Kada su borilačke igre u pitanju, vreme se deli na period pre i posle Mortal Kombata (1992), legendarnog serijala brutalnih „tabačina” iz ere šesnaestobitaša. „Svet kompjutera” tada se kupovao u dva primerka samo da bi se konzervirale stranice šifara sa spiskovima udaraca, specijalnih poteza i magija kojima su vanzemaljski borci jedni drugima premeštali iznutrice, sitnili kosti i otkidali udove. Nekoliko pametnjakovića koji se i dan-danas kriju u fiokama najtiražnijeg IT mesečnika u Srbiji napravilo je i knjigu o ovoj igri, koja je postala najprodavanije štivo o nekoj kompjuterskoj igri na našem jeziku. Grupa još pametnijih ljudi iz Svete šume nešto kasnije snimila je i solidnu trilogiju o borbi Zemljana protiv podanika zlog Šao Kana iz Spoljnog sveta.

Pola godine posle PS2 i Xbox verzije, Midway objavljuje i verziju Mortal Kombat: Armageddona za Wii. Najavljen kao poslednji nastavak (aha, a urednik „Sveta igara” je robot, prim. aut.), Armageddon dovodi sve borce koji su ikada „zaplesali” u ringu Mortal Kombata – ima ih čak 63! I ovoga puta opstaće samo jedan, najjači ratnik, koji će uspostaviti ravnotežu svetova jednom zauvek.

MK: Armageddon za Wii je, prirodno, „mlataračka” igra s iznenađujuće dobro koncipiranim upravljanjem, dobrom detekcijom pokreta i jednostavnim sistemom za izvođenje udaraca pomoću wiimotea. Igra podržava i klasičan kontroler, ali on zaista nije potreban, tim pre što se neki udarci lakše izvode pomoću daljinca. Igra je izuzetno dinamična, komande su precizne i reaguju maltene trenutno, tako da duh originalne igre potpuno prožima i ovaj, sedmi nastavak. Eksplozivna razmena udaraca između živopisnih likova koji gaje karakteristične stilove i oružja ne zahteva metodičan pristup i taktiziranje, već samo brzo izvođenje kombinovanih tehnika i pravovremeno blokiranje (u taktičkom smislu Mortal Kombat nikada nije bio naročito inventivan). Izvođenje combo udaraca nikada nije bilo lakše (dobro, treba malo vremena za uvežbavanje), tako da su stvoreni svi uslovi za frenetično makljanje. Istini za volju, neće baš svaki pokret uvek biti protumačen na pravi način, što će vas verovatno povremeno i iznervirati – naročito ako igrate sami. Poteškoće stvaraju i komande za niske i visoke udarce rukom koje su raspoređene na kursorske tastere wiimotea, što se nikako ne može nazvati udobnim rešenjem (sem toga, napipavanje tastera remeti koncentraciju i usporava igru).

Sistem fatality poteza, zaštitnog znaka svih Mortal Kombat igara, u Armageddonu je značajno promenjen. Umesto da svaki borac ima karakterističan sistem za brutalno presuđivanje poraženom protivniku, igrač sam osmišljava tehniku kojom će zadati završni udarac. Nekome će se ovakvo rešenje možda i dopasti, ali naše mišljenje govori protiv ovakvog rešenja, jer se tako umanjuje osobenost boraca. Pored klasičnog režima borbi jedan na jedan, postoji Konquest režim u kojem vodite Tavena kroz seriju borbi u kojima otkriva skrivene dragunlije, i Motor Kombat, karting simulacija u Mario Kart stilu. Neobično, simpatično i osvežavajuće. Veliki minus pišemo na račun nedostatka opcije za online igranje, tim pre što su one regularno instalirane u PS2 i Xbox verzije. Grafika i zvuk su na nivou PS2 izdanja igre i sasvim zadovoljavaju potrebe klasične 2D borilačke arkade.

Uprkos činjenici da je Mortal Kombatu mesto u istorijskim čitankama – a Armageddon je to i definitivno potvrdio – toplina koja prekaljene (čitaj: debelo omatorele) igrače obuzima nakon svakog fatalityja vredi osam banke u konačnoj oceni. Nostalgija je čudo. (Au, brate robote, prim. ur.)

Gradimir JOKSIMOVIĆ