Audio plejeri

Ova rubrika nema veze s muzikom, ali ipak nosi naziv kao i jedna naša bivša muzička grupa. Sledeći započetu praksu prikaza alatki za upravljanje multimedijom (slikama u broju 2/2006 i videom u 3/2006), odlučili smo da temu zaokružimo pregledom programa za slušanje muzike.

Prefinjeni tonovi

Jedan od najkvalitetnijih audio-formata koji postoji dugi niz godina jeste Audio CD (CDDA), poznatiji kao „običan” CD. U pitanju je nekompresovan, visokokvalitetan audio-zapis smešten na CD medij, najčešće u trajanju od 80 minuta. Mana ovog formata je kapacitet (ako su numere kraće, može da stane maksimalno tridesetak pesama na disk), a prednost je već pomenuti visok kvalitet, što audiofili izuzetno cene.

Na Linuxu postoji više programa za uživanje u ovakvoj muzici. Uz KDE okruženje dolazi KsCD koji sadrži osnovne funkcije za reprodukciju Audio CD-ova, menadžer za ručno uređivanje i dobavljanje CDDB podataka s Interneta, a podržava i CDText informacije. Predstavlja idealno rešenje ako planirate da slušate samo muziku sa CD-ova. Gnome-cd je (skoro) isto to, samo za GNOME okruženje. Nažalost, nije umeo da pročita CDText, ali je pribavio podatke sa CDDB-a pa smo mogli i da pročitamo šta i od koga slušamo. Oba programa zvuk dobavljaju digitalno, preko IDE kabla kojim je optički uređaj povezan na matičnu ploču pa nije potreban kabl koji povezuje CD uređaj i muzičku kartu/čip na matičnoj ploči.

Oba programa su osnova u multimedijalnoj ponudi KDE/GNOME okruženja i mogu reprodukovati jedino Audio CD. Stariji CD uređaji su imali na sebi dugme PLAY pa ovakvi programi nisu bili potrebni. Danas, međutim, retko koji interni optički uređaj ima to dugme pa je neki od ovakvih programa neophodan.

Za obične smrtnike

Preko deset godina se muzika na računarima razmenjuje uglavnom u datotekama napravljenim kompresovanjem Audio CD zvuka u neki lossy format tipa OGG, MP3, RA... Razumljivo je da zbog toga većina softverskih audio-plejera podržava više ovih formata jer su i napravljeni namenski za njih.

XMMS (X MultiMedia System) napravljen je po uzoru na WinAmp i podržava klasične WinAmp skinove za prilagođavanje interfejsa afinitetima korisnika. Inicijalno može da reprodukuje Audio CD, WAV, MP3, AAC i FLAC formate, a pomoću dodataka podrška za ulazne formate se proširuje na OGG, MP4, WMA, JACK i druge. Dodaci omogućavaju i druga proširenja poput upotrebe daljinskog upravljača za manipulaciju reprodukcijom preko LIRC-a, OSD poruke o statusu preko XOSD-a, razne vizuelizacije i drugo. Reprodukcija zvuka vrši se preko OSS, ALSA, aRts ili eSound izlaza. Iako je razvoj u poslednje vreme veoma usporen, XMMS je izuzetno upotrebljiv i kvalitetan plejer pa ako nemate specifične zahteve, a ipak želite isprobane plug-inove, XMMS u najsvežijoj verziji 1.2.10 jeste dobar izbor.

Ne tako davno, uživanje u zvuku se svodilo na puko slušanje muzike bez autentičnog vizuelnog doživljaja. Međutim, po uzoru na Apple iTunes razvijani su softverski plejeri koji pored reprodukcije muzike nude dodatne funkcije poput organizacije muzike u digitalne kolekcije.

Rhythmbox je zasnovan na multimedijalnoj mašini Gstreamer i odlično se integriše u GNOME okruženje. Pored muzike smeštene na lokalnoj mašini, nudi mogućnost reprodukcije Internet streamova. Reprodukcija je zasnovana na muzici sadržanoj u kolekcijama koje formira sam korisnik dodavanjem lokalnih direktorijuma. Kategorizacija muzike može da se vrši na tri načina: po izvođaču i albumima, žanrovima i izvođaču, te žanrovima, izvođaču i albumima. Prisutan je sistem za ocenjivanje muzike (favorizaciju). Može da reprodukuje sve formate koje podržava Gstreamer (MP3, OGG, FLAC). Osim browser režima, moguće je aktivirati smanjeni režim pritiskom tasterske kombinacije ’Ctrl+D’. Nažalost, ne može da reprodukuje WMA i RA formate.

amaroK je prevashodno KDE aplikacija sa visokim stepenom integracije u sistem, ali se može koristiti i u drugim okruženjima. Generalno radi s kolekcijama muzike pa je pre upotrebe poželjno odrediti direktorijume na disku koji će se uvrstiti u kolekciju, a potom je ažurirati. Tako će se beležiti šta korisnik sluša i nuditi mogućnost slušanja omiljene muzike i one slične njoj. Katalogizacija po izvođačima i albumima je podrazumevana, a može se dodavati i muzika koja nije u kolekciji preko file browsera. Ako imate Audioscrobbler nalog na last.fm zajednici, amaroK će ažurirati online bazu muzikom koju slušate. Za reprodukciju se mogu koristiti Gstreamer, Helix, MAS, NMM i, naravno, xine-lib mašine, a od izlaznih uređaja se mogu izabrati ALSA, OSS, esd i korišćenje datoteke (recimo, za grebovanje Net radija). Ako je aktiviran OSD, svaka promena statusa reprodukcije će biti nagoveštena podesivom informacijom u simpatičnom OSD balončiću. Zanimljive mogućnosti su prikaz omota albuma za pesmu koja se reprodukuje i prikaz teksta pesme i informacija o izvođaču sa Wikipedije u sidebaru. Može da reprodukuje Audio CD, muziku sa lokalnog diska i Internet streaming, a korisna opcija je i mogućnost da se u saradnji sa K3B na Audio CD nareže muzika iz kolekcije odnosno plej liste. Kako podržava DCOP (Desktop COmmunications Protocol), omogućeno je upravljanje dodatnim tasterima na multimedijalnim tastaturama i iz raznih programa.

• • •

Pored pomenutih, postoji niz drugih plejera koje smo izostavili. JuK i Noatun su sastavni deo KDE okruženja i rade „out of the box”, a Banshee je napredna izvedba Rhythmboxa pisana u MONO-u (OpenSource .NET platforma). Ako ste početnik, a na distribuciji koju koristite nema plejera koji želite da probate, dodajte ga preko distribucijskog menadžera paketa koji će sam instalirati i neophodne biblioteke (međuzavisnosti) za potpuno funkcionisanje programa. Ako ste iskusan korisnik, verovatno već znate kako da instalirate neki od ovih programa pa vam pomoć nije potrebna. Ukoliko želite samo da slušate muziku bez „gledanja” u plejer, XMMS je prava stvar, a ako želite mnogo više od puke reprodukcije, amaroK će vas zasigurno ostaviti bez daha.

Aleksandar UROŠEVIĆ