Benq FP92W

Benq FP92W

Ako ste malo obratili pažnju, po raznim cenovnicima mogli ste da primetite sve veći broj monitora u wide formatu. Ono što još više pada u oči jeste njihova cena koja pada mnogo brže od klasičnih modela. Kao i svaki put, krivac je „ekonomija”. TFT paneli se proizvode na sličan način kao procesori: napravi se jedna velika ploča koja se seče na delove. Nije moguće iskoristiti sve, pa se pojavljuje neiskorišćeni višak i tu se krije razlog naglog pojeftinjenja wide monitora: upotrebljava se i „škart”. Štaviše, jeftinije je napraviti 19” panel wide rezolucije nego 17” sa standardnih 5:4 i 1280 x 1024. Uz to, široki format je i „u skladu sa trendovima” moderniji: filmovi se odavno prave na ovaj način, a danas i sve nove igre dolaze sa podrškom, pa čak i preporukom da se koriste u „širokim” rezolucijama.

Ispred nas se nalazi Benqov model FP92W koji odlikuju rezolucija od 1440 x 900 piksela (WXGA+), odnos strana 16:10, kontrast od 700:1 i svetlina od 300 cd/m². Proizvođač je deklarisao monitor na 5 ms, a uglove gledanja na 150 stepeni horizontalno i 140 stepeni vertikalno. Tu su VGA i DVI konektori, ali se DVI kabl ne nalazi u kutiji. Bitno je napomenuti da je monitor izrađen po standardu TCO’03, ali nigde nema ROHS nalepnice. Monitor izgleda kao da ga je lakše preskočiti nego obići (nizak i širok), a tanke ivice daju mu elegantnu liniju u kombinaciji s nedostatkom tastera na prednjoj maski. Dugmići su locirani na levoj strani monitora, pravougaonog su oblika i ima ih ukupno sedam. Profil monitora je, za razliku od prednje maske, debeo pa on iz ove tačke gledišta izgleda veoma bucmasto. Ima cable management sistem u obliku prstena koji se nalazi na poleđini nosača. Postolje je takođe široko pa monitor stoji čvrsto nogama na zemlji. Monitor je moguće naginjati napred-nazad, ali ne i podešavati po visini. Tasteri imaju malo duži, ali precizan hod i nije nam se desilo da ne odreaguju na komandu. Mehanizam za naginjanje monitora je jak pa nam se nekoliko puta desilo da smo ceo monitor sa postoljem nagnuli. Meni monitora nije klasičan (sa nekoliko linija koje ga uokviruju, tekstom i dve-tri boje). Naprotiv, ovde je „fensi”. Tri grafički lepo dizajnirane ikone u „ful koloru”, koje se nalaze u vrhu, vode nas u podmenije Display, Picture i System. Golubije plava sredina uokvirena sa dva bloka, gore i dole, izgleda udubljeno i daje određen šmek celom meniju. U Displayu podešavamo horizontalnu i vertikalnu poziciju, pixel clock i phase, a tu je i opcija auto adjustment kada je monitor priključen na VGA ulaz. Meni Picture služi za podešavanje svetline, kontrasta, oštrine slike i boja, dok u meniju System možemo videti neke osnovne informacije o monitoru, podeseti poziciju OSD-a (on screen display) i ručno izabrati sa kog ulaza slika dolazi (postoji dugme za brzo prebacivanje između dva ulaza).

Slika je po prvom paljenju presvetla, a boje prenaglašene. „Igranje” opcijama brightness i contrast je, srećom, urodilo plodom i slika je podešena na veoma zadovoljavajuć nivo. Morali smo da izvršimo blagu korekciju boja i onda je sve leglo na svoje mesto.

Primetili smo da je pri gornjoj ivici slika malo svetlija što nam nije ulilo poverenje. Kako se kasnije ispostavilo, bili smo u pravu. Čim smo pustili prvi film preko celog ekrana, prikazalo nam se blago isijavanje pozadinskog osvetljenja uz gornju ivicu. Pri igranju se ta mana nije primećivala osim ako baš ne obratite pažnju na nju. Kašnjenje u igrama nismo primetili, očigledno je specificiranih 5 ms blizu realnosti.

Gledanje filmova je, kao i na svakom wide monitoru, pravo uživanje jer se slika raširi skoro na ceo ekran. Igre koje ne podržavaju wide su stanardno razvučene mada je to sve ređi slučaj. Ako vam nije potreban 100% zoom, moguće je staviti dve A4 stranice jednu pored druge i to znatno olakšava pregled dokumenata ili kucanje teksta ako vam je potrebna referenca iz nekog drugog. Potrebno je neko vreme da biste se privikli na wide monitor, ali ne mnogo. Bitno je da monitor bude dovoljno udaljen od vas, inače ćete se zateći kako okrećete glavu levo-desno da biste pohvatali šta se sve dešava na ekranu. Prelaskom sa BenQ FP92W na klasičnu devetnaesticu imali smo osećaj kao da se sve suzilo, što zapravo i jeste. Čovek se lako navikne na bolje stvari, samo mu ponekad treba malo više vremena. Ovaj monitor, za razliku od drugih koje smo probali, ima jednu značajnu prednost, a to je što ima DVI ulaz. Možda se nekima ovo ne čini kao velika prednost, ali je slika, kada je monitor povezan na ovaj ulaz, osetno oštrija. Zbog ove opcije ovom monitoru dajemo blagu prednost u odnosu na modele koje smo ranije testirali.

Vojislav VUJANIĆ