Mit, šarena laža ili nešto sasvim treće

Microsoft je svojim servisom Xbox Live napravio pravu revoluciju kada je online igranje na konzolama u pitanju. Podstaknuti uspehom suparnika, čelnici kompanije Sony osmislili su odgovarajući pandan koji bi novopečenim vlasnicima PlayStationa 3 trebalo da omogući u najmanju ruku isti kvalitet usluge, ali i dodatne pogodnosti. Pre svega, treba podvući da je servis u potpunosti besplatan (za razliku od Livea), što znači da ste se samom kupovinom PlayStationa 3 kvalifikovali za švrljanje po PlayStation Storeu i igranje legalno nabavljenih igara.

Zaista, PlayStation Network je mnogo više od pukog okupljališta igrača koji bi putem Mreže želeli da stečeno znanje u igrama primene na živim protivnicima. Odavde se (mislimo na PlayStation Store) na bezbolan i krajnje jednostavan način može downloadovati gomila zanimljivog sadržaja – patchevi i novi sadržaji za postojeće igre, playabilni demoi, wallpaperi, video snimci, čak i igre koje se neće pojaviti u uobičajenom disk formatu i čija cena ne prelazi nekoliko dolara (sem pojedinih izuzetaka). Naravno, napaćene igrače sa ovih prostora teško da će zanimati kupovina igara i/ili dodatnog sadržaja pošto su jedva uspeli da prikupe crkavicu za samu konzolu. Upravo zbog toga postojanje svakojakog besplatnog sadržaja lep je melem za ranu zvanu 700 evra – u kešu.

Ukoliko ste vlasnik „trojke” i pokušali ste da učestvujete u online avanturi, sigurno ste se neprijatno iznenadili nekolicinom stvari. Prva prepreka zove se sistemski softver, koji mora biti najnovijeg datuma da biste uopšte mogli da se nadate preuzimanju šarenog sadržaja. Sve bi to bilo u redu da instalacioni paket nije veličine 100+ MB i da ga nije potrebno iznova preuzimati svaki put kada pametne glavice u kompaniji Sony odluče da isprave neki od uočenih bagova. Imate sistemski softver verzije 1.9x – žao nam je, trenutno aktuelna verzija nosi oznaku 1.9(x+1) – molimo vas preuzmite je i instalirajte na opisan način. Ukoliko imate link ka Mreži pristojne „širine”, preuzimanje sistemske datoteke ne bi trebalo da predstavlja veći problem, ali znojenje koje će nastati u momentu kada se postupak pokrene (usled bojazni od nestanka električne energije)... E, to je nešto na šta ćete morati da se naviknete ukoliko želite PlayStation Network/Store. Ovde ćemo malo skrenuti sa teme kako bismo razjasnili nekoliko dodatnih stvarčica. U većini slučajeva, najnoviji sistemski softver potreban je i za online igranje, mada ima odstupanja od pravila. S druge strane, da biste surfovali Internetom putem ugrađenog browsera, dovoljno je konzolu povezati na aktivan link, pravilno konfigurisati mrežne parametre i zabava može da počne. Vratimo se sada na temu.

Kada ste uspešno obavili nadogradnju osnovnog softvera, na redu je da kreirate nalog i odaberete odgovarajući username koji će vas reprezentovati u komuni. U tom trenutku kao maljem po glavi opaučiće vas bolna istina – korisnicima sa ovih prostora upotreba PlayStation Storea nije omogućena! Kako je ovo moguće? U reklamnim pamfletima niko nije pominjao da je servis ograničen samo na određene zemlje i oblasti. Da stvar nije još gora nego što se to na prvi pogled čini, već bismo raspredali o različitim teorijama zavere i neopravdanom diskriminisanju igrača sa ovih prostora. Međutim, ništa nije bolje ni na drugim, daleko većim tržištima – i to u Evropskoj uniji (Grčka, Slovenija... spisak je poduži). Na pitanje zašto je to tako, u Sonyju sležu ramenima i pozivaju se na kojekakve propise, regulativu, zakone, nepotpisane ugovore, monetarne prepreke... Bilo kako bilo, ukoliko ne živite u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu i ostalim visokorazvijenim zemljama, možete da se pozdravite sa PlayStation Storeom, bar za sada.

S obzirom na to da ljudi iz Sonyja još od lansiranja konzole u Evropi ne preduzimaju ništa povodom ovog pitanja (iako ima predloga kako da se problem reši), kupci su pronašli (sasvim legalan) način da do obećanog sadržaja dođu sami. Rešenje je toliko jednostavno da u prvi mah nećete moći da poverujete da je to sve što je potrebno uraditi. Prilikom registracije dovoljno je uneti validnu adresu (rođaka, prijatelja...) u inostranstvu i voila, sadržaj koji ste toliko željno očekivali može da počne da „silazi” na hard disk konzole. U zavisnosti od unete adrese zavisi i kojoj ćete online „prodavnici” moći da pristupate. Logično, izborom neke od zemalja Starog kontinenta dobijate pristup evropskoj verziji „prodavnice”, upisivanje neke lokacije u Sjedinjenim Američkim Državama podrazumeva pristup američkoj podružnici itd. Ovo je važno zbog toga što nije uvek isti sadržaj u svim „prodavnicama” i ne postaje dostupan svima istovremeno. Naravno, niko vas ne ograničava da napravite više različitih naloga i na taj način pristupate „prodavnicama” po želji.

Opisani princip podrazumeva omogućavanje preuzimanja besplatnog sadržaja koji se ažurira iz nedelje u nedelju i koji je Sony namenio svim korisnicima, a potom se grubo oglušio o svoje obećanje. Ukoliko želite da izvršite kupovinu ponuđenih artikala, moraćete da „prijavite” i odgovarajuću kreditnu karticu. Ni to nije nerešiv problem, ali radi se o temi za neki drugi tekst.

Vladimir PISODOROV