Nove tehnologije

Vizuelni cevovodi za informacije sa Mreže

Široka dostupnost informacija ponekad ume da bude mač sa dve oštrice, naročito kada količina informacija postane tako velika da ih je sve teže sistematizovati i pratiti. RSS, Atom i slični načini distribucije informacija znatno su ubrzali distribuciju informacija do krajnjih korisnika, ali snalaženje u tim informacijama sve više postaje problem. Yahoo je javnosti nedavno predstavio svoje rešenje ovog problema u vidu servisa Yahoo Pipes (pipes.yahoo.com).

Termin „Pipe” potiče iz Unixa gde označava način na koji aplikacije međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke. U slučaju Yahooovog servisa, termin „Pipe” označava način na koji se objedinjuju informacije iz više različitih izvora. Šta ovo praktično znači? U najprostijem primeru, moguće je objediniti informacije iz više RSS feedova i prikazati ih kao jedan feed. Naravno, Yahooov servis nudi mnogo više od ovoga i omogućava korisnicima da kombinuju sadržaj raznih Internet servisa prema svojim potrebama.

Kako čitava stvar funkcioniše? Kada posetite pipes stranicu, imate mogućnost da kreirate proizvoljan broj svojih pajpova, da modifikujete pajpove koje ste prethodno napravili, kao i da pregledate ili koristite pajpove drugih autora. Svakako najbolji prvi korak jeste proučavanje već postojećih pajpova kako biste na najbrži način stekli uvid u principe kreiranja pajpova. Pored pukog pregleda postojećih pajpova, svaki od njih možete klonirati i prilagoditi svojim potrebama i tako izbeći da stvari koje je već neko uradio radite iz početka.

Kada se upustite u kreiranje novog pajpa ili modifikovanje postojećeg, pred vama se ukazuje impresivan Web 2.0 interfejs koji veoma podseća na interfejse alatki za vizuelno programiranje, što Yahoo pipes u osnovi i jeste. Na levoj strani ekrana nalazi se skup svih raspoloživih modula koji se koriste za „sastavljanje” pajpa, a koji su grupisani u srodne kategorije. Kreiranje pajpa se vrši prevlačenjem željenih modula u radni deo koji zauzima najveći deo ekrana. Kada se modul prevuče u radni deo, on se pretvara u prozor sa opcijama koji se može postavljati na proizvoljnu poziciju i povezivati sa drugim modulima. Svaki modul, zavisno od svoje funkcije, na sebi sadrži određen broj pristupnih tačaka kojima se povezuje sa drugim modulima, pri čemu te tačke mogu biti ulazne i izlazne, zavisno od toga da li preko njih podaci ulaze u modul ili iz njega izlaze. Postavljanjem pokazivača miša na pristupnu tačku pojavljuje se hint koji opisuje tip podataka koji u pristupnu tačku ulaze ili iz nje izlaze. Spajanje modula se vrši jednostavnim razvlačenjem konektora od početne do krajnje pristupne tačke modula.

U prvu grupu dostupnih modula spadaju izvori (engl. sources). Ovi moduli se koriste za određivanje izvora iz kojih se dobavljaju informacije, pri čemu pored nekoliko predefinisanih izvora (Yahoo!Search, Yahoo!Local, Google Base, Flickr) postoji i Fetch modul u koji se može uneti adresa proizvoljnog RSS, Atom ili RDF feeda koji služi kao izvor informacija. Ovoj grupi modula može se pridružiti i modul URL Builder iz URL grupe koji omogućava sofisticiraniji izbor izvora podataka, pošto korisniku pruža mogućnost da pored adrese izvora navede i parametre upita. Jedna tipična primena ovog modula bila bi da se Google news portalu uputi specifičan upit i da se zahtevaju povratni rezultati u obliku RSS feeda.

Interakcija sa korisnikom pajpova postiže se modulima iz grupe User Inputs u koje spadaju moduli za unos brojeva, URL-ova, lokacija, teksta ili datuma. Ulazi koje korisnik pajpa unese u ove module koriste se za pretraživanje ulaznih podataka po određenim kriterijumima.

Pamet svakog kreiranog pajpa nalazi se u nekom od modula iz grupe Operators. U ovoj grupi modula su moduli za iteraciju podataka, brojanje podataka, kreiranje regularnih izraza, prevođenje teksta na različite jezike, sortiranje, filtriranje sadržaja prema određenom kriterijumu i slično. Jedan od primera primene modula iz ove grupe bio bi da se podaci iz feeda filtriraju tako da naslov svakog teksta mora da sadrži ključnu reč koju je korisnik uneo, potom se dobijeni rezultati sortiraju prema datumu kreiranja i prevedu sa engleskog na nemački jezik. Broj načina na koje se informacije iz feedova mogu obrađivati operatorskim modulima je veliki i upravo ovako jednostavan način uvođenja određene algoritmike u pretragu podataka iz feedova i njeno stavljanje na raspolaganje korisniku predstavlja najveću moć Yahooovog servisa.

Za testiranje pajpa u toku kreiranja koristi se Debug sekcija koja se nalazi u dnu ekrana, pri čemu ona pokazuje sadržaj izlaza. Kreirani pajp se može sačuvati ili „objaviti” (engl. publish), čime on postaje dostupan za korišćenje svima. Svaki pajp koji je kreiran može postati modul, čime se olakšava ponovno korišćenje kreiranih modula i brzo kreiranje novih. Pored prikaza na Yahooovim stranicama, pajpovi se mogu koristiti i za prikaz na drugim lokacijama budući da je izlaz svakog pajpa dostupan u RSS i JSON formatu.

Lepo je videti da je Yahoo konačno u određenim oblastima preuzeo inicijativu i izbacio nešto zaista inventivno pre konkurencije. Za sve korisnike Interneta koji prate veliki broj feedova, Yahoo Pipes će biti zaista korisna alatka koja će im omogućiti da brže i lakše dođu do željenih informacija i da iz gomile podataka izdvoje upravo ono što je njima potrebno. Uprkos nekoliko dečjih bolesti od kojih servis boluje, a koje Yahooovi programeri iz dana u dan leče, ovaj servis najtoplije preporučujemo svima koji žele potpunu kontrolu nad informacijama koje prate.

Dejan STEFANOVIĆ