Borba laserskim puškama usred Beograda

Zamislite situaciju u kojoj se kroz maglu krećete preko ruševina i trudite se da neopaženo prođete pored neprijatelja. Odjednom mrak počinju da paraju laserski zraci, a tišina prerasta u nesnosnu buku od eksplozija granata. Bacate se na zemlju i uzvraćate vatru svojom laserskom puškom. Ako ste pomislili da je ovo scena iz Terminatora, ili najnoviji nastavak igre Quake ili Duke Nukem, grdno ste se prevarili.

U pitanju jeste igra, ali potpuno drugačija od svih kakve ste do sada videli. Njeno ime je LaserDrom. Ukoliko ste ikad igrali u mreži neku od akcionih igara u prvom licu (takozvane „Doomačine”), sigurno ćete se složiti da je to mnogo zanimljivije od igranja protiv kompjuterski vođenih likova. Laserdrom je to isto, samo što glavni junak nije računarski generisan lik koga vodite pomoću džojstika ili tastature, već se u toj ulozi nalazite vi. Bez obzira koliko neka igra može da bude zanimljiva, kad se lično nađete u takvoj situaciji, nivo adrenalina toliko skače da će vam buduće igranje Quakea pružati isto toliko uzbuđenja kao, recimo, odigravanje partije šaha.

Pa dobro, šta je u stvari LaserDrom? Da bismo ovo objasnili, moramo da se malo vratimo u prošlost. Osnova igre je izmišljena pre dvadesetak godina u Švedskoj kako bi specijalne jedinice švedske armije bezbedno izvodile svoje vojne vežbe. Ubrzo su Amerikanci preuzeli ideju i komercijalizovali je i tada su nastale puške koje su ispaljivale kuglice punjene bojom. Igrači su iznajmljivali neke ruševine, napuštene zgrade, ili bilo koji autentični prostor koji bi mogao da posluži kao poligon za igranje ove igre. Svi igrači su bili podeljeni u dve grupe i posle isteka vremena određenog za igru, pobednik je bila ona grupa koja je više puta pogodila igrače iz protivničkog tima. Međutim, kod ove igre postojao je jedan veliki problem tehničke prirode. Pošto je kao municija korišćena boja, odeća bi posle jedne ili u najboljem slučaju nekoliko igara, bila potpuno neupotrebljiva.

Nedavno je, zahvaljujući napretku tehnologije, i ova igra unapređena. Umesto puške sa kuglicama napravljene su laserske puške, a pogoci se očitavaju putem prijemnika koji svaki igrač nosi u vidu prsluka. Tako je nastao najnoviji svetski hit - LaserDrom. Do sada je u svetu postojalo samo šesnaest LaserDrom klubova, a odnedavno je u Beogradu otvoren sedamnaesti, inače prvi u Jugoslaviji i na Balkanu uopšte.

Ovaj klub poseduje ukupno dvanaest pušaka, što znači da u jednom trenutku u igri maksimalno može učestvovati dva tima od po šest ljudi. Prostor u kome se igra odvija je veličine od oko 400 kvadratnih metara. Ispunjen je različitim preprekama, zamkama, a od uređaja koji treba da stvore odgovarajuću atmosferu postoje stroboskopi, mašine za dim, rotirajuća svetla itd. Enterijer prostora za igru može da se menja, a to će se često i raditi radi otežavanja igre. Vlasnici kluba imaju planove da povremeno iznamljuju neke autentične prostore (ruševine, napuštene hangare i slična mesta), kako bi igrači imali na raspolaganju što raznolikije terene za igru. U planu su i igre na otvorenom prostoru, naravno, kad vreme to bude dozvolilo.

Oprema koju igrači na sebi nose je začuđujuće jednostavna. Svaki igrač dobija komplet - prsluk i pušku koje će koristiti u igri. Svaki komplet ima autonomno (akumulatorsko) napajanje, tako da igrač nije sputan nikakvim kablovima. Jedini kabl koji postoji predstavlja vezu između puške i prsluka. Na samoj pušci nalazi se ekran koji daje osnovne podatke igraču o toku igre. Tu je dat broj preostalih minuta do kraja igre, broj preostalih metaka, koliko je puta igrač pogođen i broj puške (što je od značaja na kraju igre kad se bude prikazivala statistika). Na prsluku se nalaze prijemnici (dva mala i jedan veliki krug), označeni crvenim ili zelenim diodama (u zavisnosti od izabranog tima). Jedino pogodak u neki od tih krugova donosi poene igraču koji je pucao. Puška poseduje mogućnost pojedinače i rafalne vatre (odnosno laserskih zraka). Sve to je još začinjeno sa različitim zvučnim efektima pri svakom povlačenju oroza. Na taj način, igrač dobija zvučni signal da li je pogodio protivnika ili ne, a ujedno utiče na atmosferu igre.

Celokupan sistem je povezan sa računarom preko koga se određena puška pušta u rad i koji služi za obradu statističkih podataka po završenoj igri. Naime, pre ulaska u prostoriju za igru svaki igrač mora da uperi pušku u kontrolni panel preko koga se putem laserskog zraka prenose podaci ka i od računara. Ka računaru se šalje broj puške, a računar puški šalje informaciju o vremenu trajanja igre, broju metaka, broju života itd. Po isteku vremena predviđenog za igru puška prestaje da odgovara na komande. Sve puške su vremenski sinhronizovane tako da se sve uključuju i isključuju u istom trenutku. Na kontrolnom panelu se posle završetka igre računaru šalju informacije o svakoj puški i prsluku. Iz puške se preuzimaju podaci koliko je metaka ispaljeno i broj puške, a prsluk šalje informacije koliko je puta bio pogođen u neki od krugova koji donose poene i sa kojim puškama su krugovi bili pogođeni.

Sve te informacije računar obrađuje tako da svaki igrač zna kakav je bio njegov učinak u igri. Tu su dati podaci o tome koliko je puta pogodio protivničke igrače (ili možda svoje, za šta se dobijaju negativni poeni), koliko je poena zaradio (svaki krug donosi različit broj poena), koliko je puta bio pogođen, kao i statistiku o svojoj preciznosti (procentualni broj pogodaka u odnosu na broj ispaljenih metaka). Naravno, tu se može videti i koji igrač je bio najbolji, a koji se najlošije snašao u takvim ekstremnim uslovima.

Gde god se ova igra u svetu pojavila, vrlo brzo je postala hit. S obzirom na ono što smo videli u LaserDrom klubu u Beogradu, nema razloga da se to ne dogodi i kod nas. Najdalje se sa ovom igrom otišlo u Italiji gde ljudi čak i iz udaljenih gradova dolaze samo da bi odigrali jednu partiju. Ako se kaže da se tamo igra odvija u hangarima površine od nekoliko hiljada kvadrata i da se dekor menja jednom nedeljno, to nije ništa čudno. Pri tome, treba naglasiti da u svetu najveći broj igrača čine odrasli ljudi, a ne kako bi se moglo pretpostaviti, deca. Šta na kraju reći o LaserDromu? To jednostavno mora da se vidi i proba.

Branislav BUBANJA