Koji linux distro ili drugi otvoreni sistem koristite?

[toxic]

Manja mi je frka instalirati najnoviji VLC nego razbijati glavu zašto efi pobrljavi (ne može reset, ne može gašenje, i posle fizičkog gašenja prijavi grešku na paljenju) i sa klasičnim Mint-om i sa Ubuntu-om. Probao x kernela, sva moguća setovanja grub-a i opet isto. Ni Flatpak mi više ne izgleda strašno. S duge strane, LMDE na sva 5 računara radi bez problema. Trebao je backport za nVidia driver i još neke egzibicije i za njega, ali sve se to relativno brzo odradi i što je najbitnije, radi onda kako treba.

[Neutrino]

"Samo" backport nvidia drajvera i egzibicije sa njima kažeš?

Šalu na stranu, prva si osoba od koje čujem da joj je Mint bio baš toliko na ivici upotrebljivosti.

Istina, serija 21 je bila pomalo problematična ali kasnije se to uglavnom sve ispeglalo.

Kako god, i dalje ne bih preporučio Debian, uključujući i LMDE, za desktop mašinu, osim ukoliko korisnik baš nema volje i pre svega znanja da se upušta u avanturu oko podešavanja itd.

A da se ne lažemo, većina Mint korisnika očekuje "plug and play" iskustvo

Plus, ako me pamćenje dobro drži, LMDE uopšte ne podršava PPA repozitorijume, pošto je to Ubuntu "fičer", pa i to može da bude popriličan problem za egzotičan softver.

Osim naravno ako neko nije lud da u 2024. i dalje kompajlira softver iz izvornog koda

[Partybreaker]

Laskaris kaže:

Mint 21 imam na bar 20 starijih laptopova i radi kao sat. Lmde je ok, imam i njega, ali nista bolji i stabilniji nije. Kod Minta i Ubuntua samo treba sacekati oko godinu dana pa preci na novu lts verziju.

Neko nepisano pravilo je da se sačeka prvi "point release", pa onda da se upgrade-uje na novu verziju. Što stigne uglavnom u periodu kraćem od godinu dana.

Na primer:

• 25.4.2024. - Ubuntu 24.04 LTS
• 29.8.2024. - Ubuntu 24.04.1 LTS (prvi "point release")

(postoji ovde kompletan spisak)

***

Ja sam na Ubuntu već dugi niz godina, još od verzije 14.04, mahom zbog posla. Da me Adobe i sličan softver ne vezuje za Windows, verovatno bih bio full-time na Linux-u.

Na kratko me je uhvatio "distro hoppiing", pa sam isprobavao lightweight distribucije (Bodhi sam stavio na neki matori laptop), Fedore i sl. Ali nekako uvek završim na Ubuntu i njega updgrade-ujem iz verzije u verziju. I generalno sam zadovoljan.

22.04 LTS je imao dosta problema sa Wayland-om, nemogućnošću da se koristi multi monitor setup različitih refresh rate-ova, ne-buđenja nakon što ode u sleep i u nekom momentu Bluetooth A2DP/HSP zavrzlama.

24.04.1 LTS upgrade je prošao glatko i većinu pomenutih problema je rešio. Sad samo da third party softver sustigne sa podrškom (Docker Desktop, Guake, Flameshot...), da ne moraju da se jure workaround-i i stvarno nekih većih falinki ja ne vidim.

[toxic]

Svakako preporučujem da se isproba, sve zavrzlame sa drajverima su zbog specifičnih zahteva, LLM RAG i fintuning, treba pogoditi optimalne drajvere, Cuda verzije, Torch,... to je gotovo uvek egzibicionizam, pogotovo u startu, bitno je da može da se namesti da radi. Nema PPA. Međutim, sistem je za prosečnog korisnika potpuno plug and play, gotovo sve svakodnevne aktivnosti rade odmah ili uz minimalno cimanje (štampač, skener i slično).
Što se mene tiče, za Linux mi je trenutno LMDE prvi izbor za sve situacije.

[Laskaris]

Partybreaker kaže:

Neko nepisano pravilo je da se sačeka prvi "point release", pa onda da se upgrade-uje na novu verziju. Što stigne uglavnom u periodu kraćem od godinu dana.

Tako je, godinu dana sam naveo kao neki okvirni period. Isto vazi i za Mint. Na 22 ne prelazim pre 22.1. tj pre nego sto kernel 6.11 koji izgleda resava probleme sa nVidia grafama postane dostupan bez "workarounda".
Ubuntu je bio u tranzicionom periodu ka Waylandu koji se sada konacno zavrsava i dobar je operativni sistem. Ipak, za stariji hardver je Mint bolje resenje.
@toxic: stampaci na linuxu nisu bas uvek plug&play, pogotovo ne HP-ovi. Skoro uvek tu ima i dodatnog setupa tipa pokretanje neke instalacione skripte koja skida dodatne pluginove sa HP sajta i sl. Nista strasno ali nije P&P.

[Neutrino]

Partybreaker kaže:

Sad samo da third party softver sustigne sa podrškom (Docker Desktop, Guake, Flameshot...), da ne moraju da se jure workaround-i i stvarno nekih većih falinki ja ne vidim.

Zašto Docker Desktop na Linux-u kada je Docker tu građanin prvog reda?

Docker Desktop je sam po sebi često pun bagova, nevezano za platformu isto važi i za Windows i MacOS, plus ima smanjenje performanse koje su posledica toga da Docker Desktop na Linuxu zapravo radi unutar virtuelne mašine a ne nativno na hostu.

Docker CE je generalno ono što bih preporučio na Linux-u a ako je baš potrebna neka vrsta grafičkog okruženja tu je na prvom mestu lazydocker (koristi se u shell-u), Portainer (fensi GUI) itd.

Kao alternativu za Guake, možeš uvek da pinuješ gnome-terminal i da ga prikazuješ/skrivaš sa Win+broj pinovane pozicije (ako ti je recimo prva ikonica na taskbaru Win+1).

Dodaj još neku laganu tmux konfiguraciju i Super File manager ako ti Midnight Commander ne vrši posao i da te svet vidi.

Alternativa za Flameshot - Shutter.

Kad već pominjem Shutter, slično ime ali švajcarski nož za bilo šta u vezi multimedije - Shutter Encoder.

Ajd pa tako

/offtopic

[Partybreaker]

Neutrino kaže:

Zašto Docker Desktop na Linux-u kada je Docker tu građanin prvog reda?

Docker Desktop je sam po sebi često pun bagova, nevezano za platformu isto važi i za Windows i MacOS, plus ima smanjenje performanse koje su posledica toga da Docker Desktop na Linuxu zapravo radi unutar virtuelne mašine a ne nativno na hostu.

Docker CE je generalno ono što bih preporučio na Linux-u a ako je baš potrebna neka vrsta grafičkog okruženja tu je na prvom mestu lazydocker (koristi se u shell-u), Portainer (fensi GUI) itd.

U jednom momentu sam se rvao sa puno container-a i image-a, pa mi je mnogo bilo lakše da kroz GUI isklikćem, nego da okidam komande u terminalu. Do tad sam bio na Docker Engine i radilo je sve kako treba (mogao sam čak i da koristim act koji na Docker Desktopu ne mogu).

Znam da Docker Desktop nije najperformantniji, ali je u ovom slučaju prevagnula moja želja za komforom. Inače, u međuvremenu je verzija 4.35.0 donela Ubuntu 24.04 podršku, ali trebalo je vremena da srede.

Portainer mi recimo nije pao na pamet, iako sam ga koristio na Raspberry Pi-ju pre nekog vremena.

Neutrino kaže:

Kao alternativu za Guake, možeš uvek da pinuješ gnome-terminal i da ga prikazuješ/skrivaš sa Win+broj pinovane pozicije (ako ti je recimo prva ikonica na taskbaru Win+1).

Kontam šta hoćeš da kažeš i rešenje jeste domišljato. Ali nije tako jednostavno sakriti GNOME terminal, kao što je to slučaj sa Guake-om. Takođe, fali "Appear on mouse display" feature, koji doduše sad sporadično radi i na Guake-u zbog tranzicije na Wayland...

Neutrino kaže:

Alternativa za Flameshot - Shutter.

E instalacija Shuttera je upravo slika i prilika problema sa Ubuntu-om

Instalirao sam ga preko `sudo apt install shutter`. Dobio sam, naravno, 3 godine matoru verziju, koja radi samo sa X11.

Pokušaj da se doda PPA - ne može (fali Release file).

Ostaje build from source ili da jednostavno ostanem na Flameshot-u sa workaround-om.

[Neutrino]

Partybreaker kaže:

E instalacija Shuttera je upravo slika i prilika problema sa Ubuntu-om

Instalirao sam ga preko `sudo apt install shutter`. Dobio sam, naravno, 3 godine matoru verziju, koja radi samo sa X11.

Pokušaj da se doda PPA - ne može (fali Release file).

Ostaje build from source ili da jednostavno ostanem na Flameshot-u sa workaround-om.

Pa sad, koliko god bi proponenti Wayland-da voleli da X jednostavno nestane, gomila softvera, čak i sa raznim wrapperima, prosto još uvek ne radi ili nije uopšte kompatibilna sa njim.

I to nije čista krivica autora koji eto iz inata ne žele da prilagode svoj softver, već prosto činjenica da ne može niko da očekuje da se lanac međuzavisnosti koji je dug četrdeset i kusur godina prosto magično prekine preko noći.

[ajeto]

Ja koristim Mint 21.3 Mate kao daily driver. U njemu imam Oracle VirtualBox pa u njemu imam i win11, 10, 7, XP, druge ditroe...
Čitam sve više o dockeru, pa bih i to probao kao vid virtuelizacije.
Ima li negde uputstvo kako instalirati docker na Mint/Ubuntu i kako recimo pokrenuto image Win11 unutar kontejnera?

[Neutrino]

ajeto kaže:

Ja koristim Mint 21.3 Mate kao daily driver. U njemu imam Oracle VirtualBox pa u njemu imam i win11, 10, 7, XP, druge ditroe...
Čitam sve više o dockeru, pa bih i to probao kao vid virtuelizacije.
Ima li negde uputstvo kako instalirati docker na Mint/Ubuntu i kako recimo pokrenuto image Win11 unutar kontejnera?

Docker ne služi za virtuelizaciju operativnih sistema već za kontejnerizaciju procesa.

To u prevodu znači da dok softver za virtuelizaciju tipa VirtualBox, VMWare itd. zahteva zasebno instaliranje kompletnog operativnog sistema, softver za kontejnerizaciju koristi postojeći operativni sistem da u njemu u okviru izolovanog okruženja izvršava procese.

Dakle, kada se instalira recimo Windows u okviru VMWare, taj operativni sistem (tzv. "guest") je potpuno nezavistan i jedino što deli sa operativnim sistemom na kojem je instaliran VMware (tzv. "host") je fizički hardver. Dakle, ako mašina ("host") koristi Intel 13900KF, operativni sistem unutar VMWare ("guest") će takođe videti Intel 13900KF kao procesor.

Očigledan problem ovakvog načina korišćenja softvera je što svaka virtuelna mašina od hosta oduzima određenu količunu resursa, procesorsko vreme, memoriju i što je najbitnije prostor (sveža instalacija Windows-a sa sve updateom ume da "povuče" desetine gigabajta).

Sa druge strane, kontejnerizacija omogućava da se jedan ili više procesa izvršavaju potpuno izolovano ali bez potrebe da se rezervišu resursi kao kod virtuelnih mašina, već im kernel jednostavno dodeljuje onoliko resursa koliko proces zaista traži.

Kontejnerizacija je inače nešto komplikovanija za objasniti na tehničkom nivou ali je generalno najbitnije da je ona sastavni deo arhitekture Linux kernela i da je principijelno omogućava kombinacija tri elementa operativnog sistema: chroot, namespaces i cgroups.

Konkretan primer, zamisli da iz nekog razloga na svojoj mašini moraš da imaš nekoliko verzija nginx servera, recimo jedan kao reverzni proksi (nebitno šta to sada znači za objašnjenje), drugi kao load balancer i treći kao web server.

Docker omogućava da sva tri procesa pomenutog nginx-a rade potpuno izolovano u smisli da mogu da koriste iste portove, resurse itd. i svaki od njih će koristiti samo onoliko resursa koliko je samom procesu potrebno (recimo par megabajta po procesu itd.)

Dakle, virtuelizacija i kontejnerizacija rade dve potpuno različite stvari, mada jedno ne isključuje drugo. Recimo, danas jedna od ključnih komponenti za korišćenje Docker-a na Windowsu je i dalje Hyper-V koji je "tip 1" hipervizor za virtuelizaciju.

Inače, čisto kompletnosti radi, "tip 1" i tip2" su samo nazivi za opis koliko duboko se rešenje za virtuelizaciju integriše u sistem.

Hyper-V je recimo "tip 1" zato što kada se uključi, svi naknadno instalirani operativni sistemi se emuliraju preko njega. "Tip 2" hipervizori, kao što su VirtualBox, VMware itd. sa druge strane se instaliraju kao korisnički softver u okviru kojeg se instaliraju "guest" operatifni sistemi.

Da li ti treba Docker? Ukoliko se baviš bilo kakvom vrstom razvoja softvera, Docker je neizostavna alatka na koju ćeš kad-tad da naletiš, bez obzira koliko se trudio da je izbegneš.

U suprotnom nema razloga da se njime baviš niti realno postoji način da ga koristiš za virtuelizaciju u pravom smislu te reči.

/pardoniram za offtopic ali rekoh da ne ostane nedorečeno