Svakih nekoliko meseci, usled potrebe da svoj kritičarski fokus održim oštrim kao bodež od vulkanskog opsidiana, u ruke (sa gumenim rukavicama) uzimam random igru made in Japan. U 99 odsto slučajeva (a naročito ako je ta nasumično izabrana igra JRPG), baterije verbalnog otrova bivaju napunjene posle 20 minuta ekspozicije dalekoistočnim sadržajem, što predstavlja dovoljnu količinu goriva za stotine kilobajta budućih tekstova. A šta je sa onih ubogih 1 odsto? U taj minuskulni procenat kvalitetnih izuzetaka spadaju naslovi nalik na Ninja Gaiden II, igre koje se od „japanskog” standarda (u najširem smislu te reči) razlikuju kao filmovi Tošira Mifunea u odnosu na paklene manga budalaštine koje cure sa svakog ekrana koji imate u domaćinstvu.Ninja Gaiden II, kao i prethodni nastavak prvog Xboxa, predstavlja trenutni vrhunac u sferi 3D tabačina, sa klasičnom akcionom progresijom po nivoima. Prava žanrovska definicija ovoga ne postoji, ako ne računamo nepotpune akronime nalik na TPBU (third-person beat’em up), ali je planetarna popularnost God of War uzrokovala da svako zna o čemu se tu zapravo radi. Ninja Gaiden II je igra koja je na momente surovija, brža i eksplozivnija od ovog naslova za Sonyjeve konzole, naslova koji se zbog svoje Xbox 360 ekskluzivnosti može slobodno svrstati u kategoriju njegovog gotovo ravnopravnog pandana. Kažemo „gotovo” jer igra, ipak, nije savršena: stvari kao što su loša kamera, disktuabilan dizajn nekih nivoa i nebalansirana težina svrstavaju ga na nižu poziciju kvalitativne lestvice. O zapletu Ninja Gaidena II uopšte nema smisla diskutovati: bazična fantasy balada (sa primesama SF-a) o nindži Riju Hajabusi, koji se šiba sa armijom demona zarad prevencije povratka glavnog zloće na ovaj svet, u velikoj meri je pošteđena svake nepotrebe naracije. Povremene „snippete” priče, usko povezane sa Rijom, demonima i prsatom agentkinjom CIA koristićete da obrišete znoj sa čela i dlanova. Megabrzi i ultrasurovi gameplay, sa hordama neprijatelja koje ćete seći, nabadati, odsecati im glave i udove podrazumeva vrhunsku koncentraciju i fokus, koji će vas u dobroj meri podsetiti na stare i nemilosrdne hitove sa automata u luna parku. Ninja Gaiden II je izazovna, na momente iberteška igra, ples sečiva, krvi i komada tela, koja zaista zaslužuje da je sklonite od domašaja male dece i labilnijih ukućana. Kruna kompletne balade su monstruozno teški boss fajtovi, po stepenu izazova gotovo neviđeni u modernoj igračkoj istoriji. Onaj ko ovo odigra (izdrži), sebe komotno može smatrati nitro-radioaktivnom zvečarkom. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
