Autor: Slobodan Lazarević; izdavač „Knjiga-komerc”, Beograd; obim: 455 stranica

Bubuljičavi tinejdžeri, „zaluđeni” za kompjutere, čija su jedina preokupacija zlonamerni napadi na tuđe kompjutere i kompjuterske sisteme – takvu predstavu o hakerima ima veliki deo naše (pa i inostrane) javnosti, zahvaljujući popularnim filmovima i senzacionalističkim člancima u novinama. Ipak, da li je sve tako jednostavno? Kako se fenomen hakera uklapa u svetske privredne i društvene tokove? Da li su hakeri ponekad i previše satanizovani od strane vladajućeg establišmenta i iz kojih razloga? Da li hakeri imaju i pozitivnu ulogu? Tim pitanjima bavi se novinar i publicista Slobodan Lazarević u svojoj knjizi „Hakeri”.

Posle niza stručnih knjiga, stigla nam je i knjiga koja se kompjuterima, globalnom Mrežom i hakerskom subkulturom bavi sa političkog, ekonomskog i sociološkog stanovišta. Za pisanje knjige upotrebljena je obimna građa iz mnogobrojnih stranih i domaćih izvora. Fenomen hakera prati se od njegovog nastanka osamdesetih godina, kada je i nastao termin „haker” (u prvo vreme s pozitivnom konotacijom), preko raznih slučajeva i sada već čuvenih hakerskih epizoda, pojave BBS-ova i njihovih mreža, sve do najnovijih vremena u kojima dominiraju Internet i „širom sveta razapeta Mreža”. Ne radi se samo o inostranim „majstorima” – u knjizi je spominje i nastanak i razvoj domaće hakerske scene, počevši od već pomalo zabravljenih grupa kao što je Corrosion, intervjuâ sa nekim hakerskim imenima u domaćim kompjuterskim časopisima (recimo, intervju sa izvesnim PhantomLordom alijas PhL-om objavljen u „Svetu kompjutera”), uloga nekih BBS-ova kao hakerskih „baza”, pa sve do najnovijih vremena sankcija i bombardovanja, kada su obraz i čast Jugoslavije, na svoj način, pokušavale da odbrane grupe kao što su „Crna ruka” i „Srpski anđeli”.

Nesumnjivo je da autor gaji izvesnu naklonost prema hakerima: „Apsurdno je javno suditi tinejdžerima, a pod strogo poverljivo izdavati direktive i najveća ovlašćenja štabovima najmoćnijih svetskih armija da ovladaju hakerskim veštinama, tehnikama ili alatima, kako bi otkrili sve potencijalne slabosti ili ‘ranjivosti’ protivničkih informacionih sistema i kako bi se što bolje pripremile za očekivano pretvaranje sajber-univerzuma u globalno poprište ratnih operacija”, kaže se u knjizi. Umesto trošenja novca poreskih obveznika na akcije nadzora i gonjenja hakera, trebalo bi taj novac uložiti u poboljšavanje sigurnosti informacionih sistema.

Sa autorovim stavom možemo se složiti ili ne; kako god bilo, činjenica je da je „Hakeri” studiozna i zanimljiva knjiga za koju su podaci pedantno sakupljani tokom dugog niza godina. Autor nije kompjuterski stručnjak (diplomirao je prava, a u svom novinarskom veku bavio se uglavnom ekonomskim temama), ali se vidi da sa kompjuterskim temama već dugo ima dodira i da tu problematiku poznaje. Knjigu toplo preporučujemo.

Knjiga „Hakeri” Slobodana Lazarevića može se naručiti na telefon 011/623-537.

Vojislav MIHAILOVIĆ