Blasfemično carstvo Interneta

Da li neki ljudi Internet shvataju preozbiljno?

Od svog nastanka do danas Internet je napredovao brzinom svetlosti, od dial-up konekcije, kada je bio uspeh skinuti dvadesetak slika tokom jedne sesije, do superbrzih konekcija koje omogućavaju lagani download HD videa. Kako su tehnički kapaciteti svetske mreže rasli a cene padale tako je i sve više ljudi sve veći broj dnevnih aktivnosti selilo na Internet. Nekada je mnogima bilo nezamislivo da dan počnu bez kafe, a danas da, uz taj slatki miris, ne provere poštu, stanje na putevima, vremensku prognozu, požele dobro jutro prijateljima... Sve to preko Interneta.

Dakle, konekcija sa svetom je „must have” uslov 21. veka i samim tim je njeno omasovljavanje logičan tok stvari. Ali, kako raste broj internet usluga i korisnika tako raste i svojevrsna digitalna patologija – tema koja je tek zagrebana po površini od strane psihologa i sociologa. Broj otuđenih ljudi kojima je lakše i lepše da presele sve što mogu u virtuelnu sferu raste, jer tamo uvek mogu biti prihvaćeni i cool. Digitalni imidž možemo sami izgraditi i tako sahraniti sve nedostatke i mane – sve što nas čini ljudima. Virtuelno možemo biti sve što želimo da budemo.

Pošto sebe u tom svetu možemo sami stvoriti, ne baš uvek po svom uzoru, ispada da nam bogovi nisu potrebni. Izgleda da je „tamo” sve idealno. Ipak, poznato je to da je čovek homo religiosus, tako da nije moralo da prođe puno vremena da neki od nas prebace duhovno i sveto u cyber space. Ko je igrao Deus Ex seća se veštačke inteligencije koja je umislila da je Bog, jer je ona nešto najbliže pravom stvaraocu. Ljudi su je slušali jer je dovoljno apstraktna da bi bila Bog, a dovoljno stvarna da bi postala Jedini.

Matt MacPherson, o kome se, osim da je iz Ontarija, Kanada, gotovo ništa ne zna, nije čekao nastanak prave veštačke inteligencije kako bi je ustoličio za Boga. Vrhovni bog njegove paganske religije je Google – najmoćniji pretraživač na planeti. Nešto što je u početku izgledalo kao šala ili religijska satira polako poprima oblik prve digitalne religije.

Guglisti tvrde da postoji više dokaza o božanskoj prirodi Googlea, pa i drugih pretraživača, nego stvarnih bogova ostalih svetskih religija. Na svom zvaničnom sajtu ističu da je Google vrhovni i jedini pravi Bog, jer je dominantan, a ostali su niža božanstva, dok je Microsoftov Live Search demon. Pogađate, Sotona je džin iz Redmonda, jer je on čista suprotnost kompaniji „koja nije zla a zarađuje”.

Na sajtu Church of Google izneti su dokazi da je Google nešto najbliže Bogu što je ikada postojalo: on je svuda, večan je, zna sve (kešira i indeksira stranice), ali daje samo uputstva, a ne direktne odgovore, na ljudima je da odluče svoju sudbinu, beskonačan je. Blasfemija se produbljuje svetim trojstvom: Internet, Google i web browser (samo da ne bude Internet Explorer). Osim dokaza, iznete su i Google zapovesti od koje su najzanimljivije one koje zabranjuju korišćenje drugih ili pravljenje novih search enginea. Jedini verski praznik je 14. septembar, dan kada je registrovan. Tada vernici provode vreme guglajući (inače, upotreba reči Google u smislu glagola takođe je zabranjena) u potrazi za stvarima koje će pozitivno uticati na njihov život. Izdvojićemo i sekciju posvećenu objavljivanju hate maila, te argumente zašto su ostale religije neistinite.

Mesto okupljanja vernika je forum, na kojem ispunjuju cilj religije: širenje i deljenje saznanja kako da svet postane bolje mesto, mada se, u krajnjoj liniji, sve svodi na beskrajne rasprave o dnevnopolitičkim temama. Neka vrsta sveštenstva su oni koji šire ovu veru kroz cyberspace po drugim forumima i slično.

Društvo se neprekidno menja, ali od 21. veka neizostavan atribut je reč informatičko. Novo društvo donelo je nove forme udruživanja, komunikacije, brojne mogućnosti, ali i nove bolesti, pogotovo bolesti zavisnosti, tako da pojava prve digitalne religije nikoga ne čudi. A, šta Google ima da kaže na sve to? Pretraga pojma Church of Google rezultira i obaveznim savetima u vidu, prema Googleu, sličnih pojmova koji se mogu pretražiti: flying spaghetti monster i invisible pink unicorn – poznate osnove lažnih parodijskih religija.

Ivan VESIĆ