Igre, veština i RPG

[Alex06]

Razmišljao sam danas o uticaju igara na razvoj mentalnih sposobnosti, i uopšte o tome koliko određene igre zahtevaju od vas da se "intelektualno" aktivirate, za koje je potrebna određena veština, a koje su samo "ulaganje vremena". Pošto ja uglavnom igram RPG, ili barem pokušavam, više ću o njima pisati.

RPG igre kao što su npr. Path of Exile i Grim Dawn zahtevaju od vas da dobro prostudirate kako igra funkcioniše ukoliko želite da napravite lika koji će dominantno da rastura sve pred sobom, i budete pri vrhu lestvice, ali ukoliko ste kao ja, onda verovatno nemate volje da pamtite sve te skilove, procente, prefikse, sufikse... i igrate igru čisto da se malo zabavite, ok, ima tu i planiranja , ali ništa hardcore.

Kažu za PoE da će prvi lik kojeg napraviš biti sr*nje, jer nisi upoznat sa igrom, a već kasnije kad naučiš kako sve funkcioniše, onda kreće ono pravo. Šta se dešava kad shvatiš kako igra radi, napraviš ultra moćnog lika koji čisti sve pred sobom, a za sve je potreban jedan skil i samo jedan klik miša? Da li ima smisla igrati dalje? Da li je svaki sledeći sat uložen u tu igru samo gubljenje vremena?

Grim Dawn. Izabereš klasu, odabereš skil, malo grindaš da nađeš bolju opremu, budeš par nivoa iznad čuda koja treba da uništiš, i sve posle ide lako. Samo čekaš da ispadne bolja oprema, a to se uvek desi. Koliko je u tim igrama uopšte potrebna veština, pa i razmišljanje, kad ti posle nekog vremena možeš da pustiš muziku, spamuješ 2 skila, i to je to?

Vidim da dosta ljudi ne želi ni da se bakće sa smišljanjem nekog build-a, nego jednostavno ode na forum, gleda kako je drugi uradio, i kopira. Sve što mu treba je da uloži vreme, i nađe prave item-e, a ako ga ubijaju često, sve što treba je da se vrati na malo slabije mobove, grinda dok ne napreduje par nivoa, i tako sve do kraja.

Imaju li ovakve role-play igre uopšte smisla (osim privremene zabave), ako tebe uloženo vreme svakako podigne na taj nivo da ne moraš čak ni sa se mentalno "oznojiš", niti da imaš neke posebne veštine?

Ova tema je čisto da prodiskutujemo o igrama, njihovom uticaju, smislu, logici iza njih uopšte. Možete pisati o bilo kojoj igri, bilo koji žanr, o veštinama koje zahtevaju i slično.

Izvinite ako postoji slična tema, ili ako sam je otvorio gde nije trebalo.

[Smrtonosna Šorka]

Pa sve igre zahtevaju da se intelektualno aktiviraš, neke manje neke više. Za ogromnu većinu njih važi to da su one samo zabava, razbibriga. Ma koliko teške one će protokom vremena postati lagane i to je ok, nema tu šta da se priča o nekoj veštini sve to dođe.
E sad postoje igre, a tu pre svega mislim na one koje zovemo esports, gde je ulaganje vremena samo jedan od faktora, a ostali skill, odlučivanje, osećaj, strateško razmišljanje, taktiziranje pa na kraju i talenat ko u ''pravim'' sportovima. Dakle, ja igram Dotu, ceo život a nikad neću postati top igrač, a kamoli profesionalac koji zarađuje od toga. Te igre su postale nešto više.

Naravno postoje i kod ostalih igara neki viši nivoi igranja. Baš sam sinoć gledao Gamesdonequick. To su sve igre koje moze svako da reši i pređe, ali oni likovi su na totalno nekom drugom nivou. Kod njih su zaista hiljade sati potrošene negde, ali i veština, sinoc je bial Zelda barem kad sam ja naišao i lik je znao gomilu nekig bugova, gličeva, pa tačno zna kad šta treba da uradi, kako na dzojstiku da stisne u kom trenutku itd. da bi tamo u igri nešto ubrzao.

Kako god sve je to ok zabava, zezanje.

[Alex06]

Naravno, sve je to samo zabava, ali na primeru Path of exile, posle nekih 200 sati kad sam napravio lika sa kojim je moguće farmati teže mape, sve se svelo na to da jednim skilom (groundslam ili earthquake), ja čistim sve pred sobom, i narednih 600-700 sati se svelo većinom na farmanje izuzetno loše opreme, bez ikakvog mentalnog naprezanja, bukvalno jednim tasterom. Znam da je 200 sati dovoljno da se neko zabavi, ali u ovoj igri tek onda počinje skupljanje boljeg loot-a. Počinjanje novog karaktera bi dovelo do istog ishoda, samo sa drugačijim skilom, a bolji loot naravno, ispada tek na višim nivoima. Da ne pričam o likovima koji su čak i bez kliktanja, uz skil Righteous Fire (ko je upućen) samo kretanjem po mapi, skidali sva čudovišta. Nema tu mnogo razmišljanja (čast izuzecima), pogotovo za one koji kopiraju build-ove, gde je tu zabava?

[caine]

Ti nama kazi, ti si igrao Path of Exile 900 sati

[LoneWolf]

Ne znam ljudi, nisam neki ekstremni pobornik skilovanja, levelovanja i gomile poengleženih riječi koje fino zvuče a ništa ne znače. Neki dan na kafi za stolom pored mog slušam nekoliko klinaca kako ne zaklapaju o Wowu, Lolu i sličnim igrama. Mislim da negdje treba naći balans između majndles krljačine i potpune "intelektualne imerzije" u igrama, ali svakako NE do te mjere da na kafi pričaš dokle si izlevelov'o paladina, jer realno - kbk (mislim da ne treba objašnjavati skraćenicu)🙂

Nikad nisam bio neki zagriženi freak koji mora da ima full opremu, oklope, trinkete u setovima i slične gluposti samo da bi kod nekog bubuljičavog tinejdžera izazvao "random napad poštovanja" kad me sretne ingame. Gomila RPG naslova koji su online ili MMO je zapravo pay to win, i bez obzira koliko se vi "intelektualno zalagali", uvijek će da se nađe neki evropski klinac koji je od roditelja iskukao 200€ i napravio lika koji pogledom ubija u dometu od 500 metara. Previše halabuke ni oko čega bitnog. Ako valja, igraj dok te ne smori. Ako ne valja, uninstall i ne daj da ti igra "preuzme" život ni u kom pogledu.

[perablenta]

Dobra tema, Alex.

Loot igre tipa PoE i Diablo i neke od novijih, imaju gameplay koji zahteva od igrača da ima specifičnu karakternu crtu ličnosti. A to je osetljivost na kockanje i želju za što boljim objektom koji može u igri da se dobije a nisu osetljivi, imaju "debelu kožu" za repetativnost.

Za mene lično Diablo 1 i 2 su bili zanimljivi dok nisam iskusio sve što igra ima da ponudi minus traženje max itema sa max statima. Što znači da core gameplay te igre i nije bio za mene. Diablo 3 sam igrao najviše dok se moglo zaraditi. Otprilike mi je zarada bila 0.5e na sat vremena. A igrao sam 1200h pre nego što je isključen action house. Posle toga sam igrao samo zašto što sam se sprijateljio sa jednim likom i danas igram PoE zbog toga što igramo zajedno.

Sa druge strane RPG igre koje imaju u sebi kolekcionarstvo i slagalice kao dobar deo gameplay-a su igre gde ja provodim po par stotina sati, u ovom delu gameplay-a. Kao što je The Elder Scrolls i Fallout 3, NV i 4. I u manjoj meri igre gde postoji veća količina skilova, poena, nivoa likova i slično. To odgovaraj mojoj ličnosti koja vuče na OCD. U MMORPG igrama gde mogu da se šalju itemi između likova ja igram tako što napravim po jednog lika za svaku klasu i igram paralelno po 5-10 levela ujedno.

Danas, velike kompanije zapošljavaju psihologe koji im omogućavaju da naprave gameplay koji je odgovarajući za tip ličnosti igrača koji su im target market. A male kompanije samo kopiraju uspešne prakse.

[Alex06]

caine kaže:

Ti nama kazi, ti si igrao Path of Exile 900 sati

Pa o tome i govorim

Shvatio sam da sam spucao bezveze 900 sati u nešto što me nije intelektualno previše pokrenulo samo iz želje da mi ispadne neki unique item da bih ga prodao, i potrošio novih 900 na sledeći item.

LoneWolf kaže:

Gomila RPG naslova koji su online ili MMO je zapravo pay to win, i bez obzira koliko se vi "intelektualno zalagali", uvijek će da se nađe neki evropski klinac koji je od roditelja iskukao 200€ i napravio lika koji pogledom ubija u dometu od 500 metara.

I o ovoj temi sam nešto razmišljao. Šta mislite da li je rešenje odvojeni klijent? Recimo, Hearthstone sam igrao, ali mi nikada nije palo na pamet da ulažem pare i kupujem boostere, jer volim da kad igram nešto, svojim znanjem i upornošću nešto stvorim. Ali mi u duelima u 80% slučajeva zapadne lik koji je sve pokupovao, i naravno počisti me. Da li bi možda bilo rešenje napraviti dva klijenta, jedan gde možeš da trošiš lovu, pa ko voli nek' izvoli, a drugi je samo za one koji svojim trudom dolaze do karata u ovom slučaju, pa i kad me počisti, brate svaka čast, zasluženo, igrao, trudio se, ispao bolji.

[LoneWolf]

Praviti dva klijenta bi bilo besmisleno, jer onda bi ovi koji daju pare za opremu ispali budale i ne bi imali na kome od "neplatiša" da liječe komplekse, to bi se pretvorilo u licitiranje "ko više plati prije će pobijediti", a na drugom klijentu bi se pojavila "sirotinja" koja bi "besplatno" gubila pola života farmajući ono što "bogatuni" dobiju za 100-200 evra/dolara. Sukob svjetova bi nastao🙂
Poenta se dodatno gubi jer MMORPG igre nisu "na prelaženje" nego se čekaju ekspanzije i platišama muzu pare a neplatišama se muze vrijeme i cijedi život na slamčicu da bi dobili silne ajteme, trinkete i zebancie.

[ETR1]

Oduvek sam htela naučiti da igram dotu, warcraft 3, wow, lol, company of heroes, total war, ali nikako mi ne ide, iznerviram se posle 5 minuta. I stalno se iščuđavam kako ljudima polazi za rukom da pre "AI-bota" easy ili hard uspeju sagraditi i nadograditi nešto i još i pobede. Ili stalno ono kliktanje u prazno kad lik bez potrebe ide napred-nazad. Izgleda da nemam strpljenja za takve igre, mislim mogu ja to igrati sa nekim čitovima, da mi pare krenu sa 999999 ili one-hit-kill, ali da krenem od nule, nikako, za 5 minuta me easy bot sruši Prosto, uvek mi nešto nedostaje za nadogradnju, ili pare ili leveli Dok, sa druge strane, fps, trke i hack and slash igram žmureći.

[Mersi]

Ocigledno je da u takvom tipu igara skil (intelegencija) ne igra neku vecu ulogu, vec jedino 1. novac (pwn) i 2. upornost (pa i to je neki skil ).

Jednostavno ocigledan je preveliki uticaj kapitalizma. Igre se prave 1. da bi ostvarile profit, 2. a da bi to bile u stanju da ucine, moraju se dopasti masi, 3. masa je negativni ekvivalent elite. Zato smo tu i gde jesmo ... umetnost u bilo kojoj sferi propada pod naletom kapitalizma, sto se vidi i u drugim vidovima stvaralastva. Npr. da li bi danas Becki klasicari bili u poziciji da stvaraju svoja remek dela za aristokratiju, ili bi u zavisnosti od regionalnih okolnosti bili pod pritiskom zahteva mase? Ne pratim mnogo popularnu muziku, ali ono sto je zajednicki cinilac, nezavisno od nakaza na nasoj javnoj sceni, da i u zapadnom svetu situacija nije bitno drugacija.

Tako i igre, osim retkih primera, nisu izuzete od ovih negativnih tokova.

[DeCoy]

perablenta kaže:

Dobra tema, Alex.

Loot igre tipa PoE i Diablo i neke od novijih, imaju gameplay koji zahteva od igrača da ima specifičnu karakternu crtu ličnosti. A to je osetljivost na kockanje i želju za što boljim objektom koji može u igri da se dobije a nisu osetljivi, imaju "debelu kožu" za repetativnost.

Danas, velike kompanije zapošljavaju psihologe koji im omogućavaju da naprave gameplay koji je odgovarajući za tip ličnosti igrača koji su im target market. A male kompanije samo kopiraju uspešne prakse.

Pa nije za džabe Valve još 2009. angažovao Varufakisa da postavi temelje virtualne ekonomije u njihovim igrama, šta su drugo TF2 i CS:GO sanduci nego vid lutrije.

Mada, što se tiče MMO naslova, ne treba odmah generalizovati, nisu sve takve igre pay to win. Inače, to sa dva klijenta je već rađeno, npr. ruski MMORPG Allods je imao klijent/server za one koji plaćaju i klijent/server za one koji bi da igraju za dž.

[Alex06]

LoneWolf kaže:

Praviti dva klijenta bi bilo besmisleno, jer onda bi ovi koji daju pare za opremu ispali budale i ne bi imali na kome od "neplatiša" da liječe komplekse, to bi se pretvorilo u licitiranje "ko više plati prije će pobijediti", a na drugom klijentu bi se pojavila "sirotinja" koja bi "besplatno" gubila pola života farmajući ono što "bogatuni" dobiju za 100-200 evra/dolara. Sukob svjetova bi nastao🙂
Poenta se dodatno gubi jer MMORPG igre nisu "na prelaženje" nego se čekaju ekspanzije i platišama muzu pare a neplatišama se muze vrijeme i cijedi život na slamčicu da bi dobili silne ajteme, trinkete i zebancie.

U pravu si, ali većina ljudi svakako vremenom odustane od p2w igre, a novi koji bi da probaju, uglavnom odmah pitaju da li je p2w, i to je ono što ih privuče ili odbije. Ja u zadnje vreme, kad primetim igru koja izgleda fino, ima ono što me privlači, prvo gledam da li je "plati pa nabijaj komplekse", i ako jeste, ne skidam je po cenu života. Zato sam i batalio većinu TCG/CCG igara.

Neka te kompanije počnu da koriste sistem PoE da bi zaradili, sve je dostupno ako hoćeš da igraš, a pare trošiš na sjaj oko mača, rogate šlemove i krila. Igra koja je fer prema igračima će iste i da privlači, a buyeri neka kupuju do zadnje pare ako im to pričinjava zadovoljstvo.

Upravo to je ono što i ova tema obuhvata. Ti čak i da uložiš vreme i intelekt u svoj virtuelni karakter, i da želiš da igraš onako kako bi trebalo, dođe neki bogataš, ili klinac koji sve pokupuje, i pose*e ti se u virtuelni život, a donekle i u stvarni On ne mora ni da zna da igra, ni da se muči sa raznim build-ovima, dok babo plaća biće sine za tebe svetlećih mačeva i legendarnih "Diamond Platinum" Armor setova.

[BigBadWolf]

Kao prvo Path of exile i Grim Dawn nisu RPG igre,već Hack'n slash ili ti po novijem ARPg.
Drugo,MMO igre su napravili zbog dobre zarade.A Free to play mmo igre zbog brdo brdoooo para koje ti ne izvlače tako što ti kupiš igru,nego kasnije kroz razne gluposti oni ti izvuku pare.Zato su na prvim mestima zarade sve Free to play igre,to su milijarde u pitanju(guglajte ako ne verujete).
Treće i što se teme tiče,da igranje igara pospešuje dosta toga,memoriju,opažanja,reflekse a i opuštanje i relaksaciju ako igraš neku simulaciju.
U svakom slučaju drago mi je da sam od onih koji se igraju.To mi dođe kao neki hobi i razbibriga.

[Alex06]

Sad da li je JRPG, ARPG, CRPG ili ne znam šta, to ne menja činjenicu da je u njenom naslovu RPG, tj. kreiranje, lvl-ovanje, budženje lika, itd. Ja sam ih svrstao u RPG jer je tema generalno o tim igrama, ne samo o ARPG tj. hack & slash.
Naravno, MMO igre, kao i skoro svaka druga igra je napravljena da ti izvuče lovu, pa tako i te simulacije kroz koje dolaziš do relaksacije. Uzmi na primer Football Manager franšizu. Kupio sam najnovije izdanje, dao 5k dinara na što se ispostavlja kao samo update baze podataka, i par nekih beznačajnih izmena u odnosu na prošlo izdanje. Što jes' jes', ta igra zahteva razmišljanje i strategiju, mikromenadžment i utiče na razvoj logike i podstiče mentalno razgibavanje, i to je ok, ali ove igre o kojima govorimo, su postale kao što je neko gore već spomenuo skoro kao rijaliti show. Sve što je bitno su blještavi oklopi, poznavanje kojekakvih skraćenica koje se pojavljuju u četu, i promocija igrača koji najviše plati. Da li je zabava u tome što će lik da kupi karakter max lvl i da ti u pvp dušu vadi? Razbije te i nema brige, eto, ako misliš na takvu razbibrigu.

[DeCoy]

Taj koji kupi max level chara u 99 % slučajeva nema veze sa životom, teško će da te pegla osim u igrama koje su isključivo gear-oriented, ali sa druge strane ti (ovo "ti" je generalizacija, nije upućeno ni tebi, niti bilo kome drugom konkretno) si budala što ulažeš svoje vreme u takvu igru.

Tipičan primer su kupljeni nalozi sa t10 tenkovima u WoT-u. Čak i da lik koji je kupio nalog nije totalni duduk, jednostavno mu nije mesto u t10 borbama kad ne zna ni osnove mehanike igre...

Što se FM-a tiče, zato ja kupujem igru samo jednom u svake 2-3 godine, u međuvremenu postoje neoficijelni database apdejti za nove sezone, ako mi se baš igra sa taze podacima.