Pismenos' je opasnos'

[SuperG]

Da, ovo je definitivno sleng.

[Boranija]

Naleteo sam na jedan zanimljiv rukom pisani oglas u zgradi mog ortaka, ali posto nisam bio u prilici da slikam (fotografisem) napisacu ovde:

"Majka sa petogodisnjim sinom rado bi gledala stariju osobu u zamenu za resenje stambenog problema"
Nema puno veze sa nepismenoscu, znam, ali se odnosi na jedan drugi problem prisutan ovde, a to je nekakva nesposobnost "naseg coveka" da pravilno izrazi svoju zamisao.
Sigurno ste zapazili na televiziji kada neku "obicnu" osobu nesto pitaju, da je doticna nesposobna da izgovori normalnu recenicu. To recimo nisam primetio na stranim tv kanalima, gde ljudi govore uglavnom normalno, pa me zanima sta vi mislite o tome

[Magneto]

Meni je citirana misao iliti rečenica savršeno jasna. Tipičan oglas i tipično nuđenje usluge. Što se tiče nesposobnosti "našeg čoveka" da se adekvatno izrazi, tu vršiš jednu prilično veliku generalizaciju. Ima i stranaca koji ne mogu da se sastave kada ih pitate najobičnije pitanje. Svi ljudi (narodi) su po tom pitanju zasigurno slični, dakle ima ih svakakvih, možda je nama samo zanimljivije da se na TV-u nađe neka osoba koja će nešto da "odvali", kako bi se mi siti ismejali.

[aerochivija]

Zašto se ljudi teško izražavaju?

Govor je u suštini viša nervna delatnost, ali ga je moguće smatrati talentom, koji može i mora da se razvija i nadgrađuje. Iako su neke osobe talentovaniji govornici, za sve važi i NAJVAŽNIJE je sledeće:
- Sa decom treba uspostaviti komunikaciju od rođenja. Kvalitet komunikacije je važan koliko i ona sama. Informacije pružene deci moraju biti korisne i prikladno saopštene. Svaka reč izgovorena detetu i pred detetom mora biti pažljivo odmerena. Detetu se uvek treba lično obraćati, nikako ga samo držati u prostoriji u kojoj se odvija razgovor drugih osoba, ma koliko da je sadržajan i odmeren. Ako u prostoru gde je dete postoji bilo kakav uređaj koji emituje zvuk i sliku, ekstremno je važno koje sadržaje će dete slušati i gledati.
- Kad dete progovori, treba ga učiti i podsticati da priča, da recituje, peva, čak ga i terati da ispravlja nejasne iskaze.
Slikovito rečeno, decu treba učiti da „slušaju sama sebe“. Deo mozga (moždani centar) koji kontroliše govor je prirodno vezan s centrom za sluh, ova dva centra vezana su za asocijativne i kognitivne centre (delovi mozga zaduženi za prepoznavanje, obradu i pamćenje svih informacija, pa i zvučnih). Formiranje veza (sinapsi) među moždanim centrima počinje vrlo rano kod dece, i veoma je važno da se te veze uspostave kako treba, jer se „greške“ teško ispravljaju (odvikavanje od „pogrešnih“ govornih navika je sve teže), kako vreme odmiče. Suštinski, razvoj mozga se završava do polaska u školu. Mozak ili je već tada dijamant koji se samo „brusi“ do punog sjaja sticanjem novih znanja, ili je beskorisna, ili vrlo ograničeno korisna struktura.
- Decu je potrebno rano učiti da sama čitaju, ali im, i kada nauče, treba praviti društvo i diskutovati sa njima o tome što su pročitala. Naravno, treba se truditi i dati im tačne odgovore na sva pitanja, tragati za odgovorima zajedno s njima, učiti ih zaključivanju, ali i voditi računa o uzrastu, raspoloženju, a to već dotiče i „roditeljski talenat“.
- Deci koja u okruženju imaju ćutljive ljude, ili ljude koji govore nepravilno, potrebno je mnogo više razgovora sa roditeljima, da bi razvijala rečitost i ispravljala govor.

[aerochivija]

Zašto se ljudi teško izražavaju?
nastavak

- Roditelji dece rođene u poslednjih petnaest godina sami su odrastali u okolnostima kada razgovor više nije dominirao kao način razmene informacija. Zbog sopstvene nebrige, potpomognute brojnim raspoloživim medijima, oni sa decom pričaju samo o svojim problemima, kao da ih deca nemaju, o ispraznim temama kao što su politika, mafijaši, fudbalske utakmice ili narodnjaci, od čega deca nemaju nikakve koristi. Neobrazovanost sprečava roditelje da deci uopšte ukažu na prave vrednosti koje će podstaći njihovu kreativnost (stvaralačku moć), pa tako i verbalnu (govornu).
Najveći procenat dece od roditelja sluša samo grdnju, a grdnja ne nudi rešenja jer je sama sebi cilj. To je neartikulisano iskazivanje sopstvenih emocija i time je u informacionom smislu ništavo.
- Iz medija deca takođe mogu da dobiju bilo beskorisne, prolazne (efemerne) informacije, bilo informacije koje ih uopšte ne zanimaju, bilo opskurne (mračne) informacije koje im iskrivljuju sliku o ljudskim vrednostima (pokvareni političari, kriminalci-heroji i folk-zvezde koje liče i ponašaju se kao porno glumice, jedini su koji žive dobro, dakle samo nemoral je dobro nagrađen).
- Deca, od rođenja nenaviknuta na kvalitetan razgovor, na čitanje, a time i učenje, u školi, i uopšte odrastanjem, ove nedostatke teško nadoknađuju i zato sve više mladih teško komunicira, uz korišćenje brojnih poštapalica.
- Upotreba alkohola, marihuane, tableta, i, još gore, njihovo kombinovanje kod takvih mladih osoba, dodatno pogoršava moć komunikacije, oštećujući ionako loše oformljen centar za govor i njegove veze sa ostalim centrima.
Drugi razlozi koji su tesno vezani sa prethodnim (kumulativni razlozi):
- Još u trudnoći, žene nipošto ne smeju da piju alkohol, jer on najpre oštećuje centre viših nervnih delatnosti u koje spada i centar za govor. Pušenje smanjuje količinu kiseonika u krvi, a on je neophodan za pravilno funkcionisanje i razvoj centralnog nervnog sistema. I kod nas ima slučajeva da bebama daju male količine vina ili rakije, bilo u uverenju da će im koristiti, bilo kao neku vrstu sedativa, kako bi više spavala. Potreba za snom je prirodno regulisana, i svako dete u normalnim prilikama spava koliko treba. Zato je svako nepotrebno izazivanje sna protivprirodno.
Od majke i roditelja uopšte, koji nisu spremni da se odreknu navedenih poroka, i kojima je budnost sopstvene dece smetnja, izlišno je očekivati da ispune i sve druge u tekstu navedene uslove kako svoje dete ne bi pretvorili u nekomunikativnu, autističnu, čak konfliktnu i delinkventnu osobu.

[Boranija]

Magneto kaže:

Meni je citirana misao iliti rečenica savršeno jasna. Tipičan oglas i tipično nuđenje usluge. Što se tiče nesposobnosti "našeg čoveka" da se adekvatno izrazi, tu vršiš jednu prilično veliku generalizaciju. Ima i stranaca koji ne mogu da se sastave kada ih pitate najobičnije pitanje. Svi ljudi (narodi) su po tom pitanju zasigurno slični, dakle ima ih svakakvih, možda je nama samo zanimljivije da se na TV-u nađe neka osoba koja će nešto da "odvali", kako bi se mi siti ismejali.

Donekle se slazem sa tobom, ali sam ja to nekako najvise primetio kod nas (ne samo na tv, vec i na ulici itd.). Sto se tice smejanja takvima, navikao sam se da to vise ne cinim

[aerochivija]

Ovaj snimak me nimalo nije oborio zbog pismenos', već me podsetio na "Top listu nadrealista", na Šahbaza (on je k'o mać'ja guza), a tek "ubilo se za kupusa"...

[Spawn BG]

Ovoliko postova na temu, a jedna vrlo cesta greska neprimecena...
-JER si bio na pecanju?
-Nisam.
-Zasto?
-JEL sam imao goste.
Ova greska (tj. greske) se cesto moze i cuti i procitati na raznim chat-ovima.

[Magneto]

Nema JEL, postoji je l' ili je li i jesi li, jesi l'.

[Spawn BG]

Magneto kaže:

Nema JEL, postoji je l' ili je li i jesi li, jesi l'.

Da, a poenta je u tome da se umesto upitnog "Je l' si..." koristi "JER si...", a umesto obrazlaganja "JER je to i to ..." koristi "JEL..."
PS: Nekad sam ulogovan preko mobilnog, pa malo preskačem interpunkciju, a i primećuje se nedostatak ČĆŠĐŽ...

[Magneto]

Nikakav problem, samo da ne dođe do zabune da postoji neka leksema u vidu "jel".

[VojaM]

Magneto kaže:

Nikakav problem, samo da ne dođe do zabune da postoji neka leksema u vidu "jel".

Rekoh ja, ukusni ti udžbenici u poslednje vreme
Pozdravio te prof. Bugarski za foneme i lekseme

[Magneto]

Pa eto, ponelo me gradivo.

[Mannibalseat]

SAmo kad se setim moje profe..sorke srpskog,...puuu!!!-nisam voleo skolu,nisam hteo da uchim,mislio sam da mi necje trebati....jbte, MOJ mozak je
pretrpeo gadnu odstety.,.. ..a bsah tako.

[aerochivija]

Na prošloneedeljnom izletu u rodni grad, uspeo sam da dokumentujem još jedan biser (vidi fotku, od viška glava ne boli). Na žalost nisam uspeo to isto sa još jednim oglasom, a biser je još luđi - oglas je bio prikačen na banderu, a pisalo je sledeće:
"СВЕЖN ЦРВNЋN N ЕРОЦКО РУБЉЕ".

Čovek ima ponude za različite vrste riba (tj pecaroša). Kakva smo zemlja postali...

[Spawn BG]

Bilo je i diskusija na temu da li je neko "na telefonu" ili "kraj telefona". Slusao sam na radiju (a nisam se popeo na radio) da je "na telefonu" pravilno, jer se sigurno ne misli bukvalno NA telefonu.

[VojaM]

Smatra se da može i ovako i onako, drugim rečima, "na telefonu" nije nepravilno. Ja inače više volim da kažem "ovde taj i taj", kraće mi je i nije sporno

[aerochivija]

Jezička nedoumica Aeročivije.
Da li je pravilno reći: "Gledao sam televiziju", ili: "Gledao sam na televiziji"? Ili je pravilno i jedno i drugo ("Ceo dan sam gledao televiziju". I: "Gledao sam 'Zvezdane staze' na televiziji").
Znam da nije: "Gledao sam televizor".

[Magneto]

Pa vidiš, tu imaš 2 različita konteksta. Dakle "Gledam/Gledao sam televiziju" i "Gledam/Gledao sam na televiziji nešto". Tako da su oba izraza pravilna, samo se upotrebljavaju u malo različitije svrhe.

[aerochivija]

@Magneto
Danke!