U zlatno doba arkadnih aparata, strateški raspoređenih po igraonicama, najpopularnije igre bile su skrolujuće tabačine. Igrač je sam ili u društvu napredovao kroz nivoe čisteći ekran za ekranom od talasa protivnika koji su nadirali sa svih strana. Jednom kada bi određena zona bila bezbedna, pojavila bi se tabela sa statistikama, onda bi usledila animirana sekvenca, pa sve iz početka. Neretko, likovi u ovakvim igrama imali su „magije”, specijalne sposobnosti koje su aktivacijom trenutno čistile ekran od protivnika, ali su zahtevale određeno energetsko punjenje kroz klasičnu borbu. Starije generacije igrača odmah će se setiti npr. serijala Golden Axe, dok će mlađima bliža asocijacija biti Ninja Gaiden ili Devil May Cry. Igra X-Blades ruskog studija Gaijin Entertainment klasičan je pripadnik ovog žanra i drži se do tančina njegovih postulata, utemeljenih još pre nekoliko decenija.

Priča koja stoji iza ovog ostvarenja viđena je bezbroj puta. Nekada davno svetom su vladala dva veoma moćna bića. Jedno je bilo oličenje svetla a drugo tame i njihova borba sigurno bi uništila svet da zaštitnik dobra nije oduzeo svu moć svom suparniku i zatvorio ga u mistični artefakt. Nažalost, pri tom je i sam ostao uskraćen za svoje božanske sposobnosti, jer su svetlo i tama zauvek povezani. Na scenu je, kao i obično, stupilo vreme i svi su zaboravili da su dva moćnika ikada i postojala.

Očigledno i sami shvatajući da im priča nije najjača strana, da bi privukli potencijalne igrače autori su iskoristili najstariji trik: stvorili su sjajno modeliranu i u poslednje vreme najoskudnije odevenu virtuelnu junakinju. Ayumi je plavokosi lovac na blago, preke naravi i oštrog jezika, izgledom nalik junakinjama japanskih RPG igara. Naoružana sa dva duga sečiva kombinovana sa pištoljima, ona će se probiti do zaboravljenog hrama i u svojoj pohlepi za blagom poremetiti ravnotežu između svetla i tame, a samim tim i biti bačena u neprestanu borbu za goli život. Nekih četrdeset nivoa zaredom igrač će lomiti prste gledajući kako sevaju mačevi, a kada Ayumi ubije dovoljno protivnika i skala besa joj se popuni do određenog podeljka, moći će i da prizove ranije naučene magije. Ove moći variraju u snazi i obliku, od onih koje deluju na određenom prostoru (npr. zemljotres) do projektila sačinjenih od raznih vidova magijske energije koji gađaju pojedinačnog protivnika. Igrač ih otključava zamenom za duše palih protivnika, koje Ayumi automatski sakuplja, a istom monetom kupuju se i razna unapređenja oružja i pomoćni predmeti.

Neki neprijatelji su imuni na određeni izvor moći ili na tu vrstu oštećenja uopšte, pa ih treba mudro koristiti. Njihov izgled i kvalitet dosta variraju, pa će igrač sresti uobičajene neinteligentne kreature koje će slepo jurišati na oštricu, ali i pametne fantome koji će se raspoređivati u pentagrame i tako nanositi daleko veću štetu nego što bi to činili pojedinačno. S obzirom na to da su nivoi zatvorene oblasti, u većini je dovoljno pobiti sve što se mrda, mada ćete često sresti i lokalnog bossa, koji će na neki način odudarati od svojih poslušnika i biti teži za upokoj. Najveći problem s bossovima zapravo je otkriti šta tačno treba uraditi, jer je to često potpuno nejasno, ali posle „provaljivanja” oni više ne predstavljaju problem. Pored neprijatelja, svaka oblast sadrži određen broj unapređenja koja treba pokupiti, ali i duša zarobljenih u ćupovima ili skrivenih delova artefakata koji omogućavaju otključavanje specijalnih unapređenja. Pronalaskom sva tri dela iste boje otključaćete novi kombo s mačevima ili mogućnost da pucate u više protivnika odjednom i slično.

Za razliku od slabe priče i pomalo prevaziđenog i prejednostavnog gameplaya, grafika u igri prosto briljira. Već je pomenuto da model glavne junakinje odlično izgleda, a isto se mora reći i za dizajn nivoa i kvalitet tekstura, uz podršku za sve danas aktuelne grafičke efekte. Modeli nekih protivnika mogli bi da imaju više poligona, ali kako će igrači u trenucima njihovog pojavljivanja biti zauzeti seckanjem i skakanjem, teško da ćete pojedinačne nedostatke uopšte primetiti. Posebno se ističu kvalitetno i maštovito urađene animacije određenih magija koje Ayumi može da izvede.

Pozadinska tehno muzika je brza i prati munjevitu akciju na ekranu, a međusekvence su urađene u cell-shaded animacionoj tehnici i sjajno se uklapaju u ukupnu atmosferu igre. Mora se priznati da su autori mislili na one koji će igru prelaziti više od jednog puta, pa su tako ubacili čak tri različita odela za glavnu junakinju, koja, pored vizuelnog ugođaja, imaju uticaj i na gameplay. Ljubitelji statistike biće oduševljeni činjenicom da je u igri moguće osvojiti gomilu najrazličitijih titula, te da će nakon svakog nivoa moći da vide koliko su tačno neprijatelja ubili i pokupili različitih bonusa, a šta im je nepažnjom promaklo i zbog čega bi se vredelo vratiti. Iako je interfejs u potpunosti prilagođen konzolama, treba pohvaliti mogućnost da se svaka komanda prilagodi onako kako igračima odgovara, te brzinu i optimizovanost igre koja na poželjnoj konfiguraciji ne secka ni u vreme najveće gužve na ekranu.

X-Blades ima magije, njihovo selektivno otključavanje, unapređenja, kombo poteze i golišavu junakinju (ako je to ono što tražite od igre), ali, na kraju, u pitanju je obična makljaža u trećem licu. Istina, izbor svetlih ili tamnih magija dovešće vas do jednog od dva različita završetka, ali sve je to izvedeno u tako pojednostavljenoj formi za današnje standarde da ovoj igri prosto nedostaje „ono nešto” što bi je istaklo. Previše uzora, nimalo originalnosti. Ako volite brze akcione igre koje na spisku zahteva stavljaju analogni kontroler ispred mozga, ovo je sjajna igra za vas. Ostali slobodno mogu da je preskoče.

Nikola BULJ