Distribucija sa pedigreom

Dugogodišnje iskustvo i istrajnost glavnog programera Patrika Volkerdinga načinili su Slackware jednom od najcenjenijih i najuticajnijih GNU/Linux distribucija. Po svemu sudeći, Patrik i tim koji stoje iza Slacka nemaju nameru da odustanu od svog jedinstvenog koncepta, koji je Slackware i načinio onim što danas jeste. Slackov pristup Linuksu za mnoge predstavlja ono što se nekako izgubilo u ostalim distribucijama. Taj pristup je u isto vreme naklonjen iskusnijim korisnicima, koji ne trpe bespotrebnu automatizaciju i koji u Slacku vide operativni sistem koji lako mogu podešavati do najsitnijih detalja. Opet, Slack cilja i na nove korisnike koji žele ozbiljnije da se pozabave Linuxom i koji žele da provire „ispod haube”, gde je Slack, zajedno sa svojim kratkim i razumljivim skriptama, odličan za one koji se prvi put sreću sa GNU/Linuxom. Svakom novom verzijom ispravljaju se osnovne zamerke iz prošlih verzija, koje su se pre svega odnosile na korišćenje nekih starih i prevaziđenih rešenja. Što se verzije 13 tiče, možemo slobodno reći da ispred sebe imate moderan GNU/Linux.

Svima koji su ikada instalirali neku od prošlih verzija Slackware GNU/Linux operativnog sistema biće jako teško da prilikom instalacije verzije 13 uoče bilo kakvu razliku. Da u instalacionom meniju jasno ne piše da je u pitanju Slackware 13, lako biste ga mogli zameniti sa npr. čitavih 14 godina starijim Slackwareom 3.0. Naime, način instalacije Slacka isti je već skoro dve decenije i bez obzira na sve zamerke, i dalje je veoma efikasan i razumljiv čak i potpunim početnicima. No, ipak nam se čini da je vidljiv nedostatak nekog intuitivnijeg ili grafičkog menadžera za particionisanje diskova. Dok konkurencija u vidu Fedore ili Ubuntua nudi particionisanje u grafičkom i mnogo intuitivnijem okruženju, na Slacku ste i dalje prinuđeni da koristite alat za particioniranje u tekstualnom režimu kao npr. fdisk ili cfdisk, što za nove korisnike može predstavljati bespotreban rizik od gubljenja podataka na već postojećim particijama.

Kada jednom instalirate sistem, nakon prvog restarta naći ćete se u tekstualnom režimu, pa je potrebno u konzoli otkucati startx da bi se startovao grafički podsistem. Za nameštanje automatskog pokretanja grafičkog režima prilikom podizanja sistema u /etc/inittab treba promeniti „default runlevel” sa 3 na 4. Kada se pokrene grafički režim, ukoliko niste odabrali neko drugo okruženje, naći ćete se u KDE-u, i to u verziji 4.2.4, koja pruža svu raskoš i intuitivnost modernog grafičkog okruženja. Pored KDE4, na raspolaganju su popularni XFCE u verziji 4.6.1, kao i grafički manje zahtevna okruženja kao što su windowmaker ili fvwm2, što će biti interesantno korisnicima sa starijim hardverom. Naravno, nedostatak GNOME-a i dalje je očigledan, ali, prema našem mišljenju, ne predstavlja neki ozbiljniji hendikep, pogotovu kod ovako širokog izbora drugih okruženja i velike upotrebljivosti KDE ili XFCE okruženja.

Slack 13 podrazumevano ima sve što je potrebno da se odmah počne sa radom. Od web browsera tu su Firefox, Konqueror i Mozilla Seamonkey, a od email klijenta Kmail i Thunderbird. Za kancelarijske poslove stara se Koffice. Ne vidimo razlog zbog koga OpenOffice.org nije sastavni deo instalacije; oni kojima nedostaje ovo popularno rešenje moraće da ga preuzmu s Neta. Naravno, i uz ovaj Slack dolaze softverski paketi bez kojih se moderna Linux distribucija ne može zamisliti. Tu su OpenSSH, OpenSSL, OpenVPN, GnuPG, Apache 2.2.13, PHP 5.2.10, Perl 5.10 i gcc 4.3.3. Sve je, dakle, odmah tu, bez obzira na to u koju svrhu želite da koristite Slackware 13 – bilo da je u pitanju server, klijent ili razvoj aplikacija. Tu je i podrška za sve poznate Linux i Windows fajl sisteme. Mi smo isprobali novi ext4 fajl sistem koji radi odlično. Jedini problem vezan za njegovu upotrebu bio je u vezi sa GRUB-om, koji je na test mašini bio stariji i nije prepoznavao ext4. Zato treba biti pažljiv ukoliko se Slackware instalira na mašinu gde već postoji starija Linux distribucija.

Treba pomenuti i to da Slackware i dalje koristi LILO kao podrazumevani boot menadžer, što smatramo svojevrsnom manom, i to ne zbog toga što je LILO sam po sebi loš već zbog toga što mislimo da je za sistem gde postoji više operativnih sistema GRUB mnogo fleksibilniji. Srećom, GRUB se može lako instalirati preko sada odličnog alata slackpkg za download i instalaciju Slackwareovih binarnih paketa. Menadžer paketa u trinaestici jednostavno blista, i sada po funkcionalnosti može stati rame uz rame sa yumom i apt-getom, a uz to je veoma brz i jednostavan.

Ne treba zaboraviti ni to da Slackware svojom verzijom 13 donosi i zvaničan 64-bitni port, te sada nema razloga da ukoliko posedujete 64-bitnu mašinu ne skinete i 64-bitni sistem. Do sada je za tako nešto bilo potrebno skinuti neki nezvaničan x86_64 port Slacka kao što je, recimo, Slamd64, pa će zvanični x86_64 port sasvim sigurno rešiti dosta komplikacija i Slacku dati dodatan kredibilitet.

Slackware 13 je moderna GNU/Linux distribucija čija se zrelost oseća u svakom njenom delu. U moru ostalih distribucija izdvaja se, između istalog, po svojoj funkcionalnoti, brzini i odmerenosti. Svakako da će iskusnijim linuksašima prijati oldschool pristup Linuxu, koji podrazumeva lako konfigurisanje tekstualnih fajlova, a sigurni smo u to da će i novi korisnici znati da cene čitljive i lake skripte. U svakom slučaju, pred vama je čistokrvan GNU/Linux sa dugogodišnjim pedigreom.

Vladimir MITIĆ