Neupućenost u aspekte primene GNU/Linuxa dovodi do vrlo interesantnih pitanja

Kako su GNU/Linux i slobodne aplikacije uopšte postajale popularnije, sve je više slabije upućenih korisnika počelo da pokazuje interesovanje za njih. Pre neposrednog kontakta, što je obično slučaj sa svim stvarima u životu, sledi opipavanje terena i upoznavanje sa novotarijama, što ponekad ume da bude veoma interesantno.

Iako željni novih saznanja, korisnici koji se okreću GNU/Linuxu i programima koji uz njega dolaze ponekad umeju da postave vrlo interesantna pitanja. Nedoumice oko toga da li će miš funkcionisati, preko dilema koje se tiču korišćenja Interneta (jedno od postavljenih pitanja odnosilo se na mogućnost slanja i primanja e-pošte) pokazuju da korisnici, pored slabog poznavanja samog operativnog sistema na koji planiraju da pređu, ne poznaju ni osnove računarstva. Zato ćemo u narednim pasusima pokušati da damo odgovore na većinu pitanja koje bi mogao da ima korisnik koji želi da koristi slobodan softver, a tiču se onoga šta se može, a šta ne.

Distribucije

Operativni sistem GNU/Linux skoro nikad se ne distribuira samostalno, već se uz njega uvek isporučuju i programi najrazličitijih namena, pri čemu broj aplikacija zavisi od volje ljudi ili razvojnih timova koji ih pakuju u celinu. Takva celina se naziva distribucija ili distro. GNU/Linux distribucija ima vrlo mnogo, a usled stalnog pojavljivanja novih nećemo da navodimo brojku (koja je svakako trocifrena) jer postoji velika šansa da ona bude netačna. Distribucije obično dolaze na CD ili DVD mediju, na kojem se obično nalazi sve što prosečnim, ali i naprednim korisnicima može da zatreba.

Spektar aplikacija koji se uz neku distribuciju može dobiti obično pokriva, slobodno se može reći, sve aspekte korišćenja računara. Bilo da se radi o multimediji, kancelarijskim poslovima ili radu sa grafikom, adekvatan program će biti dostupan, dok je kvalitet rešenja obično na zadovoljavajućem ili visokom nivou.

Internet, muzika, filmovi

Ovo je odgovor koji se najčešće dobija kada se postavi pitanje namene računara koji zauzima određeni deo stambene površine većine ljudi. Ukoliko bismo takvim korisnicima ponudili GNU/Linux, vrlo verovatno bi usledilo pitanje koje se tiče mogućnosti ispunjavanja onoga što se od računara očekuje.

Reprodukcija audio-sadržaja na GNU/Linux operativnim sistemima apsolutno je moguća i dostupna svima. Sa audio streamingom je isti slučaj, a MP3, OGG ili WMA fajlovi se mogu slušati bez ikakvih problema, mada treba imati na umu da kodeci za neke od pomenutih formata nisu slobodan softver, što važi i za RealPlayer za Linux. Kada su lakoća korišćenja i odabir aplikacija u pitanju, dovoljno je reći da ih ima sasvim dovoljno, počevši od jednostavne reprodukcije programa kao što je XMMS (inače izgleda identično kao Winamp), do aplikacija koje omogućavaju pravljenje kolekcija, njihovo pretraživanje po svim atributima, prikazivanje informacija o izvođaču i numeri preuzetih preko Interneta, teksta pesme koja se reprodukuje ili povezivanje sa prenosivim audio-playerima. Najpoznatija takva aplikacija je Amarok, dok se na sceni mogu naći programi slične koncepcije sa mogućnostima na različitom nivou (Rhythmbox, Banshee). O ovoj temi pisali smo u broju SK 4/2006.

Prikazivanje video-sadržaja, nezavisno od formata, takođe je vrlo komforno. U najgorem slučaju potrebno je imati paket binarnih kodeka za vlasničke formate, kao što su WMV, DivX ili RealMedia, koji treba raspakovati. DVD reprodukcija teče bez problema, a podržani su i kriptovani diskovi i DVD meniji pa je utisak potpun. Softverska rešenja, kada je video u pitanju, predstavljena su u SK 3/2006 pa se nećemo previše zadržavati na njima.

Rezanje diskova je vrlo lako i komforno zahvaljujući programima koji imaju veoma ljubazna (user friendly) okruženja; prisutan je i Nero Linux (SK 12/2005).

Kao operativni sistem koji je rođen na Mreži, GNU/Linux je, slobodno se može reći, odlično opremljen aplikacijama svih namena kada su servisi globalne mreže u pitanju. Najbolji Internet pretraživači postoje u verzijama za GNU/Linux, dok su Mozilla i njena pojedinačna rešenja poput Firefoxa (SK 7/2005) najpopularniji kada je ova platforma u pitanju. Internet Explorer logično ne postoji, mada, kada se uzmu u obzir Mozilla, Konqueror (čiji engine koristi Appleov Safari) i Opera, potrebe za njim nema.

E-mail klijenti su takođe globalni vrh ponude – Thunderbird (SK 9/2004) ili Evolution zaista obezbeđuju komforan rad sa elektronskom poštom. Izbor je zaista širok, a pomenuti programi predstavljaju najpopularnija rešenja. IM i IRC programi su vrlo kvalitetni i skoro svi obezbeđuju korišćenje svih servisa i protokola pomoću jedne aplikacije, što je veoma korisna osobina. Podržan je i MSN za slučaj da postoje ikakve nedoumice. Nekoliko programa, od kojih treba izdvojiti Gaim i Kopete (SK 6/2005), zaista su kvalitetni, mada i korisnici koji koriste samo jedan protokol mogu da nađu kvalitetna rešenja za sebe. Kada je VoIP u pitanju, treba napomenuti da popularni i kontradiktorni Skype postoji u verziji za Linux, mada su dostupna i standardnija SIP rešenja koja posao obavljaju odlično. P2P povezivanje putem popularnih mreža takođe neće biti problem pošto klijenti za njih postoje. LimeWire (SK 5/2006) postoji i za Linux, mada treba skrenuti pažnju na FrostWire koji predstavlja slobodni klon pomenute aplikacije. aMule, sijaset Torrent klijenata (SK 1/2006), MLDonkey ili neki od DC++ programa (SK 12/2005 i 8/2006) sasvim će korektno obaviti svoj posao i zadovoljiti širok krug korisnika.

Kucanje, crtanje, štampa

Na pomen kancelarijskih paketa nemoguće je izbeći pitanje koje se tiče postojanja ekvivalenta Microsoftovom paketu Office. Ovoga puta nećemo se baviti upoređivanjem kvaliteta sa ovim paketom, već ćemo se osvrnuti na ponudu programa iste namene kada je GNU/Linux u pitanju.

Verovatno veoma mali broj korisnika računara nije čuo za paket OpenOffice (SK 10/2005). Ovaj skup kancelarijskih aplikacija proistekao je iz StarOfficea kompanije Sun Microsystems, nakon objavljivanja izvornog kôda ovog paketa od strane njegovog vlasnika. OpenOffice sadrži sve kancelarijske alatke, počevši od programa za obradu teksta i tabela, preko alata za izradu prezentacija, do baratanja bazama podataka nalik na MS Access. OpenOffice Writter je vrlo moćan tekst procesor, Calc pouzdan alat za rad sa tabelama, dok je Base nova aplikacija koja može mnogo kada su baze podataka u pitanju, iako joj je potrebno još usavršavanja. OpenOffice u svakom slučaju ne treba zaobići, a ilustracija kvaliteta može biti i činjenica da se jedan vrlo ozbiljan domaći elektronski časopis prelama OpenOffice Writterom.

OpenOffice nije jedini, već se u okviru GNOME i KDE okruženja (SK 2/2006) mogu naći programi iste namene koji iz godine u godinu prerastaju u vrlo napredne i ozbiljne aplikacije. KDE-ov paket Koffice je postao vrlo konkurentan OpenOfficeu, mada postoje aspekti na kojima treba raditi u cilju postizanja željenog nivoa. Programi Knoda i Kexi mogu poslužiti kao alternative Accessu pa ih, ukoliko za ovakvim softverom postoji potreba, svakako treba probati. GNOME-ovi aduti Abiword (SK 5/2006) i Gnumeric takođe su veoma solidni, a služe za obradu teksta i tabela. Njihova karakteristika je i veoma mala hardverska zahtevnost pa se Abiword može koristiti i na vremešnim mašinama koje nemaju previše resursa. Sve u svemu, ukoliko imate kancelariju i potrebna su vam kvalitetna rešenja, pružite šansu pomenutim programima jer se može doći do velikih ušteda uz zadržavanje kvaliteta i produktivnosti.

Različite oblasti obrade grafike na GNU/Linuxu nažalost imaju različit nivo kvaliteta programa. GIMP (SK 4/2005) predstavlja jednu od najboljih slobodnih aplikacija uopšte i kao takav se može smatrati pandanom Adobe Photoshopu. Ono što GIMP-u još uvek fali jeste dobra podrška za kolorni sistem CMYK; nadamo se da će naredne verzije otkloniti ovaj problem. Inače, radi se o odličnom programu koji, na primer, mnogi Web dizajneri koriste u profesionalne svrhe.

Alatke za rad s vektorskom grafikom su na nivou koji se može opisati kao „u razvoju”. Iako je stanje takvo kakvo jeste, Inkscape (SK 11/2005) predstavlja ipak prilično ozbiljan alat koji svakako treba probati, mada i Xara takođe postoji u verziji za GNU/Linux. Od DTP alatki treba istaći Scribus koji pruža zavidan nivo kvaliteta, dok Quarka ili Indesigna (još) nema u verzijama za Linux.

Ostatak

Oblasti kojih smo se dotakli predstavljaju stereotip koji se sreće kod većine korisnika. Kada je reč o igranju na Linuxu, dostupnost poznatih naslova je sve bolja – mnogi mainstream naslovi poput Dooma, Unreala ili Quakea mogu se igrati (SK 1/2006). Rešenja u vidu emulacije Windows okruženja mogu dati veoma dobre rezultate pa ta opcija svakako stoji kao alternativa.

Treba naglasiti i to da sama grafička okruženja sa sobom donose sitnije programe raznih namena koji su najčešće vrlo kvalitetni. U pitanju su editori teksta, pregledači PDF dokumenata ili fajl-menadžeri, na primer.

Veliki nedostatak GNU/Linux platforme jeste nepostojanje kvalitetnih CAD alata, bilo da se radi o slobodnim ili komercijalnim aplikacijama. Rešenja kao što je Qcad mogu biti korisna, ali „punokrvna” aplikacija ove namene ne postoji. 3D Studio takođe ne postoji za Linux, dok se kao rešenja u ovoj oblasti nameću komercijalna Maya i slobodni Blender (SK 10/2000).

• • •

Raduje činjenica da je GNU/Linux došao do nivoa kada se bez većih problema može koristiti kao kućni ili kancelarijski sistem, mada je i profesionalna primena u određenim oblastima sasvim moguća. Podrška za hardver je sve bolja, a sve više periferija na kutijama pored znakova Windowsa i Maca sada ima i znak Tuxa koji pokazuje da će taj hardver raditi i na GNU/Linux sistemima.

U budućnosti očekujemo da će zajednica slobodnog softvera uspeti da unapredi aplikacije kako bi u potpunosti mogle da se koriste u profesionalne svrhe, kada su u pitanju one koje to još uvek potpuno ne mogu. Portovanje već proverenih vlasničkih programa takođe može biti rešenje, ali ne i dovoljno dobro jer, kao što je više puta naglašeno – sloboda nema cenu.

Ivan JELIĆ