Vektorski golgeter

Kada se pomene kompjuterska grafika, većina korisnika prvo pomisli na rasterske slike i programe za njihovu obradu (Photoshop, GIMP). Ideja o definiciji slika vektorima postoji čak i duže od pojma rasterske grafike, ali se donedavno ona koristila uglavnom za profesionalne dizajnerske poslove. Faktički, samo je za digitalne fotografije neophodna upotreba ovakvih programa, dok je za ostalo (logotipi, Web elementi, dijagrami, razglednice, pozivnice i sl.) prirodnije koristiti vektorsku grafiku.

Problem koji se ovde javlja jeste to što su programi za obradu vektorske grafike (kao što su Illustrator, CorelDRAW i Freehand) ograničeni na Windows i Macintosh, koriste vlasničke formate i prilično su skupi pa su samim tim nepristupačni početnicima. Na sreću, ovakvo stanje se polako menja napretkom slobodnog multiplatformskog programa otvorenog kôda karakterističnog imena Inkscape.

Nastao je kao Sodipodi fork 2003, a dve godine razvoja učinile su ga daleko naprednijim i upotrebljivijim od programa Sodipodi, Sketch, OpenOffice Draw i Karbon (druge slobodne alternative komercijalnim alatima). Iako još uvek nema sve mogućnosti skupih komercijalnih programa, sama činjenica da je još uvek u fazi razvoja i tek u verziji 0.42 govori da će daleko dogurati. Ono što Inkscape izdvaja od pomenutih „predvodnika” jeste upotreba slobodnog standarda SVG (vidi okvir) kao formata zapisa dokumenata. Dakle, potpuno je slobodan i besplatan.

Arhitektura

Inkscape je napisan u C++ i baziran na gtkmm osnovi, redizajniran je korisnički interfejs i dodate su brojne nove mogućnosti. Implementacija SVG standarda je na visokom nivou, iako nije kompletna (nedostaju mogućnosti animacije, filter efekti i SVG fontovi). Kako je objavljen pod GNU GPL licencom, dostupan je u paketu sa izvornim kôdom i u binarnim paketima za GNU/Linux, Windows i Mac OS X.

Organizacija interfejsa

Pokretanjem programa dobija se veoma pregledan prozor. Primarni ciljevi autora bili su kompaktnost i upotrebljivost, a Inkscape ima intuitivan interfejs koji olakšava njegovu upotrebu. U gornjem delu prozora nalazi se meni koji poštuje standard GNOME HIG. Ispod su Commands Bar namenjen upravljanju dokumentom, objektima i dijalozima i Tool Controls linija za atribute trenutno aktivnog alata. Uz levu ivicu se nalazi Toolbox paleta sa alatkama za uređivanje čvorova, crtanje jednostavnih geometrijskih oblika (pravougaonik, elipsa, zvezda i spirala), za crtanje proizvoljnih linija i Bezieovih kriva. Tu je i alatka za kaligrafske poteze, uređivanje teksta i preliva, kao i pipeta za preuzimanje boje pozadine od drugih objekata. Trenutno nije moguće prilagođavati sadržaj linija alata (Customization), ali je ova mogućnost u planu. U donjem delu prozora smeštena je statusna linija sastavljena od pokazivača uveličanja, koordinata položaja kursora, dugmadi za skrivanje i zaključavanje, te izbor radnog sloja i polje za razna obaveštenja o lokacijama i načinu upotrebe aktivnih alatki. Tu su još uspravni i vodoravni lenjiri i trake za pomeranje. Centralni i najveći deo prozora zauzima list – radna površina za crtanje.

Na dijaloge su raspoređena podešavanja programa, dokumenta, osobine popuna i okvirnih linija, XML uređivač, osobine teksta, poravnavanje i raspoređivanje objekata, kao i alati za precrtavanje (trace) i aranžirano kloniranje. Broj dijaloga je u odnosu na ranije verzije smanjen pošto su sve funkcije dostupne preko jedinstvenih tasterskih kombinacija. Sve transformacije su asocirane prečicama s odgovarajućim modifikatorima (’Ctrl’, ’Alt’ i ’Shift’), dok su za one najkorišćenije obezbeđene prečice s jednim tasterom. Da biste se lakše snašli, tu je stavka Keys and Mouse u meniju Help koju je preporučljivo odštampati za period prilagođavanja. Cilj autora je bio brži izbor funkcija, s obzirom na to da pri uređivanju vektora jedna ruka uvek stoji na tastaturi, a drugom se koristi miš.

Primetan je nedostatak dijaloga za upravljanje slojevima, mada je ovo donekle rešeno preko XML uređivača (editora) u kojem se jasno vide grupe objekata koje predstavljaju slojeve. Ipak, vizuelno upravljanje slojevima je neophodna mogućnost koja je obavezna za programe ove namene. Takođe, nema naprednih postavki teksta koji je postavljen na krive i objekte.

Napredne mogućnosti

Pored osnovnih vektorskih mogućnosti kao što su dupliranje, kloniranje, grupisanje, presecanje, sjedinjavanje i razlikovanje objekata, ispisivanje teksta i njegovo uklapanje u oblike (Inkscape koristi termin Floating Text) i krive (pa čak i spirale), uređivanje krivih preko čvorova (Nodes), preliva i popuna, Inkscape ima odličan alat za uređeno kloniranje i aranžiranje objekata Tiles Clones (u meniju Edit). Atributi koji se u njemu mogu podešavati jesu simetrija (17 predefinisanih oblika), vodoravne i uspravne vrednosti za pomeraj, skaliranje, rotaciju i providnost, distorzija boje i način precrtavanja. Ovaj alat može da se koristi kako za pravljenje fascinantnih ornamentalnih slika i precrtavanje rasterskih slika vektorskim oblicima tako i za jednostavno pravilno uklapanje objekata (na primer, da se stavi posetnica u mrežu 2 x 5 na stranu bez ručnog kopiranja i premeštanja).

Sledeća zanimljiva mogućnost jeste to što se tako aranžirani objekti pretvaraju u šablon koji će se koristiti za popunu drugih objekata – Objects to Pattern (prečica ’Alt+I’). Ako na sistemu postoji alatka potrace, uvezene rasterske slike mogu se precrtavati u vektore alatom Trace Bitmap (prečica ’Shift+Alt+B’). Dostupni su načini precrtavanja prema osvetljenosti slike, pronalaženju kontura, zasićenosti boja. Tu je i višeprolazna analiza i previw prikaz načinjenih poteza.

Veoma korisna mogućnost je automatsko uklanjanje suvišnih čvorova naredbom Simplify (prečica ’Ctrl+L’), čime se umnogome smanjuje veličina krajnje datoteke. Još jedna veoma korisna opcija jeste podešavanje stila linije (dijalog Fill and Stroke – prečica ’Shift+Ctrl+F’). Mogu se odrediti debljina linije, tip uglova i završetka, isprekidanost linije, početni, središnji i završni markeri (na primer, strelice, kružići, makaze...). U ovoj verziji je dodat eksperimentalni meni Effects sa jednostavnim efektima koji se mogu primeniti na objekte (senka, umekšavanje ivice, crtanje mreže, pravljenje tačaka za povezivanje i drugo). Za pojedine efekte su neophodni Perl i Python.

Dodatni formati

Inkscape može da otvara šest vektorskih (SVG, AI, PS, EPS, SK i WMF) i 23 rasterska formata među kojima su PNG, JPG, GIF, BMP, PCX i TIF, a da snima devet vektorskih formata (SVG, AI, PS, EPS, POV, TEX, EPSI, PDF i DXF). Gotov vektorski rad može da se izveze u PNG obliku (prečica ’Ctrl+Shift+E’), sa izborom predmeta izvoza (strana, crtež, izbor ili proizvoljno) i parametara rezolucije odnosno dimenzija. Za pojedine navedene vektorske formate potrebno je da na mašini bude instaliran Sketch, a primetno je odbijanje uvoza novijih verzija EPS i datoteka AI formata napravljenih novijim verzijama Illustratora.

• • •

Inkscape je relativno mlad program sa predispozicijama da se u dogledno vreme približi komercijalnim programima, mada već sada poseduje neke mogućnosti koje njima nedostaju. Veliki broj ispravki i revolucionarnih unapređenja već je dodat u razvojnu verziju 0.43 koja se uskoro očekuje. S obzirom na činjenicu da ne zahteva mnogo prostora na disku, nije hardverski zahtevan, slobodan je i besplatan, ima dosta kvalitetnih mogućnosti, a pri tom može da posluži za pravljenje slike poput ove na adresi www.deviantart.com/view/13601477, Inkscape zaslužuje da izdvojite nekoliko sati za preuzimanje, instalaciju i kratko testiranje. Nakon toga, sami procenite zaslužuje li da ostane ili ga treba obrisati.

Aleksandar UROŠEVIĆ