Mali plavi jež Sonik, svima poznat kao maskota kompanije Sega, prvi put se pojavio tek na drugoj Seginoj konzoli Mega Driveu. Igra je pre svega trebalo da pokaže mogućnosti nove konzole, kao što je brzo skrolovanje ekrana, ali je istovremeno to bio Segin pokušaj da se premaši milion prodatih kopija.

Sonic The Hedgehog (www.romnation.net/srv/roms/52124, 355 KB) izdat je sredinom 1991. godine za Sega Mega Drive. Igra je promenila koncept platformskog žanra povećavajući brzinu kretanja glavnog lika i unoseći elemente poput petlji i polja za ubrzanje, što je učinilo da igra izgleda kao rollercoaster. Sonic se kroz šarene svetove (ima ih šest) kreće trčeći, a može i da se skupi u bodljikavu lopticu, što je jedini način da potamani protivnike. Usput sakupljate zlatne prstenove koji štite Sonica ako se povredi (pri sudaru se gubi do 40 prstenova). Ukoliko sakupite sto prstenova, Sonic dobija dodatan život, a na kraju svakog nivoa pojavljuje se veliki prsten kojim se pokreće bonus nivo. Nivoi su prelepo dizajnirani, boje su čiste i većina elemenata je animirana. Na kraju svake zone, koja predstavlja svet za sebe, suočavate se sa doktorom Robotnikom, koji je svaki put u drugačijoj skalameriji. Igra je najviše ostala upamćena po temi iz prve zone The Green Hill Zone.

Sonic The Hedgehog 2 (www.romnation.net/srv/roms/52154, 680 KB) izašao je nešto više od godinu dana posle prve igre i u priču je uveo Tailsa, dvorepog žutog lisca, koji Sonica prati u stopu pomažući mu pri sakupljanju prstenova. Svetova ima 11, a svaki sadrži dva nivoa (sa izuzetkom Metropolis zone) i znatno su veći nego u originalnoj igri. Akcija je dodatno ubrzana dodavanjem novog poteza kada se Sonic zavrti u mestu i lansira poput loptice u fliperu, dodata je opcija split screen i 3D bonus nivoi. Još jedna novina jeste to što Sonic može da postane Super Sonic ukoliko uspe da sakupi svih sedam dragulja sa bonus nivoa. Ova forma se aktivira kada je Sonic sakupio 50 prstenova i tada postaje neuništiv (naravno, život se i dalje gubi ako se padne u ponor ili istekne vreme), kreće se još brže, a svake sekunde troši po jedan prsten nakon čega se pretvara u običnog Sonica.

Treći deo serijala Sonic The Hedgehog 3 (www.romnation.net/srv/roms/52173, 1,14 MB) počinje susretom sa novim negativcem Knucklesom, koji otima dragulje Haosa kako bi pomogao Robotniku. Igrač opet vodi Sonica ili Tailsa kroz nivoe koji su i do tri puta veći nego u prethodnim igrama i imaju blago nelinearan karakter, jer su pojedine deonice dizajnirane tako da im ne može svaki od likova pristupiti (na primer, pošto Sonic ne može da leti, ponekad će morati da ide zaobilaznim putem). Engine je unapređen u odnosu na Sonic 2, te podržava još veću brzinu skrolovanja, više objekata na ekranu i tečniju animaciju bez neprijatnih problema sa framerateom, uočenih u prethodnim igrama. Likovi su dobili nove poteze koji se aktiviraju pritiskom na dugme za skok (kada je lik u vazduhu), pa tako Sonic može oko sebe da stvori štit i odbije projektile. Takođe, uvedene su animirane sekvence (cutscene) i energetski štitovi koji dodaju nove sposobnosti (privlačenje prstenova, neograničen boravak pod vodom...). Sonic 3 je i prva igra u serijalu koja je podržavala opciju Save.

Sonic & Knuckles (www.romnation.net/srv/roms/51983, 1,1 MB) je prvobitno trebalo da bude sastavni deo Sonica 3, ali zbog ograničenog prostora izdat je kao nastavak krajem 1994. godine. Umesto Tailsa, igrač može da vodi Knucklesa, koji se sada pojavljuje kao pozitivan lik. On, za razliku od Sonica, ima manji skok i sporiji je, ali to nadoknađuje mogućnošću da se zakači za zidove ili se probije kroz prepreke. Preporučljivo je proći igru sa oba lika pošto se nivoi i borbe sa „glavonjama” menjaju u zavisnosti od lika koji vodite. Zanimljivost kod ove igre jeste u tome što kertridž ima slot sa gornje strane u koji može da se ubaci Sonic 2 ili Sonic 3, pa se na taj način pravi „hibridna” igra. Iz ove igre izbačena je mogućnost čuvanja pozicije.

Za Mega Drive su izdate i dve Sonic igre koje su znatno odudarale od ostalih – Sonic Spinball (www.romnation.net/srv/roms/52102, 434 KB) je simulacija flipera gde je plavi ježić u ulozi loptice. Igrač kontroliše palice kojima lansira Sonica, ali je moguće uticati i na njegovo kretanje i let. Cilj je pokupiti tri dragulja, čime se otvara prolaz ka boss fajtu, nakon čega se prelazi na sledeću od četiri „table”, koje po dizajnu nimalo ne odskaču od tipičnog Sonic nivoa. Fizika je dobra i, osim nerealnih nivoa, nema nikakvih nelogičnosti. Sonic 3D Blast (www.romnation.net/srv/roms/52039, 2,26 MB) prvi je pokušaj da se Sonic uvede u 3D okruženje. Pogled je izometrijski, kretanje je znatno sporije, a zbog nedostatka analognog kontrolera na Mega Driveu kontrole su neprecizne. Nivoi su veoma repetitivni – na svakom je cilj pokupiti određen broj ptičica (Flickies) i dovesti ih do određene zone, čime se otključava prolaz na sledeću deonicu. Ova igra je ujedno označila i početak sunovrata Sonic franšize.

Osim za Mega Drive, Sonic igre su se pojavljivale i za 8-bitne Segine sisteme – Master System i Game Gear. Zbog slabijeg hardvera, ove igre imaju jednostavniji dizajn i kraće nivoe, a izgledom više podsećaju na klasične platformske igre (Game Gear verzija pati i od loše preglednosti). Sonic je od verzije za Mega Drive prošao dug put; mnogi će reći da posle Sonica 2 nema dobre Sonic igre, što nije daleko od istine, sudeći po brojnim nastavcima za sve moguće platforme, galeriji suludih likova i drugim pokušajima da se ponovo stvori magija sa 16-bitne konzole.

Bojan JOVANOVIĆ