Men of War ukrajinskog Best Waya tradicionalno nastavlja seriju beskompromisnih hard-core WWII strateških glavolomki, koja je začeta igrama Soldiers i Faces of War, sa tek mrvicom novina, čisto da biste znali da igrate drugačiju (a opet tako istu) igru. Uz dodatak gomile nezavisnih, bonus scenarija, koji donose pojedinačne bitke na nekom od dostupnih ratnih pozornica, glavnina igre vrti se oko tri kampanje.

Ruska kampanja počinje naglim upadom nemačke čizme na teritoriju rodne grude, što primorava zatečene sovjetske vlasti da brže-bolje regrutuju svakog sposobnog omladinca, tutnu mu pušku u ruke i pošalju put fronta. U ulozi Alekseja i Viktora, dva pitomca tehničke akademije iz rostovske oblasti, očekuje vas vatreno krštenje u pokušajima regrutovanja drugih maljčika iz regiona, odbrane niza strateški važnih fabrika, železničkih stanica i ine infrastrukture, što će biti krunisano i očekivanom odbranom Moskve. Nemačka započinje blickrig padobranskim desantom na Krit, koji ćete u ulozi vojnika Gintera Borga i njegovih saboraca pokušati da spasete od neočekivanog fijaska (zbog vetra koji je razvejao padobrance iznad britanskih položaja, na radost protivavionskih baterija). Nakon toga, Ginter će se u nastavku kampanje pridružiti afričkom korpusu u pustinjama Libije i u kapitalnoj bici za Tobruk. Saveznička kampanja prati mladog pensilvanijskog novinskog izveštača Terija Palmera, koji će se naći u prvim redovima sabotaža i diverzija usmerenih ka pripremi terena za masovnu invaziju saveznika na sever afričkog kontinenta (operacija Baklja), što će se nastaviti angažovanjima u Alžiru i Tunisu i učešćem u operacijama za oslobađanje Severne Afrike od nacista. Nastavak ovako detaljne priče, neuobičajeno spuštene na nivo pojedinačnih sudbina, dalje se odmotava u kombinaciji (prilično) ružnjikavih, prerenderovanih in-game sinematka i dešavanja, kao i zadataka na terenu, sa čestim preokretima i menjanjem ciljeva trenutne misije u hodu i smenjivanjem stealth based diverzantskih i kapitalno-rušilačkih misija. To donosi dobru dozu neizvesnosti, svežine i potrebe za konstantnim adaptiranjem u skladu sa stanjem na bojištu.

Način igranja i kontrolna šema ne odstupaju ni milimetar od već pomenutih prethodnika. Kompleksnost igre ponovo se ogleda u gomiletini sitnica koje uvek treba držati u malom prstu, počev od različitih tipova municije i minsko-eksplozivnih sredstava, opcija za sakupljanje predmeta, naoružanja i manipulaciju inventarima likova, zatim popravci, akviziciji i okretanju vozila na terenu protiv prethodnih vlasnika. Tu su i vođenje računa o količini goriva i strani s koje se trpe napadi i oštećenja (uz mogućnost višestrukog razaranja pojedinih delova konstrukcije), vođenje računa o mogućnostima blagog RPG profilisanja lika (što se ogleda u veštini korišćenja određenih tipova naoružanja, koja je prikazana brojem malenih dijamanata u slotu sa oružjem za svakog vojnika posebno). Dalje, iskazivanje vidokruga i delokruga dejstva protivnika, famozno direktno kontrolisanje likovima tasterom ’CTRL’ (ništa lepše nego snajperistom smaći neprijateljskog komandira na kupoli tenka), montiranje topova, mitraljeskih baterija i artiljerije na kamione ili guranje kamiona do odredišta, zaleganje iza zaklona za koji može da posluži praktično sve što je visine nekoliko desetina centimetara (uz normalno pravljenje razlike između čvrstog zida ili pozadine tenka i slabašne seoske tarabe ili prvog grma pored kog se vojnik zatekne)... Sagledavanje i ekspertiza svega ovoga zahteva višeslojno strateško razmišljanje i brze reflekse, čak i kada primenjujete pobedničku taktiku na terenu, usled činjenice da je svaki vojnik prilično podložan povredama i instant umiranju.

Očekivano, najveći kvalitet Men of Wara je besprekorna ratna atmosfera, koja na jednom mestu donosi i uzbuđenje i strahote rata, često vas stavljajući u gotovo bezizlazne situacije, koje se opet ne završavaju uvek reloadom sačuvane pozicije. Sveopšta pucnjava i histerija, kao i visok nivo detalja bez preterivanja često na ekranu tvore scene koje podsećaju na kompilaciju best of momenata iz najboljih ratnih filmova svih vremena. Vojnici koji zauzimaju zaklon, tutnjava tenkova koji preko pola mape odvaljuju delove zgrada ili probijaju krhke prepreke, hrabri kamarad koji poslednjim atomom snage baca protivtenkovsku bombu pre nego što bude pokošen rafalom, detonacije i delići zemlje, trave i fasada koji zasipaju vojnike u zaklonima, čaure artiljerijskih granata koje izleću iz cevi, pogodak u šlem i njegovo kotrljanje dok se ošamućeni vojnik tetura iza zida, up close and personal rešetanje konvoja protivavionskim topom, prevrtanje vozila, kidanje delova konstrukcije i otpadanje gusenica, elitna posada topa koja upravo nestaje u oblaku ekplozije usled jednog preciznog hica iz protivničkog tenka...

Svemu ovome nimalo ne smeta prosečna grafika, za današnje pojmove. Nju odlikuju prilično siromašni modeli vojnika i nešto detaljniji prateći hardver i mehanizacija, koji, zahvaljujući dobro implementiranom bloomu i nekim kvalitetno odrađenim efektima (refleksije na vodi, recimo), stvaraju efektne ratne slike u slučajevima kada se sveopšta destrukcija razgoropadi, pretvarajući idilično mestašce negde u srcu Evrope u pakleno poprište okršaja gde ostaju samo razbacani leševi, olupine tenkova i kamiona i ruševine zgrada iz kojih kuljaju gusti stubovi dima. Dobra zvučna podloga se podrazumeva, a kakofonija pucnjeve, detonacija, fijuka, šteketanja mitraljeza, zavijanja aviona i škripanja gusenica savršeno dobro baca u drugi plan prilično blede i neuverljive odzive jedinica. Dramatične ratne orkestarske muzičke teme, brže-bolje ćete smanjiti ili utuliti u glavnom meniju.

Aleksandar DINIĆ