Iako je popularnost Tolkinove trilogije „Gospodar prstenova” oduvek bila velika, filmovi Pitera Džeksona na neki način predstavljaju prekretnicu u njenoj istoriji. Svi su počeli da nabavljaju Tolkinove knjige, pojavila su se nova izdanja, ali i razna druga ostvarenja inspirisana ovim filmom, uključujući i kompjuterske igre.

Iako deluje kao da se strasti stišavaju, ovih dana su se desila dva bitna događaja koji vraćaju „Gospodara prstenova” u žižu interesovanja. Prvi je produžena DVD verzija „Povratka kralja” koja donosi čak 48 minuta novog materijala (pojavila se u domaćim prodavnicama još 17. decembra), a drugi je igra Lord of the Rings: Battle for Middle-earth.

Imali smo i ranije priliku da igramo igre inspirisane „Lord of the Rings” filmovima, no nijedna od njih nije uspela da do kraja prenese svu veličinu Tolkinovog sveta niti osećaj epike i junaštva koji je krasio kako knjigu tako i filmove. Doduše, samo je War of the Ring imao takve ambicije, no sada se konačno pojavio jedan vredan pokušaj predstavljanja sve veličine Rata za Prsten.

Već prve scene igre to pokazuju. Sjajno osmišljena uvodna sekvenca prikazuje bitku u kojoj Sauron gubi Prsten, što je zapravo događaj koji će dovesti do dobro nam poznatih avantura koje se opisuju u knjizi i filmu. EA je u potpunosti iskoristio dobijenu licencu, te će ljubitelji Džeksonove interpretacije lako prepoznati brojne filmske scene koje su oduzimale dah: strogo disciplinovane poteze vilenjaka, Saurona koji jednim pokretom ruke razbacuje protivnike na sve četiri strane...

Najvažniji deo igre čine dve kampanje, za dobru i za zlu stranu. Kampanja dobra je upravo ono što bi trebalo da privuče fanove jer prati radnju filma. Naravno, događaji su dosta ubrzani i mnoge stvari su izostavljene, ali svi bitni momenti i velike bitke su tu. Zaista možete osetiti veličinu Srednje zemlje, čemu posebno doprinosi sjajno dizajnirana 3D mapa sveta koja čini okosnicu kampanje. Podeljena je na više od 30 regija, a svaka vam donosi određene bonuse ako uspostavite kontrolu nad njom (resurse, poene moći...). Kada na mapi odaberete neku od armija koje kontrolišete, regije koje možete da napadnete će zasvetleti. Izborom jedne od njih počinjete misiju vezanu za tu oblast.

Kontinuitet kampanje obezbeđen je i tako što se trupe prenose iz misije u misiju. Ovo može da bude i nezgodno: ukoliko izgubite veliki broj jedinica u jednoj misiji, sledeća će biti znatno teža, a ako uspete da sačuvate dovoljno trupa, naredne misije mogu vam biti i previše lake. Ovde dolazimo do jedne nelogične stvari koja prilično kvari utisak o kontinuitetu kampanje. Za razliku od jedinica, heroji ne mogu da poginu. Tačnije, dešava se da neki od njih budu ubijeni, ali se kasnije ponovo pojavljuju kao da ništa nije bilo. Najbolji primer za ovo je Boromir: u okršaju kod Amon Hena možete promeniti priču romana i pokušati da ga spasete, ali čak i ako u tome ne uspete, on će se pojaviti na nekim kasnijim mapama.

Srce igre čine sukobi velikih armija koji odlično uspevaju da prenesu epski feeling Džeksonovih filmova. Posebno su verno dočarane velike opsade poput one kod Helmovog ponora ili Minas Tirita, ali čak i manje, usputne čarke daju utisak kao da se nalazimo usred Srednje zemlje i da naše akcije zaista odlučuju o njenoj sudbini.

Po svemu ostalom, ovo je klasična real-time strategija: sakupljate resurse, gradite objekte, trenirate jedinice, razvijate heroje i eliminišete protivnike. Jedine razlike ogledaju se u gradnji: određeni objekat možete podići samo na mestu koje je unapred predviđeno za njega. Kada napravite dovoljan broj jedinica, možete da unapredite tu građevinu, što vam omogućava da pravite nove vrste trupa i tako ukrug. Samim tim građenje je dosta uprošćeno u odnosu na većinu drugih strateških igara, što tera igrača da se fokusira na bitke.

Može se voditi jedna od četiri raspoložive strane, a svaka od njih zahteva pomalo drukčiji stil igre. Na strani dobra su Rohirimi čija snaga leži u brzoj konjici, kao i ljudi Gondora koji su posebno dobri u odbrani utvrđenja. S druge strane su horde mordorskih orkova, kao i Sarumanovi uruk-hai. Jedinice uglavnom dolaze u grupacijama što umnogome olakšava kontrolu nad većim brojem trupa odjednom. Što se tiče najavljenog sistema emocija jedinica, moramo reći da je on prilično razočarao jer je više u pitanju samo šminka nego nešto što zaista utiče na jedinice u borbi. Na primer, ako grupa vojnika ugleda nadmoćnijeg neprijatelja, vidno će zadrhtati, ali će se zato u bici ponašati sasvim uobičajeno.

Battle for Middle-earth izgleda sjajno. U potpunosti je dočarana bajkovita atmosfera Tolkinovog sveta, a posvećenost detaljima je za svaku pohvalu. Posebno je zanimljivo to što se u uglu ekrana pojavljuju scene iz Džeksonovih filmova, pa možete uporediti njegovu viziju Srednje zemlje s ovom koja je prikazana u igri. Zvuk je vrhunski, pre svega zahvaljujući tome što je EA angažovao veliki broj glumaca iz filma (Jan Mekelen, Kristofer Li, Ilajdža Vud, Šon Ostin). Zaista je sjajan doživljaj posmatrati mapu Srednje zemlje i slušati teatralni glas ser Mekelena dok objašnjava događaje. Svemu tome doprinosi i originalna muzika iz filma, a čak i teme koje su posebno pisane za igru sjajno se uklapaju s ostatkom muzičke podloge.

Ako objektivno sagledamo igru u celini, njenu lepotu u najvećoj meri čine upravo tehničke osobine i dobro iskorišćena licenca. Elementi strategije su suviše uprošćeni, čak i kada je reč o borbama na koje je stavljen najveći akcenat, verovatno s namerom da se omogući uživanje i fanovima „Gospodara prstenova” koji nisu iskusni stratezi. No, to nimalo ne kvari ceo utisak jer je u pitanju igra koja će vam pružiti mnogo časova uživanja u fantastičnom svetu Srednje zemlje.

Jovana ERČIĆ