Amaterska astro-fotografija

Odlične fotografije zvezdanog neba mogu se napraviti i amaterskom foto-opremom, pa čak i bez pravog teleskopa.

Astro-fotografija je tradicionalno bila rezervisana za one koji se ovom oblašću bave profesionalno ili za pasionirane amatere koji su život (i sve što poseduju u ovom životu) posvetili astronomiji. Međutim, u poslednjih nekoliko godina amaterska astro-fotografija je postala dostupna i daleko širem krugu astro-amatera. To se dogodilo pre svega zbog napretka PC tehnologije koja je „pogurala” razvoj CCD, a zatim i CMOS tehnologije. Kompanije kao što su Meade i Celestron su u tome videle novu šansu za zaradu pa danas amaterska astronomija i astro-fotografija predstavljaju industriju vrednu nekoliko milijardi dolara.

Šta je potrebno?

Da biste se bavili astro-fotografijom, poželjno je, ali ne i neophodno, da imate teleskop. Svakako morate imati fotoaparat ili neki drugi uređaj koji je u stanju da „ugrabi” sliku noćnog neba i definitivno morate imati PC da biste te fotografije doterivali, pročistili od šuma, poboljšali, kao i da biste uopšte mogli da identifikujete objekte koje slikate. Odlična lista besplatnih astronomskih programa svih namena sastavljena je na ovoj adresi: freeware.intrastar.net/astronmy.htm.

Za početak, treba odabrati dobar planetarijum – program koji će vam omogućiti da identifikujete objekte koje vidite na nebu i njihov položaj. Osim toga, planetarijum treba da vam pomogne u planiranju „zvezdarenja”, štampanju zvezdanih mapa i slično. Dobar izbor besplatnog planetarijuma bio bi Cartes du Ciel (www.stargazing.net/astropc/index.html). Program ima odličnu bazu (katalog) objekata koju možete i da proširujete downloadovanjem dodatnih kataloga.

Komercijalnih planetarijuma ima zaista jako puno, a jedan od najpopularnijih je Starry Night Pro (www.starrynight.com). Ovaj program je vrlo fleksibilan, ima odlične mogućnosti i kontrole za štampanje zvezdanih mapa, a i prijatne je „spoljašnjosti” što nije čest slučaj sa astro-programima.

Osim planetarijuma, od softvera će vam još biti potreban takozvani stacker (o nameni ovih programa ćemo nešto kasnije, a odlični Astrostack može se skinuti sa http://www.astrostack.com) i, naravno, dobar program za obradu slika. Poslužiće Photoshop (ili bilo koji drugi foto editor), ali ima i programa specijalizovanih za procesiranje CCD (astro) fotografija (na primer Neat Image – http://www.neatimage.com – koji ima podršku za većinu potrošačkih digitalnih kamera ili Iris – http://www.astrosurf.org/buil/us/iris/iris.htm).

Od hardvera vam je neophodna samo kamera – sve ostalo je opciono. To može biti jeftin digitalni fotoaparat, Web kamera ili skuplji digitalni SLR fotoaparat. U ekstremnom slučaju možete se odlučiti i za običan analogni fotoaparat, ali tada morate biti spremni na razvijanje filmova, digitalizaciju i sve ostalo što ova tehnika nosi sa sobom. Rezultati koje ćete ostvariti s opremom koju posedujete zavisiće umnogome od osetljivosti CCD/CMOS čipa (ili filma), ali podjednako i od atmosferskih uslova, kao i od vašeg strpljenja i umešnosti u postprocesiranju.

Na šta ste se namerili?

Da bismo shvatili zbog čega je astro-fotografija izuzetno teška disciplina, moramo razumeti sve teškoće s kojima ćemo se susresti. Neke od njih ćete moći da ublažite upotrebom svog PC-a i odgovarajućeg softvera. Druge će pak biti nepremostive jer će biti nametnute tipom i kvalitetom opreme koju koristite ili prosto vašom geografskom lokacijom i atmosferskim prilikama.

Pre svega, u velikoj većini slučajeva zadatak koji ćete sebi postavljati jeste da slikate objekte koji su jako daleko, koji su tamni (često nisu ni vidljivi golim okom) ili sakriveni u okeanu svetlosnog i hemijskog zagađenja tipičnog za sva veća naseljena mesta. Zbog toga ćete pribegavati dugačkim ekspozicijama, filterima, boriti se s ekstremnim šumom na svojim fotografijama, a od pomoći vam svakako neće biti ni to što se nebeska sfera neprekidno okreće na najuvrnutiji mogući način, kao ni to što sve svetlucave tačke na nebu liče jedna na drugu i što će vam za orijentaciju biti potreban osećaj iskusnog morskog vuka.

Pošto ste sada ubeđeni da je u pitanju „nemoguća misija”, da vidimo šta možemo da uradimo po tom pitanju. Odluka o tome da li ćete ići na seriju kratkih ekspozicija ili na duže ekspozicije veoma je bitna i umnogome će određivati šta će vam od opreme biti potrebno. Ukoliko krenete na seriju kratkih ekspozicija, mehanika i granice njene preciznosti vam neće zadavati puno glavobolje, ali će krajnji dometi onoga što ćete moći da slikate biti ograničeni. Nasuprot tome, ako krenete ka dužim ekspozicijama, moraćete da imate neki uređaj koji poništava rotaciju nebeske sfere, a tada ćete biti na punom udaru ćudljivosti mehanike, loše orijentacije i nivelacije vaše opreme.

Bilo kako bilo, u oba scenarija glavnu ulogu će odigrati računari. U kratkoj ekspoziciji će vam biti potrebni programi za kombinovanje serija fotografija – stakeri – koje smo pominjali nešto ranije, ali i programi za „hvatanje” videa ili serije fotografija (najčešće sa adaptiranih Web-kamera ili potrošačkih digitalnih fotoaparata), te programi za neutralisanje šuma i finalnu obradu. Ako se pak opredelite za dužu ekspoziciju, najčešće ćete „kuburiti” s orijentacijom vašeg go-to teleskopa i njegovim tronošcem-lafetom u ekvatorijalnoj orijentaciji.

Go-to revolucija

„Go-to” teleskopi su vrlo interesantni jer najčešće imaju ugrađen kompjuter za praćenje nebeskih objekata. Ove „igračke novog doba” zahtevaju da pre svakog osmatranja/snimanja prvo prođete kroz kraću ili dužu proceduru u kojoj se teleskop orijentiše i gde se unose glavni parametri osmatranja kao što su datum, tačno vreme, šta se posmatra (Mesec, zvezde, sateliti...).

Kompjuterčići u „go-to” teleskopima često nisu moćni, ali zbog toga što služe samo jednoj svrsi, nivo specijalizacije je jako visok, pa je i njihova efikasnost uglavnom takva. Naravno, ima i takvih „go-to” teleskopa koje možete da kontrolišete preko svog (prenosnog) računara i odgovarajućeg softvera, ali je u poplavi jeftinijih modela sa ugrađenim kompjuterima to sve ređi slučaj. Osim toga, kada se odluče za ugrađenu varijantu, proizvođači garantuju sebi monopol na održavanje, popravku, kontrolu nad softverom, a to opet tehničku podršku i sve ostalo čini mnogo jeftinijim i jednostavnijim.

Zbog svoje mogućnosti da „prate” nebeske objekte, tj. da ih non-stop drže u vidnom polju teleskopa (to jest okulara), „go-to” teleskopi će često biti izbor onih astro-fotografa koji su se odlučili za astro-fotografiju dužih ekspozicija. Pored toga, „go-to” teleskopi su ogromna pomoć u pronalaženju tamnijih objekata koji su na granici svetlosne moći vašeg teleskopa, a čije su precizne koordinate poznate (rano uočavanje kometa ili asteroida i slično).

Dugačka ekspozicija se može raditi i bez teleskopa, ali ćete postolje za vaš fotoaparat i mehanizam za poništavanje rotacije neba morati da napravite sami (retko se pronalaze komercijalni uređaji ove namene). Jako duge ekspozicije (od sat vremena ili čak i duže) biće posebno osetljive na nesavršenu mehaniku/orijentaciju i zahtevaće vrlo napredan softver za obradu, kao i veliku umešnost onoga ko to radi, kako sa teleskopima i fotoopremom tako i sa image processingom i računarima nakon procesa snimanja.

Na kraju, kao i uvek – Internet

Kad se jednom upustite u sve ovo, biće vam potrebna sva pomoć koju možete da obezbedite. Kao i u svakoj komplikovanoj disciplini, i najmanji savet ili trik može uzrokovati ogromnu razliku u finalnom proizvodu. Zbog toga će vam brojni forumi i News konferencije i njihovi korisnici biti od neizmerne koristi. Osim toga, Internet će vam pomoći i u identifikaciji nekih opskurnih objekata koji nisu pokriveni jednokorisničkim malim bazama. Uz sve to, o svim dolazećim „nebeskim” događajima ćete prvo moći da čitate na sajtovima poput www.heavens-above.com, www.spaceweather.com, www.nasa.gov ili www.astronomija.co.yu, a to će vam opet omogućiti da se ispravno pripremite za pomenute događaje i izvučete maksimum iz svoje opreme. Naravno, podrazumeva se da ćete usput provesti mnogo vremena na svežem vazduhu, naučiti jako mnogo i odlično se zabaviti. Zar to nije razlog zbog kojeg ste i kupili računar?

Stevan JOSIMOVIĆ