Struktura direktorijuma

Kako su organizovane datoteke i folderi na GNU/Linuxu

Pored novog okruženja, ponekad zbunjujuće velike slobode izbora i novih aplikacija, novajlije na GNU/Linuxu najčešće imaju poteškoća sa razumevanjem i prilagođavanjem na drugačiji raspored datoteka i direktorijuma. Iako može izgledati haotično, takav raspored ima svoju svrhu i zapravo je vrlo lak za razumevanje.

Malo istorije

Kada je Linus Torvalds počeo sa pravljenjem Linuxa, raspored datoteka i direktorijuma nije bio unificiran kao danas, već su različiti operativni sistemi nalik UNIX-u drugačije postavljali datoteke. Osnovni problemi su se ticali mešanja deljenih i nedeljenih, odnosno sistemskih i ostalih izvršnih datoteka. Dakle, bilo je potrebno napraviti standard kako bi ih sve distribucije raspoređivale na isti način.

Rešenje problema je doneo dokument pod nazivom Linux File System Structure koji je definisao standarde raspoređivanja datoteka i direktorijuma na GNU/Linux operativnim sistemima. Pored rešavanja problema deljenih i nedeljenih, sistemskih i ostalih izvršnih datoteka, postojala je potreba prihvatanja novog koncepta od strane ljudi koji su razvijali slobodan softver i distribucije jer su oni presudni faktor u celoj priči. Na sreću, sve je išlo kako treba pa su distribucije tokom razvoja GNU/Linuxa prihvatile ovaj standard. Danas je situacija jasna i na svim distribucijama se datoteke i direktorijumi isto raspoređuju.

Moj kompjuter...

Kada se korisnik uloguje na sistem, on zapravo pristupa delu diska koji je namenjen samo njemu. Korisnik se tu prvi put sreće sa sistemom datoteka. Sve aplikacije, uključujući i fajl menadžer, podrazumevano će pristupati home direktorijumu korisnika. Dakle, svaki korisnik ima svoj deo hard diska u vidu poddirektorijuma u direktorijumu home koji se nalazi u rootu (/).

Početna lokacija na GNU/Linux i ostalim sistemima nalik UNIX-u jeste root (u daljem tekstu „koreni”) direktorijum koji se označava sa / (sleš). U prevodu, koreni direktorijum je na vrhu hijerarhije sistema datoteka i sadrži sve datoteke i direktorijume sistema. Pogled na koreni direktorijum ume da zbuni, mada svaki direktorijum ima svoju valjanu svrhu. Ono što je bitno jeste to što ne postoji slikovita interpretacija diskova i izmenjivih medija, već stvari funkcionišu drugačije. Prvo ćemo se osvrnuti na namenu svih direktorijuma koji se mogu naći u korenom.

/bin služi za smeštanje osnovnih izvršnih datoteka poput shella ili osnovnih komadi kao što su cp, mv, rm, ls i slično. Razlog smeštanja esencijalnih programa i komandi u direktorijum koji se nalazi u rootu jeste njihova dostupnost u slučaju nemogućnosti montiranja ostalih particija jer direktorijum /usr može biti montiran na dugu particiju.

/boot sadrži datoteke vezane za podizanje sistema kao što su kernel image, initrd image i vitalni delovi GRUB loadera.

/dev je direktorijum koji sadrži uređaje koji postoje na sistemu. Pošto je osnova UNIX filozofije da je sve datoteka, sistem uređaje prepoznate na računaru, poput hard diska recimo, predstavlja u vidu datoteke u direktorijumu /dev (hda na primer).

/etc je konfiguracioni centar sistema i u njemu se nalaze konfiguracione datoteke. Podešavanja sistema se vrše prepravkom datoteka koje se nalaze u ovom direktorijumu. Naziv ovog direktorijuma treba izgovarati „et si”.

/initrd je na većini distribucija prazan jer se ovaj direktorijum koristi pri podizanju sistema kada je initrd image potrebno učitati, a po završetku procesa ovaj folder se prazni.

/home smo već pomenuli na početku. U njemu se nalaze korisnički direktorijumi pa na taj način korisnik dobija sopstveni deo hard diska koji mu stoji na raspolaganju.

/lib služi za smeštanje modula i biblioteka kernela i osnovnih biblioteka potrebnih za rad osnovnih komandi i programa sistema smeštenih u direktorijumima /bin i /sbin.

/media je direktorijum koji je uveden kako bi se otklonile razlike u tačkama montiranja uređaja sa podacima. Svi mediji i diskovi sa podacima mogu se naći ovde i većina distribucija koristi ovaj direktorijum za te namene.

/mnt je mesto koje je veoma dugo služilo u iste svrhe, ali je zahvaljujući nejasnom nazivu ponekad unosilo zabunu. Stoga su različite distribucije menjale mesto montiranja diskova pa je na mnogima mesto montiranja CDROM-a umesto u /mnt/cdrom postavljano u /cdrom, što je dovodilo do dalje zabune. Zato je i direktorijum /media tako nazvan, kako ne bi bilo nedoumice oko toga čemu služi. Direktorijumi koji su bitni za svakog korisnika trebalo bi da budu jasno obeleženi.

/opt je u stvari skraćenica od „optional” i predstavlja mesto gde se mogu smeštati opcioni programi koji se naknadno instaliraju na sistem, van paket menadžmenta ili standardnog procesa instalacije binarnog paketa odnosno kompajliranja izvornog kôda. Primer toga su programi poput OpenOffice.orga, Real Playera i Opere koji se instaliraju pokretanjem sopstvenog instalera. Neke distribucije kao što su Slackware i SUSE koriste ovaj direktorijum za odvajanje celina poput GNOME-a ili KDE-a.

/proc predstavlja virtuelni, „pseudosistem” datoteka koji ne sadrži prave datoteke, već informacije vezane za rad sistema.

/root je korisnički (home) direktorijum korisnika root. Pošto je root korisnik zapravo administrator sistema, njegov korisnički direktorijum se nalazi u korenom direktorijumu.

/sbin sadrži izvršne datoteke koje se tiču održavanja sistema.

/tmp je direktorijum za privremene (temporary) datoteke.

/usr direktorijum predstavlja oličenje napora ljudi koji rade na dokumentu Linux File System Structure jer sadrži datoteke kojima pristupa više korisnika. U njemu se takođe nalaze i izvršne datoteke koje koriste korisnici. Smeštene su u poddirektorijum /usr/bin, poput tekst procesora ili audio playera na primer. Struktura ovog direktorijuma je takođe kompleksna, ali je korisnicima naročito zanimljiv poddirektorijum /usr/share koji sadrži mnogo toga interesantnog, poput dokumentacije za programe instalirane na računaru (/usr/share/docs). Direktorijum /usr se može smestiti i na drugu particiju, što je jedan od razloga smeštanja osnovnih programa i komandi u /bin i /sbin.

/var sadrži takozvane promenljive podatke poput sistemskih logova, mailboxova ili korenog direktorijuma Web servera.

Montaža

Pored informacija o nameni stanovnika / (korenog) direktorijuma, treba pomenuti i medije sa podacima, to jest kako se oni koriste, bilo da se radi o hard diskovima, optičkim uređajima ili flash memorijama. Pošto /dev sadrži uređaje koji postoje na sistemu, među njima se nalaze i potrebni uređaji sa podacima. Od esencijalne važnosti kada je GNU/Linux u pitanju jeste to što se sadržaju nekog uređaja može pristupiti tek pošto se on montira u neki direktorijum. Dakle, montiranje uređaja je u prevodu prikazivanje njegovog sadržaja u nekom direktorijumu. Stoga, ako je CDROM detektovan kao uređaj /dev/hdc, on se mora montirati u neki direktorijum kako bi se podaci s njega koristili (npr. u /media/cdrom). Tako imamo situaciju da je sadržaj optičkog medija stacioniran u pomenutom direktorijumu.

Da ne bude zabune, moderne GNU/Linux distribucije poslove montiranja uređaja obavljaju potpuno automatski pa se prilikom uključivanja USB flash memorije automatski pokreće prozor menadžera datoteka sa njegovim sadržajem.

Kao što smo na početku rekli, na prvi pogled zbunjujuća situacija uopšte realno nije takva. Svaki direktorijum i datoteka imaju svoju namenu i kada se ona razume, problema nema. Većina korisnika u svakodnevnom radu koristi svoj korisnički direktorijum i direktorijume gde su montirani ili se montiraju uređaji sa podacima. Iako vrlo verovatno nećete imati šta da tražite po direktorijumima /var, /lib ili /proc, nije na odmet znati čemu oni služe.

Ivan JELIĆ