Forum Sveta kompjutera

Nazad   Forum Sveta kompjutera > Ostale teme > Brbljaonica

Brbljaonica Manje ozbiljno ćaskanje na ostale (kompjuterske i geek) teme... (POSTOVI SE NE BROJE!)
(Pravila pisanja: kliknite ovde.)

Odgovor
 
Alatke vezane za temu Vrste prikaza
Stara 18.6.2007, 16:27   #101
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Ona je godinama plivala morem. Zatim joj se i novostvoreni svet učini sumoran i jednolik, pa napusti zborišta vodena i i ispliva na suvo. Luonotar tače vitkim prstima zemlju koja se još nije bila skorela i načini zatone i uvale, zatim srebrnim nogama izgazi tlo od ilovače i tako napravi bregove i doline, pa leže na sunce da osuši vlasi, raširi ruke i stvori prostrane ravni. Lepa, sjajno uobličena, tada se pojavi zemlja. No tamo gde je čarobnica položila glavu, od vode koja se cedila sa kose, nastala su jezera i reke, srebrni vodopadi. A onde gde je božanskim stopalima dotakla more, prišavši sitnim koracima obali, izronio je venac ostrvaca. Eto tako je postala Finska, neobična zemlja sa četrdeset hiljada plavih očiju, ovenčana ostrvima i grebenima.

Kako se rodio stari čarobnjak koji je znao sve pesme zemlje i neba
Odlomak iz finskog narodnog epa »Kalevala«

Još stotinu godina čarobnica lutaše pustim svetom i tek onda završi dela svoja. Zatim poče da je ubija samoća, jer na svetu još ne beše čoveka, duše žive, pa požele da zemlju nastani ljudima i zverinjem. Prvo biće koje je načinila, bio je Vainamoinen, finski junak koji se rodio već kao zreo čovek. On je, baš kao i čarobnica, njegova mati, godinama bludeo morskim talasima. Kad najzad dopliva do obale, među ostrva i jezera Finske, bio je već star, ali je znao sve pesme mora i glase vazduha i vode i svakojake čarolije.
Kopno koje mu je puklo pred očima, bilo je golo i jednoliko, bez bilja što nosi seme, bez žbuna, drva rodnog što rađa rod. To beše divlja pustolina u kojoj su na svaku grumen zemlje dolazila dva grumena leda. Vainamoinena to rastuži. On onda zapeva svoje čarobne pesme, drevne Rune, i njima dozva Sampsu, boga setve, koji siđe sa visina. Sampsa usliši čarobnjaka, odreši veliku vreću punu semenja koju je bio uprtio na rame i zaseja polje. On ga uzora, okopa, oplevi mlado bilje i uskoro zemlja pusti iz sebe gusto rastinje i njime obrasoše osušene močvare i obronci, doline i rečne obale. Najpre iznikoše tanušne travke poljske, a onda se razbokori žbunje i razgranaše se svakojaka drveta u šumi. Potom iždžiklja šiblje i mladice i najzad se razlistaše veliki hrastovi, borovi i jele okitiše se iglicama. No drveće beše tako bujno da kroz njegovo isprepleteno granje ne prodre ni zračak sunca: mračna i gusta šuma osvoji tundru i ne beše slobodne zemlje koju bi čovek mogao obraditi. Vainamoinen, Stari Mudrac, zabrinu se zbog toga.
»Kako će uspevati ječam i ovas,«- pitao se on-»kad svetlost ne može prodreti kroz granje i seme ispod zemlje sazreti? Gde će čovek gajiti pšenicu za nasušni hleb i hmelj za pivo?«
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.6.2007, 16:28   #102
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Kad to reče, stari čarobnjak načini sekiru i poče da obara najviše borove i jele. Jedan dan, dva dana, tri dana krčio je Vainamoinen prašumu dok nije posekao sve drveće, sem jedne bele breze. Kad je završio posao, na nebu se pojavi jastreb i upita ga:
»Zašto si poštedeo brezu, samo tu brezu u šumi? Zašto i nju nisi oborio sekirom, Stari Mudrače?«
»Tu brezu sam poštedeo zbog tebe,«-odgovori mu čarobnjak, -»da ti i braća tvoja imate drvo na koje ćete stati nogom dok odlećete i dolećete preko tundre, preko polja moga, da imaš gde skloniti glavu kad besni oluja, da imaš gde noću zanoćiti.«
Tako reče Mudrac, a jastreb kliknu, što je značilo da ga je razumeo, pa mu se pridruži i pomože mu da spali granje i debla oborenog drveća.
Kad se naposletku cela šuma pretvori u prah i pepeo i zemlja se ohladi, čarobnjak zaseja ovas i ječam i hmelj i pšenicu, koja smesta poraste i ozelene, a onda požute na letnjem suncu i isklasa. Čim dođe vreme žetve, na Vainamoinenovu njivu se sjatiše ptice da u nju unesu radost. Dolete i kukvica, sede na granu breze, pa upita starca:
»Zašto si poštedeo ovo drvo, samo ovu brezu? Zašto i nju nisi posekao sekirom kao bor, hrast, jelu?«
»Tu brezu sam poštedeo zbog tebe,«-odgovori joj čarobnjak, -»da ti i sestre tvoje na njoj svijate gnezda, da ti, kukavice, drugo moja, na njoj otpočinješ i zapevaš, radujući se letu.«
Tako reče Mudri i kukavica mu u znak zahvalnosti zapeva. Ona pevaše o dobroti starčevoj i lepim žitnim poljima, o pitomom hladu dalekih šuma, sjajnim vodopadima. Pevaše ptica o lepoti rada i zemlje rodne.
Još i danas na poljima Finske, kao u ta drevna vremena, kukavica peva na beloj brezi. Ona je prijatelj ratara i bodri ga dok obrađuje polje, najavljuje dolazak leta i veliča čovekovu pobedu nad zemljom, koju on i danas osvaja pedalj po pedalj, kršeći prašumu, obarajući hrastove, borove, jele i zasejavajući njive. Mukotrpan je trud ruku finskog ratara na tvrdoj zemlji, tundri koju kopa i ore, smrznutoj tundri izloženoj naletima severnog vetra. Mračne su i još neprohodne prašume koje krči njegova sekira. No kada kukavica zapeva na brezi, iz brvnare svoje ratar baci pogled na žuta žitna polja, seti se starog čarobnjaka koji ga je naučio kako da zemlju uzradi i, pridružujući se ptici krilatoj, i sam peva drevne Rune u slavu Vainamoinena.
Priloženi fajlovi
Tip fajla: zip Kalevala1.zip (7,6 KB, 20 puta viđeno)
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 20.6.2007, 1:59   #103
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Po neka reč i o našim starim Bogovima i običajima

Slovenski stari panteon je jedan od onih o kojima se najmanje zna, jer pisanih izvora takoreći da ni nema. Ipak, evo nešto malo upoznavanja sa starim Bogovima naših predaka, iz onoga o čemu se po malo zna, a po malo pretpostavlja.
Svetovid- Svetovit
Svetovid je jedno od najvećih slovenskih Božanstava. O njemu, na žalost, danas znamo premalo, a to malo saznajemo iz pesama i priča koje su se donekle sačuvale u narodnom predanju. Ono što se o njemu zna je da je pre svega bio ratnički Bog. Atributi su mu beli konj, mač, zastava, koplje, bela, crvena i purpurna boja i broj 4.
Najpoznatije slovensko svetilište bilo je podignuto u čast ovog Boga, a nalazilo se u Arkoni, na ostrvu Rujnu (danas Rigen), koje su Danci 1168. godine spalili prilikom pokrštavanja Zapadnih Slovena. Pouzdano se ipak zna da se u tom hramu nalazila statua Boga Svetovida, sa četiri glave koje gledaju svaka na po jednu stranu sveta. Danas se Svetovida sećamo na Vidovdan, 15. juna.
Isvara- Svarog
U skupu Bogova paganskog slovenstva, Isvarog je Bog-otac, drugačije nazvan Svarog. Neki smatraju da je poreklo imena ovog Božanstva od sanskritskog korena sva (sav, sve, svoj) i rok (rog) u bukvalnom smislu reči rog-hrana. Svarog je u Slavena imao imao značenje hrasta, snopa i hleba. Sloveni se Svarogu nisu molili, oni su ga videli noću gledajući u sazvežđe Veliki Medved, poistovećujući Mlečni Put sa putem u Raj. Praznik Žetve koji je postojao kod svih Slovena, imao je karakter praznovanja Boga Hrasta-Snopa. Ideja Boga-Oca je stara kao i sam svet. U poimanju ove ideje ostalo je mnogo iz paganske prošlosti. Tako su snop ili hrastić, grana hrasta bili obavezni atributi božićnih praznika. Ovo spajanje Snopa i Hrasta uz Božić, govore sami za sebe, jer su Božić i Koledin dan u davnim vremenima bili praznici skupa Božanstava, a naravno, najpre Boga-Oca Svaroga.
Perun-Varuna
Perun je Bog rata, groma, munje, kiše, oluje. Poznat pod imenima Peruna, Perkun, kod nemaca Donar, kod Skandinavaca Tor. Strela, Luč (Zrak) i Perun kao pojmovi su u vezi, pa tako Perun nije samo Bog Groma, već i Bog Sunca. Perun ispunjava jednu te istu ulogu- ovladava Silom kažnjavajući zlo udarom munje. Danas se Perun u Srba slavi 2. avgusta i naziva se Sveti Ilija. U narodu se još uvek čuva staro ime za hrast »grmik«- Perunovo drvo, jer grom uvek udara u hrast.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 20.6.2007, 2:00   #104
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Jarobog- Jarila- Jarko
U slovenskim jezicima sačuvao se do današnjih dana glagol »jariti se«, besneti, doći u euforično stanje bezrazložne radosti; »jarovica«- prolećno stanje, »jar«- zelenilo, »jarovanje«- pevanje pesama o proleću, dok se još nije izgubila paganska obredna strana bogosluženja. Igre, plesovi, takmičenja, sviranje na frulama i guslama bili su simbol sjedinjenja ljudi sa nebom. Jarila- Bog proleća zamišljan je kao moćan i snažan mladić, brzonog, čija je glava prekrivena zvezdicama, žutim, belim, plavim prolećnim cvetovima oko kojih su letele pčele. Jarilin venčić stavljan oko glave označavao je prosidbu. Obred venčanja u pravoslavlju delimično je sačuvao tu ceremoniju gde su venci cveća zamenjeni krunama. Carska kruna imala je naziv »carski venac« (venac je označavao predlagati »vene«, tj. tražiti otkup za mladu). »Venčati« znači »spojiti vencima« bračni par. Jarila je pokrovitelj venčanih, Bog ljubavi u širem smislu te reči. On je prevashodno Božanstvo koje je slavila mladež, zajedničkom igrom »kolo«. Ali Jarila nije samo Božanstvo živih, već i mrtvih, jer se na Jarilin dan, na Veliki dan (kasnije je ovaj dan postao Uskrs), živi sastaju sa mrtvima preko bratske trpeze. Poznato je da su se tih dana kuvala i farbala jaja koja su se raspoređivala po travi kao cveće. Jarila je milostivo Božanstvo koje sjedinjuje ova dva sveta. On budi zelenilo, cveće i travu i usnule rođake. Dakle, on je Božanstvo večnog života i ljubavi i negacija smrti kao nestajanja.
Kupala
Kupala je Božanstvo o kome se najmanje zna, iako je bilo veoma značajno u Starih Slovena. Njegov period je letnja dugodnevica, polovina godine. On je Božanstvo dobrobiti, bogatstva i žetve, a njegovo se ime vezuje sa Žar-cvetom poznatim iz bajki. Njegov dan pada 21. na 22. jun i vezan je za letnju ravnodnevnicu.
Dažbog- Dajbog
U mnogim starim zapisima, Sloveni sebe nazivaju unucima Dažboga. Oni time podvlače svoje srodstvo sa Svarogom, ocem Dažboga. Dažbog u nekim odnosima asocira na »dažd« (kiša), što je i razumljivo ako se zna da je glavna briga zemljoradnika bila kiša koja je u sušnim vremenima predstavljala blagodat i spas. Reč »dažd« označava i glagol »davati«. Povezujući ova dva značenja, dobijamo Božanstvo u širem smislu, koje označava setvu, odnosno hleb. Dažbog je bio stalno prisutan i ljudi su mu se neprestano obraćali rečima, koje su se do danas sačuvale, »Daj Bože«. Priraštaj stoke, povećanje porodice, žetva, obilje plodova, sve je to bilo delo Dažboga.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 20.6.2007, 2:01   #105
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Lada- darežljiva
Boginja Lada, darežljiva i milostiva uživala je kod drevnih slovenskih naroda veliku ljubav. Naročito su je poštovale žene, prinoseći venčiće i cveće na put gde se verovalo da je Lada darežljiva prošla. U narodu se dugo zadržalo sećanje na nju i noć uoči Božića, tj. Badnje veče, dugo se nazivalo »darežljivo veče«. Pevale su se Ladine ili Koledarske pesme i zimski Koleda je bio povezan sa Boginjom dobra, darežljivosti i ljubavi. Lada je predstavljana za vreme Kupalinih dana u praznicima Rusalije, što je označavalo početak mira, dobra, ljubavi u porodici, spokojstva, darežljivosti i uzajamne pomoći.
Horos- Hors
Horos je Božanstvo prolećnog sunca i zemljoradnje. U legendama sa juga Rusije nazivaju ga oračem nebeskih polja. Horos je dobroćudno Božanstvo, ili srećan skup dobrih osobina. Sve što se odnosilo na »horošij« (dobar), pripisivalo se ovom Božanstvu: dobar dan, dobar čovek, dobar posao, dobra žetva...
Veles- Božanstvo stočara
Veles je bio pokrovitelj stada, zvezdani pastir i nadahnjivač umetnosti. U »Pesmi o Igorovom puku« Veles je prikazan kao jedan od trojice braće Nove godine., koji nosi 2 torbe. U jednoj je drvena svirala, u drugoj zrnevlje. Ove dve torbe su znak ravnoteže Božanstva kome je u zadatak dodeljeno da na zemlji održava ravnotežu između dobra i zla, nudeći ljudima materijalna i duhovna bogatstva. Poklanjajući konoplju i vunu njegova se uloga vezuje za stočarstvo, a kao Bog stoke pominje se i u mnogim starim dokumentima. On je nebeski pastir koji predvodi zvezde, a zvezde su duše predaka. Kao zvezdano božanstvo vezuje se za osnove astrologije i poznato je da su mu se Sloveni obraćali u bajanjima u vreme zimske Kolede. Ovaj običaj sačuvan je i do danas pod nazivom »božićna i bogojavljenska gatanja«.

*Nastavak u sledećem broju, kad se naspavam.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 20.6.2007, 2:08   #106
holodoc
Deo inventara foruma
 
Član od: 5.12.2005.
Poruke: 6.785
Zahvalnice: 348
Zahvaljeno 1.886 puta na 1.075 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Svaka čast za prevedene delove iz "Kalevale"
holodoc je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:24   #107
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

(nastavak iz prošlog broja)
Zemljobog ili Baba- Zemlja
Sloveni su imali predstavu da je Zemlja- Baba, a Svarog- Deda koji živi u Svargi*. Kasnije je od ovog Božanstva postala Baba Jaga, koja je dobila i zao lik. Zemljobog, Božanstvo koje živi u nedrima zemlje, nastalo je najkasnije u verovanju slovenskih naroda, najverovatnije posredstvom uticaja skandinavskog sveta. Oni su u slovensko paganstvo uneli mnogo mračnih likova kao ipredstavu o podzemnom, »onostranom« svetu. Poznato je da su Sloveni verovali da njihovi preci obitavaju u Svargi, u plavim livadama Svaroga i da duše predaka noću svetle kao zvezde na nebu, a da je Mlečni put- put u Raj. Raduga (duga) je Rajduga koja povezuje ovaj svet sa onostranim svetom.
Vile- Rusalke
Vile ili Rusalke, svoje ime (verovatno) nose od olemena Vilki, Viljci, baltičkih Slovena. U slovenskim predanjima je zabeleženo: »Šito vilo motovilo, napred šiljak nazad Vile.« Motovilo je drvena cilindrična sprava za pletenje vune. Nit koja se tka, postepeno se namata na motovilo. Rusalka- Vila tka vreme iz vune Velesove i tako vreme neprekidno teče- odlazi. U verovanjima se sačuvao pojam »tkanje dana«; tako Vile- Rusalke nastavljau okretanje motovila vremena i vreme teče kao nit.
Siva- Siv- Božanstvo zime
Zima je praznik Koleda, a polarna zvezda Kolo Kolede spominje se u prvim knjigama iz astronomije. Sazvežđe Oriona, »Trozubac Kolede«, najstariji je naziv i simbol Sive. Zima kao povratak Koledinog Kola , odraz je čovekovog starenja i drevni Sloveni su u to vreme pripremali napitak koji je služio kao sredstvo protiv zimskih bolesti, surjanicu. Poznato je da su ovo jako piće od suvih šljiva, meda i ražane slame spravljali i Skiti koji su na isti način proslavljali zimskog Koledu. Slovenski običaj bio je da se Zima- Siva predstavlja statuom od snega kojoj je na glavu stavljan slameni šešir, a u ruke metla. Među likovima koji prate Zimu- Sivu, mogu se nabrojati Kostjanik- Mraz i Kostruba- takođe mraz koji »pali kao vatra«.

Uopšte, mala Božanstva povezana su sa ciklusom smene godišnjih doba i tradicija nam nije sačuvala sve detalje njihove delatnosti. Među mala Božanstva prolećnog ciklusa treba nabrojati Poljevika, ili Pol****ga, Travića, Cvetića i Rusalke. Stablić i Listić iz legendi ostaju do duboko u jesen. Jesenja Božanstva su Slameni, Žitić i Zrnić. Veliki i mali Ovseni (Jesenji) su praznici zahvalnosti Velikim i Malim Božanstvima koji pomažu zemljoradniku u prikupljanju žetve. Spožini, bez obzira što počinju leti, već označavaju početak ljudskog roda i žetve. Tih dana spravljao se med i surjanica za zimske praznike, a posle Ovseni sakupljao se hrastov list, atribut Svaroga. (Hrastov list čuvan je u kiselom kupusu i dodavan je jelima u jesen).
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:29   #108
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Pastir Volos
Volos je najosporavanije slovensko Božanstvo. Postoje mnoge verzije i teorije o njegovim delima- gdegod se veruje da su Veles i Volos jedno isto Božanstvo, gdegod (kod Rusa) da je Volos neka vrsta Demona, ali mi smo izabrali da verujemo u ovu teoriju: da je Volos Zvezdani pastir. Napasajući stada u Svargi, on je bio istovremeno i pokrovitelj stada zemaljskih. Veliku ulogu u životu pastira igrala je Večernja ili Jutarnja zvezda, koja se naziva »pastušej«- Zvezda pastira. Otuda Pušan- Volos napasa zvezde dok sazvežđa postaju stada. Kao Božanstvo pastira, on im pomaže da pronađu izgubljene ovce, jer su njemu svi puteljci poznati. On sam kreće sa Mlečnim putem predvodeći svoja zvezdana stada.
Istovremeno, on je vesnik božanske volje na zemlji, a njegova životinja je ovan.
Vedro
Heroj neba i zaštitnik svetlosti bio je Vedro kod nekih Slovena. »Vedro« znači lepo vreme, vreme koje će potpomoći rod. Pagani su razumeli da je krava- trava izrasla zahvaljujuću suncu, nebu, kiši. Oni su znali da Zemlja- mati rađa travu uz pomoć sunca i kiše. Na isti način, posle kiše je moralo biti sunčano, to jest Vedro. Vedro posle kiše, koju daje Dažbog, greje majku- sunčevu zemlju koja rađa travu neophodnu kravama, koje daju mleko.
Koleda i folklorna simbolika
Koleda ne predstavlja odvojeno Božanstvo, već skup Bogova ili zbir likova Svaroga, sjedinjenih u jedno lice. U reči »koleda« (kolenda, kolo) sadržano je jedno veoma važno značenje za život drevnih Slovena koje obeležava princip vremena, odnosno promenu godišnjih doba. »Kolo«- krug (kao srpska narodna igra), označava vreme koje je takođe krug, čiji je izvor Svarog, koji je pokretač Točka Vremena.
Iz pisanih kineskih izvora saznajemo da su slovenski narodi u arijevskim zemljama negovali drevni običaj kotrljanja zapaljenog točka po snegu. Isti takav običaj upražnjavan je i na jugu Rusije, a sastojao se u tome da se točak umotan klasjem, premazan smolom i zapaljen, da bi ličio na Kolo- Sunce, kotrljao po snegu dok se sneg topio pod njim. Smisao ovog obreda bio je da objasni ulogu Svaroga, Is-tvaroga (tvor, tvar- stvaranje) početkom proleća (Vesne), kada je moć Zime rušena ognjištima i Koledom. Do danas su sačuvane pesme koje su se tom prilikom pevale (čuvene Koledarske pesme), a u kasnijem periodu, ovaj se obred poklopio sa praznovanjem Božića i elementi starog obreda pomešali su se sa novim.
Obred se satojao u paljenju ognjišta u dvorištu, pri čemu su se istovremeno od snega pravile 3 figure- tri Sneška, tri brata. Jedna figura predstavljala je Koleda, druga Zimu i treća Krišnjeg.** U koledarske dane rađao se Bog narastajućeg svetla na šta su asocirale sveća ili baklja u levoj ruci Krišnjeg, koja se palila pre ognjišta uz pesme i igre.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:32   #109
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Pored prve figure, sa desne strane, odlagala se metla (kako bi se počistio sneg), sa leve strane Točak, u podnožje figure postavljao se prvi i poslednji snop, a ispred se posipalo zrnevlje. Na drugu figuru postavljale bi se grabulje i torba sa ovčijom vunom, dok se treća ukrašavala suvim rastinjem i zelenom granom. Na taj način, sve tri figure otelotvoravale su Leto, a način na koji su u dvorištu postavljane, bio je jednak magiji, odnosno prizivanju ovog godišnjeg doba. Pri zimskom obredu Koleda, prilikom gošćenja, služila se »braga« (domaća boza), surjanica, osur ili surja.
Kako smo već napomenuli, Koleda otelotvoruje protok vremena, smenu zime i leta, pa su u opisanim obredima zimska ognjišta bila obečežja zimskog rastojanja sunca od zemlje, a letnja- letnje ravnodnevnice na Ivandan. Na taj način, od zimskog Kola do Ivanovog ognjišta, završavalo se Kolo godišnjih doba. Koleda je takođe i jedan od likova Roda čiji je tvorac Bog od koga špotiču svi rođaci. Samim tim, Rod ima religiozan značaj, zbog najuzvišenije povezanosti sa tvorcem Svarogom, koji je bio predak, deda. Za vreme praznovanja Kolede ili Ivana Kupale (danas- Ivandan), bilo je neophodno da se svi rođaci okupe kako bi ih praznovali zajedno. Tom prilikom bi najstariji u rodu, deda, ustajao i krsteći se govorio: »Hvala Bogu, okupili su se zajedno svi Rođaci.«
Kućni Duhovi
U Slovena je verovanje u Kućne Duhove i Duhove uopšte bilo veoma rasprostranjeno- Kućnim se duhovima spravljala posebna hrana i posebno piće i uvek su bili dobrodošli da se goste. Kućni Duhovi čuvali su mir i blagostanje u kući, te je bilo veoma bitno lepo postupati sa njima. Prilikom pokršćavanje Slovena, mnogi stari običaji prilagodili su se novima, a verovanje u Kućne i ostale Duhove odžalo se sve do danas.
U prilogu je navedena narodna pripovetka, zapisana 1954. godine, koja pokazuje kako su se stari običaji sačuvali zajedno sa novima.


Upozorenje i to iskreno: Ne čitajte ako ste gladni!

Zimski Koledo- Gošćenje Boga rađanja
(Ruska narodna pripovetka, objavljena u zborniku »Saglasii«)

Pao je sneg i uveče se podigla snežna mećava da se ništa nije moglo videti. Kroz vejavicu su, kao nejasna senka, prošle sanke sa jednim konjem. To sveti Nikola sa Filipovkom prolazi, hoće mećavu da savlada, pravoslavne*** da spase i izvede na zvuk zvona u magli. Sneg je postajao sve gušći, vejavica sve jača i zato su rešili da sednu za večeru i dočekaju rođenje Hristovo. O tome su znale pitome krave, kada se u jaslama na rasutom snopu u klasju žita, neizreciva svetlost pojavila. Bogo- Majka sa Josipom novorođeno Sunce razuma- tek rođenog Isusa u jasle je položila. Krave su začuđenim pogledom gledalo na čudo nad čudesima, prestale da preživaju i okrenule svoje njuške jaslama da bi svojim toplim dahom ugrejale Dete- Reč Božju.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:33   #110
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Životinje su ostale neme obožavajući svetlost rođenu od Svete Reči. Mudraci i pastiri su pristigli zajedno i najpre su se poklonili pastiri, a zatim mudraci sa zvezdom. U jasle su položili zlato, tamjan i mirisnu smolu kraj nogu gospodnjih, carske poklone Svedržiocu neba i zemlje. Kada su otišli, jasle su i dalje bile obasjane. Pitome krave, misleći da se to zapalila Majka Zemlja i dalje su stajale neme i nepomične. Odjednom ih je obuhvatilo oduševljenje i počele su radosno da muču i riču, saopštavajući svetu dolazak Spasitelja.
A u kući, stari znanci su se pojavili, oživeli, pokrenuli se. Prvi je iz ormana izašao kućni duh Baćuška, šiljate bradice, jednogodišnjak sa uštrikanim šalom i kosom nalik na seno, dok mu iz ušiju ispada pleva. Dugo je sedeo u uglu, oblizivao se na koljivo, na kuvani kompot, a u seniku, uoči praznika, ceo dan se valjao sa mačkom Vasjom. Mačak lenjivac, pa ga je Baćuška učio da lovi miševe i tako nakupio seno po sebi. Venčićem od prosa otresao je svoje kožne čizme, svetim uljem iz kandila namazao kosu, sa bragom domaćom natrljao slepoočnice, doterao se i izišao na trem da doziva druge kućne duhove.
-Izvolite! Na gošćenje Koledino u znak poštovanja Bogu Rađanja! U prostoriji pred Banjom!
Odozgo se nešto pomicalo, čuo se šum i pojavila se raščešljana brada u paučini. Potom se video štap, nos kao krompir, dugačka kosa- pojavio se Goreći duh, sav u prašini, sa vezom suvih pečurki zaboravljenih od prošle jeseni.
-Šta vičeš, Baća?- upita on.
-Silazi, silazi! Bogu Rađanja u prostoriji pred Banjom domaćini odaju počast!
-Pa što ljude uznemiravati uzalud? Cele godine ni gu gu, a odjednom- silazi?- progunđao je dedica, ali je nastavljao da silazi, nogu pred nogu.
-Opet stara priča- uvređeno će baćuška- umesto da odmah siđeš!
-Bole me kosti- bezubo prošuška Goreći duh- cele godine se grejem u dimnjaku.
-A pomišljaš li na devojke?-kikoće se Baćuška-Stari đavole, a kada se Maška do dimnjaka popela, počeo si da joj se udvaraš? I nije te sramota?
-A zbog čega sramota? Devojka je stvarno lepa!
-A za ćoravom Marfom nećeš potrčati? Hteo bi devojke!
-A šta će meni Marfa? Od nje možeš samo buve dobiti- dobrodušno odgovara Gorući- čak nisam siguran ni šta je ona, žena? Korak muški, snaga takođe, njuška rošava, a još kao da je mahovinom obrasla!
-Tebi treba bombona da se osladiš?
-Ma pusti! Baš treba da se vezujem sa ludom!
-Hajde, hajde, požuri u predsoblje. Tamo su Bogu Rađanja domaćini priredili u čast koljivo, kompot od višanja, med, testo sa šargarepom, prženu ribu! Matvej ju je ispod leda ulovio. List- riba masna!
-A šta će biti za piće?- pređe Gorući rukom preko brkova.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:34   #111
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

-Kako da neće biti! Kada je jednom rečenu da se Bogu Rađanja priprema čast, onda ne samo da ima da se popije, nego i da se napije! Braga, crna, precrna i miriše na šljivu, naliješ je u čašu, u njoj s prsta pena od čistog kvasca, hmelj pliva. Povučeš, čak klizi sa zviždukom.
-Sa zviždukom, ma nemoj?- začudi se Goreći-I sa slanim krastavčićima i pečurkama?
-Ma ne samo to! Ima ih kiselih u slanoj vodi, sa lovorovim listom, muskatom... a ribica pržena na suncokretovom ulju. Pored toga, masline, krastavčići, slana paprika i rano voće u vinskom sirćetu, krasno, prekrasno...
-Pa šta čekamo, idemo!- požuruje Goreći Dug- Livadski Duh će nam tamo sve požderati!
-Uplašio si se, tako sam i mislio. I da znaš da ih je već pojeo!
-Idemo, idemo! Prava je nesreća s njim, nasediš se u odžaku celu celcatu godinu, dođeš- a on tebi polovinu časti smaže!- zakašlja se- Cele godine... a kad siđeš s odžaka, on je već faširani plavi patlidžan s paprikom smazao! Zar? Da, a kada ga pitaju, on gleda iza sebe i govori: ».. ne znam, tu su negde ležali...«
Baćuška i Goreći brzo izađoše iz dvorišta, zaškripaše čizmama po snegu »hrup hrup« i iz dvorišta uleteše u predsoblje pred Banjom. Tamo su već sedeli Livadski Duh, Podrumski Duh, u uglu Slameni Duh i kraj prozora, skidajući paučinu rukom, Baštenski Duh.
-Zdravo braćo!- reče Baćuška.-Kako ste?
-Želimo ti dobro zdravlje Kućni Baćuška!- odgovoriše u horu. –Kako tvoja milost izvoleva živeti?
-Pa, sve je u redu. Evo, doveo sam vam Gorućeg, ljuti se na Livadskog.
-A zbog čega to? –odazva se Livadski –Šta hoće?
-A pamtiš li plavi patlidžan? Utamani li ga?
-Kakav patlidžan? Nikada ga u životu nisam video!
-A prošlu godinu si zaboravio?
-Pa ko će se u Novoj godini sećati stare!
-Šta je to braćo, šta se tamo dešava? –umeša se Slameni. –Ko staro pomene...
-... neka mu ispadnu oči! –prihvatiše ostali smejući se..
-Zdravo braćo, Bogu Rađanja niski poklon! Starim dedovima poštovanja, a gostima čast!-pokloni se Konjski Duh, ulazeći. –Poklon od naših konja vama! Neka zamiriše sveža trava!
-Ulazi, ulazi, brate, ali brzo zatvaraj vrata, hladno je... srećom, Mesec svetli, pa smo se ugrejali, inače- prava nesreća! Ujutro od Mraza crvenog nosa i drveće puca! Vidi kao da je sve smrzlo: na sekiri izrasla bela brada. Noću treba Koledinu bradu da tražimo. Kao med, hoćeš li da lizneš malo Koledine brade?
-Vidi, vidi, šta vi mislite, ko je Konjski? Mislite li da ne znam? Lizneš, pa ti se jezik tako slepi da vrelom vodom moraš da ga otapaš!
Kroz prozor je svetleo Mesec i njegovi crveno- žuti zraci kao vatra su osvetljavali predsoblje. Domaći duhovi sedeli su u krugu, povremeno na mesečevim zracima grejali ruke, trljali ih i kašljucali.
-A gde su Kravlji Duh, Ptičar, Zlatar? Gde je Zrnar, Senar, Kvasar, gde se oni hlade? Zar ne znaju? Zaboravili? –upita Baćuška Kućni.
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:35   #112
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

-Pa oni su otišli sa Zrnarom, a ovaj sa Žitnim, Ovsenim... pa još od samih Spožinskih praznika broje zrna! Rade bez odmora, na pitanja ne odgovaraju, rukama mašu »odlazi- nije nam do tebe. Nema se vremena.«
-A gde je Koreni?
-U podrumu kore premeće, duva, čisti da se ne ubuđaju.
-Pa dobro, sačekaćemo ostale.
-Sačekajmom sačekajmo, a što ne bismo po brašku ispili? –gromkim glasom upita Konjski. –Kravlji nikako da stigne, a šta ćemo mi - da sedimo tako uzalud?
-Dobro, sipaj Livadski! Ove godine ćeš ti posluživati. Samo sa više pene!
Mali Bogovi uđoše, sedoše uz mesečevu vatru. Livadski je svakome nalio punu čašu od brezove kore, tako da je pena kao čipka padala preko ivice.
-Eh, veličanstveno! –prvu penu povuče Baćuška Kućni. –Ne bi bilo loše da i bradu umočimo! Šta kažeš, od čistog sena pravljena?
-Od sena i žitne slame. Video sam u jesen kako je gazda užareno kamenje bacao u bure, a kada je braga provrila kako treba, vedro suve drenovine je ubacio, dva vedra ječma, žita sa peći, hleba pečenog, list od ribizle, suve kruške, jabuke, med i hmelj, pa posle toga opet list od ribizle; a kada je odstojalo, dodao je suvo grožđe, višnje i kvasac. Kad je pena zašuštala, nalio je mleka, parčence istopljenog masla, malo hrastovog lista i lista jabuke. Cedio ga je braćo kroz rukohvat krzna, što se posle naziva vunom...
-Pa to nije prosta Braga, već Surjanica! –oduševljeno uskliknu Slameni, lupajući praznom drvenom čašom po stočiću. –Slava domaćinu! Sipaj još!
-Slava! Slava! –prihvatiše ostali.
Kada su pili po drugi put, došli su drugi rođaci Boga Rađanja.
-Slava Batki Kućnom! Bogu Rađanja!
-Slava! Slava! Slava! –odgovarali su ostali. –Gde ste vi u ovakvoj noći?
-Mi smo, slava Snopu i Šumskom, obišli dvorišta da se nešto nije desilo. Mećava kao da je počela, a Mraz- Crveni nos otišao je da spava. Snežić je kružio i prestao. Sada je svetlo od Meseca na dvorištu, vide se svi snežni nanosi. Mraz- Crveni nos govorio je da će on i brat Sivi nos ujutru dočekati Koleda. Zahladniće!
-U snegu je voda, a kada dođe dovde skupi stada i nastaje Vesna.
-Slava Koledi i Krišnom! Spavaju u snegu višnje, a doći će Jaro proleće, rascvetaće se obilno i bogato!
-A Koledo kotrlja točak ovamo, preko gora, dolina i belih snežina!
-Mi ćemo točak zapaliti i Zimu Suru progoniti!

Poslednja ispravka: Ulmawen (23.6.2007 u 0:00) Razlog: žđ
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 22.6.2007, 21:39   #113
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

-Surija goni Zimu i mećavu, Zimu ćemo oterati, a Koledu pozdraviti!
-Slava Krišnom i Koledi! Biće Surija u vodi, snegovi će se istopiti, nove trave izniknuti. Sve će biti na svetu u zelenom i u cvetu!
Posle ovoga, Baćuška reče svima:
-Eto, domaćini su nas počastili, treba mi njima da uzvratimo poštovanje. Ej, Vjaški, Zidni Bogovi! Naređujem vam da sa vašim Vjaščićima sve nadgledate, ne zevate da dvorište bude pusto, da u domu bude gusto! Ti, Koreni, čuvaj krompir da ga miševi ne razvlače! Slameni neka takođe pazi na imanje! Da se stogovi ne rastresaju, slama ne razbacuje.
-Brzo, brzo, Koleda i Krišni su pošli do krava, sada idu u predsoblje Banje. Šumski broji zvezde, nikako da shvati da je ove noći jedna zvezda više!
-Budite zdravi! –reče Koleda ulazeći. Za njim je išao mališa Krišni. –Dobro veče!
-Slava! Slava! Slava! –povikaše Mali Bogovi nazdravljajući čašama od šarene pene.
-Izvoli ovamo, u naš ugao. –reče Baćuška Kućni.
Koleda ubaci svoj točak sa sedam raznobojnih paoca, sa lampicom koja je gorela u kutijici, stavi u ugao štap i sedne, uzevši Krišnog sebi na kolena. Bio je odeven u crni vuneni kožuh. Krišni je bio u riđem. Baćuška im nali po veliku čašu Brage. Svi su pili, hvaleći mudrost Kolede i Šumskog, a onda, završivši pir, iziđoše na kristalni sneg da posmatraju zvezde.

*Svarga- Nebo; Mesto gde obitava Svarog;
**Krišnji- Krsni;
***Pravoslavni- oni koji slave pravu slavu.
Priloženi fajlovi
Tip fajla: zip Sklabeni.zip (21,4 KB, 18 puta viđeno)

Poslednja ispravka: Ulmawen (22.6.2007 u 23:58) Razlog: žđđžžđ
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 23.6.2007, 12:12   #114
Iris
détente
 
Avatar korisnika Iris
 
Član od: 3.11.2005.
Lokacija: Here be dragons...
Poruke: 5.487
Zahvalnice: 1.493
Zahvaljeno 2.388 puta na 1.449 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Magareća mudrost
- Venecuelska bajka -


Bio jednom jedan ribar koji je iz mora vadio so i sunđere i prodavao ih na pijaci, te je od toga živeo.
Robu je nosio do trga na jednom magarcu. Uz put su uvek morali da prođu preko jedne bare.
Jednog jutra ribar natovari na magarca so. Ovaj uđe u baru na najdubljem mestu i zaglibi se. Malo-pomalo, so se topila, dok se magarac ne oseti sasvim olakšan, jer je izgubio sav teret, te se lako diže i izađe na suvo.
Sutradan ribar na magare natovari sunđere. Magarac, koji je sebe smatrao veoma mudrim namisli da ponovi ono što se desilo juče. Tako i učini. Ali sunđeri se natopiše vodom i tovar postade još teži, tako da ga je magare jedva donelo do trga.

Poslednja ispravka: Iris (23.6.2007 u 12:34)
Iris je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 23.6.2007, 12:24   #115
Iris
détente
 
Avatar korisnika Iris
 
Član od: 3.11.2005.
Lokacija: Here be dragons...
Poruke: 5.487
Zahvalnice: 1.493
Zahvaljeno 2.388 puta na 1.449 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Nagradna igra: Biramo najveću glupost
(iz knjige: "Kako da najlakše upropastite sopstveno dete")

Poštovani roditelji, obaveštavamo vas da je na prošlom sastanku ekološkog odbora osnovano Društvo za zaštitu životne sredine (ali i početka i kraja) detinjstva. Njegov glavni ( i zasad jedini) zadatak biće borba protiv gluposti koje nesmotreno izgovaramo deci ili pred njima. Prva akcija koju Društvo pokreće je nagradna igra "Biramo najveću glupost". Pozivamo sve zainteresovane da nam šalju svoje predloge koje ćemo uvrstiti u takmičarsku listu. Do tada, pročitajte gluposti koje su stigle na osnivačku skupštinu našeg Društva.

Predlog br. 2: 'Ajde, poljubi tetu!


Ova naredba je glupost zato što dete tera da pokazuje emociju koju možda uopšte ne oseća. Nije obavezno voleti sve tete, zar ne? Pa čak i kad vam donesu čokoladu. Zamislite da vama direktor naredi da poljubite knjigovođu?! Kao, " 'Ajde poljubi ovog čiku zato što ti je dao platu." ?!

Poslednja ispravka: Iris (24.6.2007 u 0:47) Razlog: Neadekvatan citat
Iris je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 23.6.2007, 12:34   #116
Iris
détente
 
Avatar korisnika Iris
 
Član od: 3.11.2005.
Lokacija: Here be dragons...
Poruke: 5.487
Zahvalnice: 1.493
Zahvaljeno 2.388 puta na 1.449 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Predlog br. 3: "Da li spavaš?"

Ali, molim vas, pa šta biste vi odgovorili? Naročito ako spavate.

Predlog br. 4: "Budi dobar i lepo se provedi"

Ova želja roditelja ili staratelja je glupost jer su te dve stvari najčešće nespojive. Ako se iskreno prisetite svog detinjstva, priznaćete da je najbolji provod bio jedino onda kada niste bili "dobri" (bar ne u onom značenju te reči koje roditelji ili staratelji obično imaju na umu).

Predlog br. 5: "Eh, voleo (volela) bih da mi je ova pamet, a one godine"

Ovo je glupost iz prostog razloga što je svaka pamet odlično prilagođena svojim godinama, barem dok ne prođe pubertet. Osim toga, jeste li zaista sigurni da biste voleli da ste mladost proveli kao dosadni, predvidljivi starčići koji samo gledaju kako se drugi provode? Ili ipak mislite da su gluposti koje ste radili bile tako slatke?

***

Citat sa osnivačke skupštine Društva za zaštitu životne sredine (ali i početka i kraja) detinjstva: "Jednom je neko rekao da nema glupih odgovora, već samo glupih pitanja. Neko drugi je, verovatno nekom drugom prilikom, rekao da papir trpi sve. Ovom, trećom prilikom, ja ću reći - ako već papir trpi sve (gluposti), deca ne moraju. Budite malo pažljiviji kada se obraćate deci i nemojte im govoriti ništa što biste sami proglasili glupošću, samo kada bi uloge bile obrnute".

N.M., predsednik Društva
Iris je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 28.6.2007, 15:52   #117
Mrka Kapa
Starosedelac
 
Član od: 28.11.2006.
Poruke: 1.322
Zahvalnice: 375
Zahvaljeno 973 puta na 387 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Naziv: Katarina.jpg, pregleda: 864, veličina: 11,4 KB

Pesma za Katarinu

U Kaćinoj kosi noćas spava more
i u snu joj vile i ptice govore:
"Život je igra, lepa i duboka,
zato drži otvorena oba plava oka."


Naziv: Zarko.gif, pregleda: 863, veličina: 9,1 KB

Pesma za Žarka

Kada god mi malo toplih reči fali
i kada mi zatreba jedan osmeh mali,
Žarko svoje srce nesebično daje,
zato naše prijateljstvo tako dugo traje.
Mrka Kapa je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 1.7.2007, 22:13   #118
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Kako su Indijanci otkrili ostrvo Nantaket
Mit Vampanoga Indijanaca

Pre mnogo, mnogo mesečevih izlazaka navadila se jedna ptica da doleće na južnu obalu poluostrva Keip Kod i otima Indijancima decu. U tim krajevima živeo je Indijanac po imenu Maushop. Čuo on za nesreću koja zadesi narod, razbesneo se i zakleo da će uhvatiti pticu. Pa dočekavši dan kada se ptica ponovo ukazala, Maushop pojuri zanjom, prepliva morski tesnac i stiže do ostrva Nantaket. Do tad Indijanci nisu ni znali da postoji takvo ostrvo. I tu, ispod velikog drveta, Maushop pronađe otetu decu. To ga toliko obradova da odmah posegnu za svojom lulom, ali u njoj ne beše duvana: sigurno se prosuo usput.
Maushop obiđe čitavo ostrvo dok ne nabasa na travu koju Indijanci često koriste umesto duvana. Napunivši lulu travom, Maushop zapali. Dim iz njegove lule protegnu se prema kontinentu.
Od tada, kada iz pravca Nantaketa doplove oblaci nad kontinent, Indijanci kažu: »Eto, opet Maushop raspalio svoju lulu.«
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 2.7.2007, 2:19   #119
MilanSM
Član
 
Član od: 1.12.2005.
Lokacija: Sirmium, Neo Planta
Poruke: 425
Zahvalnice: 352
Zahvaljeno 156 puta na 94 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku MilanSM
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Skupljajući linkove za decu, setih se jedne jako simpatične knjige. "Olovka piše srcem", knjiga koju sam i kao dete mnogo voleo, a sada još više. Ponekad deca vide svet malo drukčije nego mi. Jako je simpatično, evo nešto za početak:

Avion i automobil nisu isti:

Kad gledaš avion zaboli te vrat a automobili se fino gledaju.

Begunac:

Begunac je jedan što ima brkove.

To sam ja što sam krao jagode pa sam posle bio begunac.


Kako se poznaje begunac

Ako ideš napred i sve brzo idešš i svi viču drž ga.


Bujica

Bujica je reka od buva.

Jedna životinja što leti po kući.

Jedna životinja što živi u džemperu.

Jedna olovka što piše zelenu bujicu.

Što neko priča pa ne može da zaustavi.

Vernost

Vernost je koliko vredino, ja nisam veran.

To je kad ti tata nešto kaže a ti mu ne veruješ pa te on povuče za nos i onda mu sve veruješ.

Vernost je što se majmun vere.

Vernost je veliki nos.

Vojnik

Vojnik je zato da viče razumem i da ga šišaju.

Vojnik je zato da se maršira i da bude rat.

Vuk i lisica

Vuk menja dlaku a lisica kokoške.




Nastaviće se, stigoh tek do V...
MilanSM je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 5.7.2007, 19:15   #120
Ulmawen
Starosedelac
 
Član od: 6.4.2007.
Lokacija: Narquelion la.. tu y aldalin Kortirionwen
Poruke: 1.360
Zahvalnice: 484
Zahvaljeno 918 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Parčence duše - prateća tema uz: http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=12858

Nova Godina
(Ruska narodna pripovetka, objavljena u zborniku »Saglasii«)

Starac, Stara Godina, isušen, protegnuo se, seda kosa mu je požutela, žuta poprimila zelenu boju, stoji pogrbljen u bašti kraj ružinog žbuna, u snegu do kolena, hladno mu je, trese se i u sebi neprestano izgovara molitve. U ruci mu je sveća, kraj nogu hleb, na čelu venčić. Vreme je da starac umre, ali ga smrt ne uzima. U dvorištu stoje tri Sneška: Sneško-Zima, Sneško-Gospođa i Sneško-Masni. Kraj nogu Zime i Gospođe nalazi se snopovi, hrastovi štapovi, zelena klada- sve neumirući život koji živi pod snegom. Pred figurama je krug, očišćen sneg, nasuto zrnevlje za ptice. Zima drži kosu, Gospođa grabulje, a Masna metlu. Starac, Stara Godina tužno gleda na tri Sneška na koje se nekada osmehivao i sreće na putu Koleda kako kotrlja točak.
»Šta je, Stara Godino, još si živ?«
»Živ, prijatelju, vreme je da se umire, ali zemlja ne uzima.«
»A zbog čega stojiš u snegu?«
»To mi je naredba od Boga. Da u snegu stojim i čekam kraj.«
Prišao je Koleda, otkotrljao točak, a za njim Sveti Vasilij Veliki ide.
»Zdravo dedice Stara Godino! Da nisi možda video moju kćerku Melanku?«
»Eno je u kolibi, pravi varenike, mnogo čestita treba da ih napravi, svakom siromahu, nesrećniku po jednu vareniku da da.«
»A zašto tebi nije dala? Makar bi se ugrejao.«
»A već to, kako joj Bog naredi, često zaboravlja na starce.«
Sveti Vasilije Veliki ode, a za njim dotrča Melanka i vajka se:
»I kako da zaboravim na tebe, dedice Stara Godino, evo ti toplih varenika. Evo, jedi, razveseli svoju dušicu pred kraj.«
Jede Starac Stara Godina blagosiljajući varenike Melankine, krsti se, a lice mu se zasvetlelo, nos zaoštrio, obrazi od hladnoće pobeleli, a na brkovima i bradi zveckaju ledenice. Klanja se žbunu i priprema da legne u sneg, kad ulicom idu tri brata- jedan u belom, drugi u riđem, a treći u crnom kožuhu. Prvi nosi gusle i džak zrnevlja preko ramena, drugi hrastovim štapom u snegu pravi brazdu. Prvi sipa zrnevlje, a treći grabuljama zasipa sneg i čizmom zatrpava.
»Zdravo Dedice Stara Godino! Još si živ?«
»Živ sam Gospode, volja tvoja, ali došao mi je smrtni čas. Star sam i teško mi je da legnem. Oh, oh!«
«Hajde lezi, mi ćemo ti pomoći.«
Uzeše tri brata Starca Staru Godinu ispod ruke i pomogoše mu da legne na sneg. Prekrstio se starina drhtavom rukom, teško uzdahnuo, tri brata pođoše dalje, a u susret im ide Sveti Silvester:
»A gde je Stara Godina?«
»Umire, Sveti Silvestre, umire!«
»A psaltir ko će da mu očita?«
»Nikoga nismo vodeli, oče rođeni, očigledno neće imati ko da mu očita.«
»Ah, Gospode, šta se dešava! Pa idite vi dalje vitezovi! Ja ću mu očitati!«
Ulmawen je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Odgovor

Bookmarks sajtovi

Alatke vezane za temu
Vrste prikaza

Vaš status
Ne možete postavljati teme
Ne možete odgovarati na poruke
Ne možete slati priloge uz poruke
Ne možete prepravljati svoje poruke

BB kod: uključeno
Smajliji: uključeno
[IMG] kod: uključeno
HTML kod: isključeno



Sva vremena su po Griniču +2 h. Sada je 8:37.


Powered by vBulletin® verzija 3.8.7
Copyright ©2000–2014, vBulletin Solutions, Inc.
Hosted by Beograd.com