre svega istorijski značaj kao jedna od prvih igara svog žanra koja je došla na zapadno tržište.

To je ujedno i njen jedini značaj, jer „test vremena”, nažalost, ne prolazi sa blistavim ocenama. Priča prati klasičan sukob Gospodara tame koji donosi haos i tugu u ljudski svet i heroja koji ima zadatak da ga zaustavi. Kada započnete igru, primetićete interfejs koji se sastoji od četiri dela: vizuelne reprezentacije vaše družine, mape koja pokazuje po dva kvadrata u svakom pravcu, statusa družine, količine novca i drugih bitnih predmeta. Saznajete da je vaš zadatak da nađete još heroja i da spasete svet... i onda ste manje-više prepušteni sebi.

Nikada niste tačno sigurni u to gde treba da idete ili šta da radite. Ako odete tamo gde ne treba, znatno jača čudovišta će vas ubiti u jednom udarcu. Tu nastupa grind, pred kojim bi većina MMO igarača pokleknula. Provešćete ogromnu količinu vremena ubijajući razna čudovišta samo da biste sakupili dovoljno novca i zuba da kupite bolje oružje i ubijete jača čudovišta. Igra ima i nekoliko začkoljica kao što su reputacija ili potreba da se oružje održava kod kovača, što joj daje određenu dubinu.

Grafički, Miracle Warriors izgleda mnogo bolje od ičeg što je NES mogao da ponudi.

Miodrag KOVAČEVIĆ