Intelektualna svojina i Internet

Patenti na javnoj online raspravi

Intelektualna svojina oličena u patentima je poslednjih godina jedno od poprišta velikih borbi između kompanija, uz novčane iznose koji se mere u milijardama dolara. Istraživanje koje je 2005. godine u Americi sprovela organizacija USA for Innovation donelo je procenu vrednosti intelektualne svojine u Sjedinjenim Američkim Državama, pre svega u vidu patenata, na neverovatnih 5,5 biliona dolara.

U februaru ove godine Američki federalni sud doneo je presudu kojom se kompaniji Microsoft nalaže da isplati 1,52 milijardi dolara kompaniji Alcatel-Lucent na ime povrede patenata vezanih za digitalnu muziku, što je najveća kazna ikada izrečena u Americi po ovom osnovu. Ogroman novac koji je u igri, kao i ugroženost velikih kompanija neprekidno izloženih tužbama vlasnika patenata, doveli su do povećanja pritiska na američke vlasti i Udruženje za patente da promene zakone u vezi sa patentima i proceduru njihovog odobravanja.

Ranjivost velikih kompanija po pitanju ugrožavanja patenata naročito je izražena u softverskoj industriji, gde postoji sijaset malih kompanija koje patentiraju različite tehnologije sa isključivom namerom da naplate svoja prava kada njihove patente upotrebi neka od velikih firmi. Jaku poziciju vlasnika patenata u američkom sudstvu godinama je podupirala farmaceutska industrija, koja je preko republikanske većine koju je finansirala, prilagodila zakonodavstvo u cilju što bolje zaštite svojih patenata, koji su obično rezultati istraživanja čija se cena meri stotinama miliona dolara. Sada kada demokrate kontrolišu oba doma kongresa po prvi put od 1994. godine, u prednosti su tehnološke kompanije koje su najveći finansijeri demokrata. Cilj novih zakona koji bi uskoro trebalo da stupe na snagu jeste poboljšanje položaja tužene strane u parnicama vezanim za patente, što je upravo uloga u kojoj se najčešće nalaze softverske i uopšte haj-tek kompanije. Novi zakon trebalo bi da tuženim stranama olakša dovođenje valjanosti patenta u pitanje, posebno kada je vlasnik patenta kompanija koja patentiranu tehnologiju uopšte i ne namerava da ugradi u neki svoj proizvod.

Proces odobravanja patenata decenijama je gotovo nepromenjen i sve teže prati rastući broj patentnih prijava, a pri tom se često odobravaju patenti sumnjive upotrebljivosti i originalnosti. Samo prošle godine, Američko udruženje za patente locirano u Aleksandriji obradilo je 332.000 patentnih prijava, pri čemu je za ovaj posao bilo zaduženo 4000 službenika. Brojke govore da je pred patentne agente postavljen izuzetno obiman posao, koji ih sprečava da do detalja istraže postojeću literaturu vezanu za svaki slučaj, što ponekad dovodi do odobravanja spornih patenata. Dodatna ograničenja vezana za bezbednost informacija ponekad agentima uskraćuju mogućnost pretrage Interneta za određenim informacijama, ograničavajući njihovu pretragu samo na informacije koje postoje u bazama podataka Udruženja, što opet dovodi u pitanje valjanost odluka koje donose.

Kompanija IBM, koja je proteklih 14 godina na prvom mestu po broju patentiranih rešenja u Americi, stoji iza ideje koja se najavljuje kao revolucionarna – mogućnosti da javnost procenjuje patentne prijave putem Interneta. Ovakav način procene valjanosti patenata trebalo bi uskoro da uđe u eksperimentalnu fazu, sa oko 250 patentnih prijava vezanih za softver, koje su naročito kritične sa aspekta raspoloživosti informacija na osnovu kojih se patenti odobravaju. Svako ko veruje da poseduje dovoljno znanja iz oblasti koju patent pokriva biće u mogućnosti da da svoj komentar, pri čemu će ostali korisnici sistema ocenjivati svaki komentar i na taj način uticati na rejting autora komentara, slično kao što se to radi kod ocenjivanja prodavaca/kupaca na sajtu eBay. Detaljni profesionalni podaci svih autora komentara biće javno dostupni, a autore komentara će na adekvatan način ocenjivati i sami agenti za patente, čime bi trebalo da se izdvoje korisnici koji daju korisne informacije i komentare od onih kojima tu nije mesto. Tvorcima ovog sistema za procenu patenata jasno je da je pravilno rangiranje kvaliteta komentara od ključne važnosti za uspeh projekta, te su stoga za realizaciju sistema angažovali eksperte iz kompanije eBay, kao i Roba Maldu, tvorca popularnog sajta Slashdot.org. Ideja otvaranja patenata za javnu analizu odmah je naišla na pozitivan odziv velikih računarskih kompanija, među kojima su Microsoft, Intel, Hewlett-Packard i Oracle, tako da u uspeh ovog pristupa ne treba sumljati.

Nameće se logična pretpostavka da će velike kompanije koje će učestvovati u ovom projektu pre svega težiti da ospore patente koji ih ugrožavaju, radeći više za svoje nego za opšte dobro. Ipak, u vreme sveopšte dostupnosti informacija, lepo je videti da i zatvoreni sistemi poput udruženja za patente otvaraju svoja vrata javnosti, donoseći „demokratiju” u još jedan segment društva.

Dejan STEFANOVIĆ