Dok se peta sezona TV serije „Grey’s Anatomy” (kod nas „Uvod u anatomiju”) bliži kraju, glavonje iz ABC-a shvatile su da fanovima nije dovoljno emocionalnih rastrzanosti mladih lekara iz bolnice Seatle Grace, te su spakovali još pet epizoda u formu video igre. Da stvari budu još tužnije (za nas koje je sudbina kaznila igrama po filmovima i serijama), Grey’s Anatomy: The Video Game spada u bolje predstavnike ovog ukletog subžanra.

Sama igra postavljena je u nedefinisani vremenski okvir tokom pete sezone i sasvim uspešno zadržava strukturu svog TV predloška. Priča se linearno odvija kroz pet epizoda, svaka od njih ima šest činova a svaki čin šest scena. Svaka scena stavlja igrača u ulogu nekog od brojnih likova iz serije i na vama je da provedete tog lika, kako kroz interakcije sa drugim karakterima tako i kroz medicinske procedure na koje nailazi u svakodnevnom radu. Da je igra usmerena ka najširem mogućem spektru fanova vidi se iz nekoliko stvari. Prvo, vodite bukvalno sve likove iz ansambla ove serije: od Bejlijeve i Jangove, preko Šeparda i Slouna do sestara Grej. Sličnost likova u igri zadivljujuće je približna originalu (ako uzmemo u obzir standarde koje postavljaju raniji naslovi ovakve vrste). Naravno, samo će teža povreda baze mozga igrača uzrokovati da on pomisli da su digitalni likovi verno predstavljeni glumci iz serije, ali nakon nekoliko činova navikavate se na vizuelni stil igre i više ne razmišljate o tome.

Radnja se odvija kroz cell-shaded filmske senkvence, koje prekidaju statični ekrani sa „izazovima”, tj. mini-igrama. Oslovljavati mini-igre iz ovog naslova „izazovima” krajnje je rizično rastezanje pojma, jer ne pretstavljaju izazov ni detetu od pet godina, a kamoli odrasloj osobi (koja je verovatniji gledalac ove serije).

Mini-igre mogu da se podele u desetak podvrsta. Tu je spajanje kuglica istih boja, ritmičko kucanje, slagalice i memorisanje sekvenci (obe sa samo četiri elementa), pronalaženje skrivenih detalja, usmeravanje toka svetlosti, navigacija kroz mini-lavirint. Tu su i operativni i dijagnostički zahvati, koji su nešto malo zahtevniji od „emotivnih” mini-igara. Rezovi, šivenje, brisevi, zavoji i dijagnostički testovi inicijalno su zabavni, ali do sredine prve epizode prešli ste već 90 odsto svih mini-igara koje možete videti u celom naslovu. S druge strane, fanove serije više interesuje radnja nego mini-igre, a radnje baš i nema mnogo. Da nema mini-igara i medicinskih zahvata, svaka epizoda bi trajala desetak, a ne četrdeset minuta, pa bi cela igra bi bila gotova za manje od sat vremena.

Objašnjenje za ovakav pristup donekle se naslućuje iz ponude igračkih platformi. Sem PC-a, Grey’s Anatomy dolazi u identičnoj formi za Nintendo DS i Wii, na kojima su mini-igre verovatno zabavnije i zahtevnije.

Dragan KOSOVAC