Linux na klik

Mandriva (ranije Mandrake) jeste jedna od GNU/Linux distribucija koja od svojih početaka slovi za sistem koji je veoma prijateljski prema korisnicima. Drugim rečima, Mandriva omogućava laku instalaciju i podešavanje sistema ljudima koji nemaju previše iskustva sa UNIX-olikim operativnim sistemima odnosno emigrantima sa Windowsa kod kojeg je skoro sve na klik. Iako će svaki iskusniji „linuksaš” reći da je terminal jedina prava stvar kada treba podesiti sistem, u suštini, dobro je ukoliko ga ima jer će se neiskusni korisnici lakše snaći, što će dalje doprineti povećanju broja korisnika GNU/Linux operativnog sistema.

Poslednja sveža verzija Mandrive je 2006.0, a na testu smo imali izdanje koje se distribuira na tri CD-a koji su slobodni za preuzimanje, bez obzira na članstvo u Mandriva klubu. Drugovi članovi mogu preuzeti malo bogatiju verziju koja na medijima ima nešto više softvera, drajvere i slično.

Klik, klik i gotovo

Jedan od najznačajnijih delova ove distribucije jeste instalacioni program koji posao obavlja na visokom nivou, pružajući korisniku veoma udobno i user friendly okruženje za instalaciju sistema. Iako je instalacija Mandrive generalno lak posao, treba skrenuti pažnju na particionisanje diska, pri čemu naglašavamo početnicima da je interfejs Mandrivinog alata za particionisanje vrlo sličan Partition Magicu. Delovi instalacionog procesa koji prethode i slede nakon ovog koraka veoma su laki i praktično bezopasni pa je u većini slučajeva dovoljno pritisnuti dugme ’Next’ jer instaler veoma dobro prepoznaje hardver i konfiguriše ga kako bi on funkcionisao na najbolji način. Odabir paketa i programa koji će se instalirati takođe je vrlo intuitivno sređen pa su aplikacije podeljene u grupe, dok je obeležavanje željenih paketa vrlo lako. Nakon nekoliko klikova na dugme ’Next’, sistem će se restartovati nakon čega se pred korisnikom ukazuje novoinstalirani operativni sistem.

Proces instalacije je zaista trivijalan, a po mnogo čemu se može reći da je Mandriva, kada se pogleda odnos funkcionalnosti i lakoće, jedna od najlakših, ako ne i najlakša distribucija za instalaciju. Podići ovaj sistem je daleko lakše nego što je to slučaj recimo sa Windowsom XP, a kompletan proces je pokriven grafičkim interfejsom pa nema potrebe za radom u terminalu. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, Mandriva je definitivno šampion u klasi distribucija sa user-friendly procesom instalacije.

Inside Mandriva

Radno okruženje Mandrive je takođe vrlo prijateljsko za korisnike. Meniji sa prečicama ka aplikacijama su vrlo dobro organizovani kako bi se korisnici koji nisu upoznati sa slobodnim aplikacijama i njihovom namenom lakše snalazili. Podrazumevano grafičko okruženje je KDE (SK 2/2006), dok je GNOME potrebno obeležiti prilikom instalacije, inače ga neće biti na sistemu. KDE je okruženje poslednje generacije i pleni funkcionalnošću i dobrim izgledom pa o njemu ne treba previše govoriti. Pored velikih mogućnosti i podesivosti, pokazalo se da je KDE odličan za korisnike koji migriraju sa Windows operativnih sistema, dok je i GNOME prisutan za one koji vole ovo okruženje. Zajedničko za oba jesu podrazumevana tema i modifikacija menija koji su, kako je već pomenuto, na ovaj način bolje organizovani. Desktop je prijatnog izgleda, najpre zahvaljujući prijatnoj pozadini, mada je i sam KDE, kada je u pitanju vizuelni utisak, za svaku pohvalu.

Mandriva je oduvek bila poznata po vrlo dobrom odabiru aplikacija u koji su uključeni i korisnici. Tako je i ovog puta pa su svi aspekti korišćenja računara pokriveni kvalitetnim softverom.

Multimedija je već dugo jedan od najjačih aduta Mandrive. Instalacijom Mandrive se dobija spremna multimedijalna Linux kutija koja zadovoljava sve potrebe savremenog računarskog korisnika. XMMS, amaroK (SK 4/2006), Kaffeine, XINE, Mplayer i Totem (SK 3/2006) jesu programi koji će zadovoljiti korisnike na pravi način.

Korišćenje Interneta je takođe lak posao jer je Mandriva upotpunjena širokim izborom softvera u ovoj oblasti. Firefox, Evolution, Thunderbird i ostali deo su standardne ponude većine distribucija, što je slučaj i sa Mandrivom. OpenOffice.org (SK 10/2005) prisutan je u verziji 2.0 pa je pored alata na koje smo navikli u ovom kancelarijskom paketu dostupan i nova alatka za rad sa bazama podataka koji može da uvozi fajlove iz MS Accessa. Rad sa grafikom je standardno zaduženje GIMP-a (SK 4/2005) i Inkscapea (SK 11/2005).

Ostatak aplikacija se može lako instalirati sa diskova. Mandriva 2006 je zasnovana na Linux kernelu 2.6.12, dok je poslove konfiguracije moguće obaviti grafički zahvaljujući Mandriva Control Centru, što će manje iskusni korisnici znati da cene, kao što je slučaj i sa instalacijom jer je lakoća rada ekvivalentna.

Pošto je SUSE (SK 1/2006) predstavio javnosti pretraživač Beagle, programeri Mandrive nisu sedeli skrštenih ruku pa se u najnovijoj verziji pojavljuje sličan program pod nazivom Kat. Prilikom pokretanja se smešta u Sistem Tray i prati dešavanja na sistemu, tako da je uvek spreman da odgovori na upite korisnika i na brz i komforan način pronađe ono što se od njega traži.

Istina je da alati za pretraživanje koji dolaze sa GNOME ili KDE okruženjima nisu baš najsrećnije rešenje, pa programi poput Kata ili Beaglea mogu biti korisni kada je nered ili velika količina podataka na hard disku u pitanju. Posebna odlika ovih programa jeste praćenje informacija u samim fajlovima (MP3 ID3 tagovi ili EXIF informacije, na primer), na osnovu kojih je moguće pronaći fajl ne samo po imenu nego i po nekoj od drugih osobina.

• • •

Mandriva 2006 predstavlja GNU/Linux distribuciju koju svaki korisnik računara koji ima nameru da proba ovu platformu treba ozbiljno da uzme u obzir. Proces instalacije je veoma lak i neće predstavljati problem ni korisnicima koji se prvi put sreću sa instalacijom GNU/Linux operativnog sistema. Iako su skoro sve distribucije uradile puno na pojednostavljivanju ovog procesa, Mandriva već dugo ima vrlo prijatan grafički identitet svog instalera koji je dobio reputaciju najlakšeg na sceni.

Sistem odlično prepoznaje hardver pa je njegova konfiguracija skoro nepotrebna. Drajvera za nVidia i ATI kartice nema na tri diska koja smo uspeli da nabavimo, mada su oni prisutni u DVD izdanju. Standardno, potencijalni problem mogu predstavljati winmodemi, mada većina popularnih modela ima drajvere za Linux koji se mogu instalirati i na Mandrivi.

Sve u svemu, vrlo je značajno što distribucija kao što je Mandriva postoji jer je vrlo laka za korišćenje, pri čemu stabilnost i pouzdanost nisu izgubile značaj. Ova distribucija je vrlo dobra kada je brzina u pitanju i, kako se pokazalo tokom testiranja, vrlo dobro izlazi na kraj sa svim zadacima koji se pred nju postavljaju, čak i pri većem opterećenju sistema. Usled svega viđenog, ostaje da toplo preporučimo Mandrivu kao distribuciju koju svakako treba probati.

Ivan JELIĆ