Ovoga puta se selimo na Daleki istok, u drevnu Kinu, da igramo Diablo. Blade & Sword, ostvarenje Pixel Multimedie, očita je kopija velikog uzora, bez imalo truda da se to prikrije. Tu su osnovno selo sa nekoliko stanovnika, međusobno povezani nivoi i prenosni portali, snimanje pozicije nakon čega se obnavljaju neprijatelji, spyragic cube, rezolucija 800 x 600 itd. Uvedeno je i nekoliko originalnih detalja koji se savršeno nadovezuju na postojeću atmosferu, ali i neke stvari koje je sasvim ubijaju.

Priča igre počinje od trenutka kada se izvesni car tamo neke dinastije, na rubu poraza, zatvorio u zapaljeni hram i stradao vršeći tajanstvene rituale. Time je načinio prolaz ka demonskom svetu, što su njegovi žitelji iskoristili da pohrle u zemlju našeg junaka. Praćenje fabule, uz užasno spor tekst u dijalog-boxovima, možete preskočiti i poentu shvatiti u kratkim tezama iz dnevnika. Bitno je da kao izvrsni poznavalac kung-fua postajete jedini izbor za zaustavljanje mračnih sila.

Raspon udaraca i način na koji ih likovi izvode bacaju potpuno novo svetlo na atraktivnost sukoba. Potezi su puni snage, raznoliki, a nikad do sada u ovom tipu igara nismo imali hvatanje protivnika. Kretanje je zasnovano na kliktanju miša, ali će vaš lik pri udaljavanju hodati unazad sve dok je neprijatelj u blizini, što je odlično rešenje koje deluje krajnje realno i sprečava napad sa leđa. Iako izgleda da Anito ima dodatni plus i slobodu u kretanju, moramo istaći da je ovde blok bolje implementiran preko zasebnog tastera (u Anitu se on izvodi pomicanjem unazad).

Ako ostavimo po strani komboe koji jako efektno deluju, taster ’Space’ je vaš novi najbolji prijatelj – njime menjate poziciju u odnosu na neprijatelja, uz blagi motion blur koji vas prati dok zauzimate novi stav. U praksi to znači da možete, uz dosta vežbe, uništiti protivnike bez primljenog udarca. Kada tome dodamo i rutine i formacije koje odlikuju neprijatelje, utisak je potpun. Skoro sve što ste mogli da vidite u istočnjačkoj kinematografiji, od „Šogunove senke” do „Pustinjskih ratnika” i „Heroja”, prisutno je u Blade & Swordu, od paralelnog trčanja sa protivnicima do sakaćenja neprijatelja.

Kada se sakupi dovoljan broj experience poena nakon rešavanja questova i obračuna sa čudovištima, prelazite na sledeći nivo. Pored povećavanja osnovnih osobina na koje nemate nikakav uticaj, tada dobijate poen za izučavanje veštine. Postoje četiri kategorije, sa po tri veštine u svakoj. Glavni štos je njihovo vezivanje u komboe. U posebnom ekranu postoji pet mesta za kombo udarce, koje pravite nizanjem veština. Kod njihovog pravljenja morate voditi računa o tome da protivnik što duže ostane na nogama jer ništa ne vredi da ga „patosirate” posle četiri udarca. Za to je potrebno malo upoznavanja sa veštinama i protivnicima. Kada naučite sve veštine u jednoj kategoriji, otvara se posebno moćan critical hit, za čiju se upotrebu power skala mora napuniti konstantom akcijom. To se izvodi crtanjem rune preko ekrana, što izaziva sjajan osećaj. Osim velike koristi, pravo je uživanje posmatrati demone u nekoj vrsti fatality smrti ako vam se tada nađu na putu.

Tri lika koja možete odabrati barataju različitim veštinama. Devojku krasi brzina i vezivanje komboa, tip sa leve strane je najtromiji i najružniji, ali ima najzanimljivije skillove, dok je ratnik negde u sredini. Grafika i zvuk nisu na najvišem nivou, animacija je daleko bolja od one u Anitu, ali je, izuzev glavnih junaka, lošija nego u Diablu. Muzičke teme nisu za pamćenje, dok su zvučni efekti bolji, ali i malobrojni. Ni dizajn nivoa nije raznolik kao u Diablu 2, a neprijatelji deluju kao da su izašli iz neke basne: čovek-lisica, čovek-vepar, čovek-slon. Lepa stvar je „zverinjak” u kojem se možete upoznati sa svim neprijateljima koje ste sreli.

Pored borbe, postoje i drugi fini detalji koji ulepšavaju Blade & Sword. Česta upotreba skoka omogućila je prelazak platformi koje vire iz vode ili jednostavno brže kretanje od lokacije do lokacije. Neki od NPC-ova daće vam posebne challenge questove, koji vam donose određene bonuse (npr. zadatak da za određeno vreme izbegnete vatrene kugle koje lete na vas, nakon čega povećavate defense osobinu). Kada u jednom nivou zaduva vetar, kretanje u tom pravcu biće znatno otežano (setite se Prehistorika 2) itd.

S druge strane, budući da priča nije naročito zanimljiva, napredovanje po nivoima može postati suviše jednolično. Menjaće se pozadina i protivnici, ali sve se na kraju svodi na tamanjenje talasa neprijatelja koji postaju sve jači i teži kako napredujete. Kako pored skillova ništa drugo nije zanimljivo za otkrivanje, i pored sjajne akcije možete se zamoriti od igre. Nema novog oružja ni oklopa, već postojeće usavršavate nalaženjem dragulja koje ostavljaju neprijatelji.

Prevod sa kineskog nije baš najsrećnije urađen, pa ako umesto slova kojim se opisuje runa stoji %&!, critical hit vam neće uspeti iako to nije vaša krivica.

Ognjen POPOVIĆ