Castlevania, igra koja je praktično udarila temelj žanru akcionih platformi, i dan-danas je Konamijev najpoznatiji serijal. Iako je doživela brojne nastavke i portove ovog puta ćemo se koncentrisati samo na verzije za kućne konzole.

Prva igra u serijalu pojavila se na tržištu 1987. godine (www.romnation.net/srv/roms/28661, 66 KB, NES). Nalazite se u ulozi Simona Belmonta, lovca na vampire čiji je zadatak da se probije kroz hordu demonskih stvorenja i živih mrtvaca koji obitavaju u zamku Castlevania, kako bi na kraju našao i uništio samog Princa Tame, Grofa Drakulu. Vaše glavno oružje je sveti bič porodice Belmont, a kao dodatna pomoć na raspolaganju vam je nekoliko sekundarnih oružja, koja možete naći u toku igre tako što ćete uništavati sveće i baklje (u kojima ćete takođe naći „srca”, koja služe kao municija za vaše trenutno sekundarno oružje). Bič, kao i sekundarna oružja, moguće je unaprediti u toku igre. Kontrole deluju pomalo ograničavajuće. Naime, naš junak se kreće izuzetno sporo, može da zamahne bičem samo levo ili desno, a i skokovi su kratki. Nivoa ima šest, i dovoljno su raznovrsni da vam drže pažnju do kraja igre. Pored ogromnog broja protivnika, na kraju svakog nivoa čeka vas po jedan boss koji je uglavnom poznato biće iz horor žanra (Frankenštajn, Smrt...). Treba napomenuti to da igra nije nimalo laka (što je karakteristika celog serijala), kako zbog lošijih kontrola tako i zbog naglog porasta jačine protivnika u toku igre. Grafika se baš i ne ističe, čak ni po standardima NES konzole, ali je zato zvučna podloga odlična. Muzika je neverovatno dobra, što će biti uobičajeno za ostatak serijala.

Godinu dana kasnije izlazi nastavak Castlevania 2: Simon’s Quest (www.romnation.net/srv/roms/28680, 77 KB, NES). Radnja se dešava nekoliko godina nakon prve Castlevanije. Pre nego što je Simon ubio Drakulu, Princ Tame je bacio kletvu na našeg junaka. Jedini način da Simon skine kletvu i spase sebi život jeste da nađe pet delova Drakulinog tela koji su raštrkani po Transilvaniji i uništi ih. Simon’s Quest se mnogo razlikuje od svog prethodnika i najviše podseća na Metroid za Nintendovu konzolu. Ubačeni su pojedini RPG elementi, kao što su iskustveni poeni, kupovina predmeta i istraživanje. U toku igre se smenjuju dan i noć. Danju možete da pričate sa NPC-ovima u gradovima, dok noću njihova mesta zauzimaju zombiji. Neprijatelji van gradova takođe su znatno jači i brojniji su kada padne mrak. Glavni problem ove igre je u tome što vam ni u jednom trenutku nije nagovešteno gde treba da idete, što će najčešće dovesti do toga da odete negde gde su protivnici ili previše jaki ili gde nemate odgovarajući predmet da biste nastavili dalje. NPC-ovi vam takođe neće biti od pomoći, jer su nažalost „izgubljeni u prevodu”. Grafika je doživela znatni napredak, a muzika je i dalje odlična.

Godine 1989. izlazi Castlevania 3: Dracula’s Curse (www.romnation.net/srv/roms/28708, 243 KB, NES). Serijal se vraća korenima i napušta avanturističke elemente prethodnika. Može se reći da je ovo jedan od najboljih naslova u serijalu. Nalazite se u ulozi Simonovog pretka Trevora Belmonta. Vaš zadatak je, naravno, da nađete i uništite Drakulu. Gameplay je potpuno isti kao i u prvom delu (uključujući i loše kontrole). Za razliku od prvog dela, igru ne počinjete ispred zamka već vam je zadatak da prvo stignete do njega. Tu se već primećuje prva inovacija: na nekoliko mesta u toku igre imate izbor između dva moguća pravca, od čega će zavisiti vaš naredni nivo. U toku igre naići ćete i na tri moguća saputnika: gusara, čarobnicu i Alucarda, polu-vampira i sina samog Drakule. Jednostavnim pritiskom na dugme u toku nivoa preuzimate kontrolu nad saputnikom (svaki donosi posebne sposobnosti). Jedino što se može zameriti ovom naslovu je možda malo slabija grafika nego u prethodnom delu.

Super Castlevania IV (www.romnation.net/srv/roms/54814, 847 KB, SNES) pojavljuje se 1991. godine. U pitanju je svojevrsni rimejk prve igre serijala. Ponovo se nalazite u ulozi Simona i ponovo imate isti zadatak. Igra ima potpuno nove nivoe, od kojih su neki lokacije pre samog zamka. Pored grafike i muzike, koji su doživeli znatni napredak, kontrole su sada mnogo prijatnije. Simon može da zamahne svojim bičem u osam različitih pravaca, kao i da „vitla” njime okolo (što je izuzetno korisno protiv projektila), skokovi su mnogo bolje urađeni, baš kao što je i korišćenje stepenica (Simon čak može i da puzi).

Prva igra serijala za Sega Mega Drive, Castlevania: Bloodlines (www.romnation.net/srv/roms/48941, 628 KB) izašla je 1994. godine. Ovog puta su vam na raspolaganju dva junaka, John Morris (koji koristi bič) i Eric LaCarde (koji koristi koplje). Igra prati ustaljenu mehaniku serijala i jedino što je izdvaja jeste činjenica da ima najlepše i najmaštovitije nivoe u celom serijalu.

Castlevania: Dracula X (www.romnation.net/srv/roms/53583, 1,17 MB) izlazi naredne godine za SNES i predstavlja pravo razočaranje. Nivoi su užasno linearni (čak i za jednu Castlevania igru), a grafiku nećemo komentarisati.

Castlevania: Symphony of the Night izlazi 1997. godine za konzolu PlayStation. Radnja igre dešava se četiri godine nakon Castlevania: Dracula X. Nalazite se u ulozi Alucarda (koji se pojavljivao u Castlevania 3: Dracula’s Curse) i vaš zadatak je, naravno, da nađete i uništite Drakulu. Pored Super Metroida, očigledan uzor je i Simon’s Quest. Akcenat je stavljen na istraživanje zamka, pronalaženje raznih predmeta i oružja koji će vam olakšati dalji napredak. Kontrola nad likom znatno je prijatnija od prethodnih igara serijala. Igra sadrži dosta RPG elemenata, kao što su atributi (agilnost, inteligencija...), HP koji se povećava kada dobijete nivo, mogućnost bacanja spellova itd. Grafika predstavlja mešavinu 2D sprajtova i 3D objekata. Glasovna gluma poprilično je loša, dok je muzika verovatno najbolja u celom serijalu. Jednostavno je potrebno čuti je, jer bi svaka reč bila suvišna.

Miodrag KOVAČEVIĆ