Verovali ili ne, Lucas Arts na ovoj igri radi još od 2005. godine! Pompezno najavljivana kao sledeće svetsko čudo, reklamirana više nego nemačko pivo, uzdizana u nebesa kao pehar lige šampiona, igra je na kraju završila bez next-gen ruha. Naime, Staff of Kings je trebalo da se pojavi u verzijama za PlayStation 3 i Xbox 360, ali se od toga iz misterioznih razloga odustalo (ili se sve odlaže do daljeg), pa je igra svetlost dana ugledala u izvedbama za Wii, DS, PlayStation 2 i PSP.

Radnja se dešava 1939. godine i vrti se oko misterioznog artefakta – Staff of Mosesa, koji Indi treba da ščepa pre svog arhineprijatelja Magnusa Vollera. Najnovija avantura najpoznatijeg arheologa na svetu igrača vodi u San Francisko, Panamu, Istanbul i Nepal, gde ga čeka pregršt ljutih neprijatelja koji ne prezaju od upotrebe sile. Možemo slobodno da kažemo da je Staff of Kings akciona avantura u kojoj je ovaj prvi element dominantniji. Tek povremeno igrač će imati prilike da slobodno šetka nivoima ili da se bavi interakcijom sa objektima čije lociranje ima vitalan značaj u procesu napredovanja. Uglavnom se sve svodi na šaketanje sa protivnicima, koji „klijaju” po lokacijama k’o korov na neobrađenoj njivi.

Ovakva postavka stvari u principu nije loša, jer Staff of Kings donosi prilično slobode prilikom obračuna. Neprijatelje možete upokojiti izvođenjem različitih kombo udaraca, korišćenjem predmeta koje nađete u blizini (lopate, stolice, prazne flaše, poklopci od kanti za smeće...), pištoljem ili Indijevim zaštitnim znakom – bičem. Iako na raspolaganju stoje brojni načini za iskazivanje nadmoći na bojnom polju, borbe znaju da budu zamorne i dosadne. Vrlo često naći ćete se u prostoriji (lokaciji) iz koje nema izlaza sve dok od života ne odvojite poslednjeg nadolazećeg zlikovca. I tako nivo za nivoom... Borbe sa bossovima daleko su zanimljivije, jer pre obaveznog šaketanja podrazumevaju obavljanje neke druge pripremne radnje. Pištolj ćete ređe koristiti, baš kao i bič koji više služi za obavljanje akrobacija ili saplitanje neprijatelja.

Kao što smo rekli, avanturistički deo nije toliko naglašen i uglavnom je skriptovan do te mere da sve što treba da uradite jeste da pritisnete odgovrajući taster onda kada se to od vas traži. Indi može da skoči samo ako je to scenarijom predviđeno, a isto se odnosi i na upotrebu biča, kada je u pitanju savladavanje prepreka na putu. S druge strane, postoje nivoi u kojima nema upotrebe sile i koji kombinuju samo avanturističke elemente. Nažalost, oni su prilično dosadni i neinventivni, delom i zbog skriptovanosti koju smo pomenuli.

S tehničke strane, Indiana Jones and the Staff of Kings ne briljira i možemo reći to da igra spada u red osrednjih ostvarenja. Grafika je ta koja kvari uživanje pošto teksture izgledaju isprano, boje su jednolične, a autori nisu preterano vodili računa o detaljima. Zvuk je odličan i obuhvata originalnu muzičku pratnju, kao i odličnu nahsinhronizaciju.

Adresa: www.lucasarts.com/games/indianajones.

Vladimir PISODOROV