Da li su stare igre bile zabavnije?

[Carnex]

I jedne i druge igre su totalno zabavne ali se publika mnogo promenila a samim tim i igre. Da sledim zutog pa da kažem ponešto. On je većinu stvari rekao a ja ću onda samo izneti moja mišljenja koja se razlikuju.

Težina - Može se lako reći da i dalje ima prokleto teških igara. Ali u tome i jeste stvar. Nekada je normalna težina zajtevala mnogo više truda nego danas. Klasičan primer su "platforme". nekada si morao da drljaš i drljaš. Nučiš nivoe napamet, postaneš majstor da bi stigao daleko i pokušavao da pređeš kasnije nivoe. To je imalo dvostruku ulogu. Prvo, postao bi toliko vešt da bi ti kasniji izazovi, ma koliko suludi bili, bili savladivi. A drugo je da se tako produžavao život igara. Danas prosečna igra za široke mase ima milion olakšica i poštapalica kao i obavezan sistem snimanja pozivicija. Manje frustracije ali i manje zadovoljstva kada se nešto psotigne. Ima igara koje stvarno imaju stil starih igara i nisu suludo teške kao Megaman 9 na primer ali njih nećeš naći u prodavnici. Da bi do njih došao moraš da preoreš internet. To jednostavno nije to.

Save - nekada se snimanje koristilo samo kao prekid igranja. kada moraš ustaneš od kompjutera. na primer Project Firestart je imao funkciju snimanja ali ja je nisam koristio. Upalim igru kada ZNAM da imam 2 sata (dakle noću) i pokušam da je pređem. Posle dva sata igra se završava hteli mi to ili ne. Mnoge druge igre sam isto tako igrao. Igre koje se igraju duže moraš da pređeš tako. problem je što su svi danas navilki da nonstop snimaju poziciju i čim poginu, učitaju je. Klasičan primer posledica takvog ponašanja je pretposlednja prostorija u Quake 4 gde igra baci toliko neprijatelja na tebe da je preživljavanje dobrim delom i posledica sreće. Boss je mnogo, mnogo lakši od toga. Quake 2 je imao težinu igre bez snimanja. I svima nam je bio smešan jer nismo ginuli ko majmuni prelazeći ga. Save je ranije imao mnogo zdraviju primenu ako mene neko pita.

RPG - E sada moram da se obratim žutom. RPGovi u početku nisu imali priču. Mislim bila je retardirana totalno. Onda su je polako dobijali dok priče nisu postale toliko kompleksne i detaljne da današnji RPGovi stvarno ne mogu ni da im priđu. pogledaj samo XEEN sagu iz Might and Magica za najbanalniji primer. Onda je tu Fallout 2 koji ima jadnu centralnu priču, ali sa dobrim razlogom. Nisu želeli da skrenu pažnju sa desetina sporednih i mnogo kompleksnijih priča koje se paralelno odvijaju. Naravno tu je i kralj RPG priča, Planescape Torment koji ima više dobrih priča u sebi nego Fallout3, Fallout New Vegas, Oblivion, Dragon Age origin i oba Drakensanga zajedno.
Primetićeš da ja spominjem CRPGove dok si ti spominjao JRPGove. i tu je ključna ralika. U većini slučajeva u JRPGovima priča služi uglavnom kao poštapalica za razvoj likova dok u CRPGu priča ima glavnu ulogu a likovi su u njenoj funkciji. Tek je Final Fantasy XII prekinuo taj stil priče u JRPGovima i baš zato i bio sasečen kritikama.

Zvuk - Hardver je mnogo napredovao naravno. I naravno i posao kompozitora muzike za igre je psotao mnogo otbiljniji. Ali opet imam jedan veliki problem sa tim. Danas je muzika mnogo atmosferičnija nego ranije ali je nikako ne možeš zapamtiš Nekada su muzičke teme bile mnogo primamljivije sa prostim ali upečatljivim ritmovima i ostajale bi urezane u sećanje. Ja se ozbiljno ne mogu, bez znatnog mučenja, setiti muzike iz ijedne moderne igre a da nije licencirana (npr Brutal Legend) ali zato se i dalje odmah setim muzike iz Double Dragon-a, Monty on the Run, Agony, Lost patrol, Ghost n Goblins, One man and his Droid, Skate or Die, Secret of the Monkey Island, Ninja Warriors... jednstavno, tu muziku primetiš i zapamtih, dok modernu, iako radi svoj posao odlično, ignorišeš.

Vraćanje igri - ovo je najbolnija tačka modernih igara. I dan danas mi je zabava da upalim Rich Dangerous na 5 minuta. Ili Bop'n'Rumble. Ili Ruff'n'Tumble. U tim igrama si mogao da odigraš 2-3 nivoa i da se iskeziš zadovoljan. U većini današnjih igara nema tog zadovoljstva. Ono dolazi od napredovanja a kada jednom to odradiš ponovno igranje nekog dela jednostavno nije to.

nastaviću sali moram sada palim

[Willy]

Mislim da ovo pitanje postaje paralelno sa pitanjem "da li je muzika 60-ih bila bolja od muzike 00-ih?". I bojim se da je tako. Uskoro opširnije.

[lasto]

uvek je sve lepše kada je čovek mlad (14-21g) i gleda, vidi, čuje prvi put nešto novo, tako je bilo i tako će i biti. posle 30-te su uglavnom bolje ili lošije reprize, posle 50 samo potpuno ne zanimljive reprize. U dubokoj starosti samo originali iz puberteta imaju draž.

[Willy]

Ti si prijatelju skroz u pravu ali tvoje greške u pravopisu diskredituju snagu tvojih reči. Poradi malo na tome.

[Slavisa83]

Da se prikljucim diskusiji.
Trenutno na kompu igram AoE I, AoE II,Rise ofNations,Stronghold Crusaider...
Od onih jos starijih obavezno imam emulatore i tu picim uglavno ostvarenja sa automata(na koje sam potrosio toliko para).

[Rainman]

Khm khm... E pa sad moram i ja nesto da napisem...

Elem, selem belem, my vote goes to: "NE". Dozvolite da elaboriram:

To NE je toliko upecatljivo i iskreno da ga je prosto sramota da ima samo 18% glasova - ej bre, da li su stare igre bili zabavnije? Hell, NO! Sta vise, ove sadasnje igre su MNOOOGO zabavnije nego one stare, a kad bih napisao zasto je to tako - ne bi stalo u ovaj post. Ali razlog zasto novije igre jesu (ne)zanimljivije od starijih ne lezi u grafici, muzici, gameplay-u. Razlog nije ni u konzolama, ni u kompjuteru. Razlog je u nama. WTF? U nama? Da da, ali dolazimo tu do jednog vrlo nezgodnog i bolnog momenta koja vecina ovde tesko prihvata. A to je jedna nazigled banalna stvarcica koji svi uzimamo zdravo za gotovo ali ipak zmurimo na nju po potrebi.

OMATORILO SE LJUDI! Thats the key!!! (ako ne vidis sad vezu, nastavi da citas mozda je pronadjes dole). Kolko god mi (i ja sa vama) to ne voleli, omatorilo se. Ej, imam 28 godina i volim da se igram i dalje. ALI - ko je onaj klinac od 15 godina sto igra COD - i sto me onako seta po mapi? I sto je najgore on apsolutno uziva svih 100% potrosenog vremena, dok se ja jedim ovde. Da ima 10:2 skor protiv mene?? Pa ja igram igrice od kad je on bio samo jedan u moru plivaca njegovog caleta. A on mene sad nasao da proziva da sam noob. E bre? Alo dete, uzmi malo Lost Vikings da vidis sta je prava igra!!! Nemas ti pojma vidim ja.

Uummmm samo cekaj cekaj cekaj. Ima jedan problem. Nasi roditelji. Kakvi bre roditelji? Sta bulazni ovaj? Ne ne, cekaj. Setite se sta su oni nama pricali. "Sta bre drndas taj Lost Vikings idiote, idi napolje igraj fudbal sa decom". A vala i bili su u pravu. Ali ipak, zasto da idem da igram fudbal napolju, kada sacekam da mi se ucita kaseta, i moci cu da igram Street Gang Football na mom monitoru! Bah, moram Azimuth da namestam - nema veze ocas posla cu to.

A verovatno su i njihovi roditelji njima pricali - sta igras taj fudbal, ja sam na selu igrao Klis... ne treba ti lopta, stative, treba ti samo stap - jedan kraci i jedan duzi pa onda bacis.............. ok, ok - valjda sam sad bio jasniji.

E, pa, vala, ako do sad niste shvatili sta i kako - probajte sa zakljuckom. To mi je poslednji argument. U njemu cemo doci do istine toliko direktne da ce te nabosti u nos ako ne drzis Q ili E za lean.

A istina je: Jedna od osnovnih posledica matorenja je da u tvoje vreme, kad si ti (ja) bio dete, vazduh je bio lepsi, zivot prijatniji i ljudi opusteniji. Leta su bila blaza, zime su bile krace. A igrice? Pa cak su i igrice bile bolje i sa vise duse <3 Eeee, sad je defintivno sve jasno

To je to... Nadam se nisam bio previse nejasan. Nego drugari jel pravi neko LAN za FIFU 11, posto ne mogu da se loadujem na server za MW2, a GTA IV da igram opet ne mogu jer me mrzi kad sam ga presao 17 puta. Heh, ma salim se samo malo. Pa necu sigurno da igram te novitete. Odoh da se zezam na Wii. Cao!!!

p.s. A vas kad uhvati nostalgija i pocente da pricate kako je u nase vreme bio najveci cef ici u luna park i igrati SF2 - pusite ovu stvar http://www.youtube.com/watch?v=kVlChkwzX0M - cak nije ni toliko losa - e bre kolko je muzika iz 90-ih bila bolja jel izvaljujete vi to? Ajmo neko glasanje da organizujemo, da popljujemo ove nove klince sto se loze. Kakva bre Operacija Trijumf i who d fak is Super s karamelom........ Oni nasli da mi sviraju, ma bre u banke sa njima, da nauce kako se bori sa deviznim i refinansirajucim kreditima (i to u kombu )

But trust me on the sunscreen...

[Aibo]

@Rainman
Velika i tužna istina. Tako se ja sećam kako je neki film bio extra, pogledam ga sad a ono krš. A često pokrenem pokoju staru igru i prosto ne mogu da pronađem taj šmek i dušu, u koje bih se do pre minut zakleo .
A imam tek 25 god. Šta ću tek sa 40 da radim?

[RUSuper]

Sa 40 ces da vices:"Sine daj der to calu,da ti pokaze kako se ubija taj boss"

[Patton]

@Rainman

Upravu si donekle, nostalgia is a bitch, ali opet sve zavisi od osobe do osobe kako vrednuje igre. Ja smatram da je kul sve sto je originalno i mislim da je ranije veliki akcenat bacen na samu izradu igara, a danas od multimilionskog budzeta, 99% ode na marketing i lozenje klinaca.

Evo bas sam sada napisao ovo:
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?...4&postcount=30

Provali godinu, provali muziku... nek mi neko nadje neku pribliznu dobru kompoziciju na bilo kojoj platformi do 2000-te godine recimo.

Pogledaj onda ovaj fazon menjanja disketa:
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?...0&postcount=20

U danasnjim instalerima retko kad mozes da vidis nesto drugo osim texta i progress bara, a kamoli ovako nesto pri menjanju diskova. Ljudi nemaju vremena da ubacuju takve stvari, suvise su zauzeti pricom kako da zgrnu sto vise para na krs produkat.

Ne kazem da od tih vremena do dana danasnjeg nema dobrih igara. Ali slozicete se da je dobrih ideja sve manje.

[DeCoy]

Ma osnovni problem je što su nekada igre sa tako malo postizale tako mnogo, a danas je situacija obrnuta - sa tako mnogo postiže se tako malo.

Šta je grafički mogao da ponudi Lords of Midnight iz 1984. godine? Ali zato je tu megalomanska priča i igra koja je odrađena na 10.000 ekrana!

Danas igre izgledaju neverovatno realno u grafičkom smislu, ali mogu da se završe za 3-4 sata.

[Dekip]

patton kaže:

ne kazem da od tih vremena do dana danasnjeg nema dobrih igara. Ali slozicete se da je dobrih ideja sve manje.

Изгледа да добре идеје и новац на брзака не иду заједно.

[Aibo]

Patton kaže:

@Rainman

Upravu si donekle, nostalgia is a bitch, ali opet sve zavisi od osobe do osobe kako vrednuje igre. Ja smatram da je kul sve sto je originalno i mislim da je ranije veliki akcenat bacen na samu izradu igara, a danas od multimilionskog budzeta, 99% ode na marketing i lozenje klinaca.

Evo bas sam sada napisao ovo:
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?...4&postcount=30

Provali godinu, provali muziku... nek mi neko nadje neku pribliznu dobru kompoziciju na bilo kojoj platformi do 2000-te godine recimo.

Pogledaj onda ovaj fazon menjanja disketa:
http://www.sk.rs/forum/showpost.php?...0&postcount=20

U danasnjim instalerima retko kad mozes da vidis nesto drugo osim texta i progress bara, a kamoli ovako nesto pri menjanju diskova. Ljudi nemaju vremena da ubacuju takve stvari, suvise su zauzeti pricom kako da zgrnu sto vise para na krs produkat.

Ne kazem da od tih vremena do dana danasnjeg nema dobrih igara. Ali slozicete se da je dobrih ideja sve manje.

Što se instalera tiče, mene je oduševio onaj u Fahrenheit (2005). Probao sam da nađem snimak ali nisam uspeo. Za one koji ne znaju, fora je da dok se igra instalira vama se postavljaju razna pitanja uz prijatne screenove i ovu muziku. Npr. koliko litara krvi ima odrasli muškarac? Šta je zajednička karakteristika masovnih ubica?... A birate jedan od četiri odgovora. Prosto mi je bilo žao što se instal završio . To je po meni primer vrhunski obrađene igre a izašla je 2005.

[Carnex]

Patone, ne zaboravi jednu mnogo bitnu stvar. U to vreme budžet za igru je bio u desetinama hiljada dolara za prosečnu veliku igru. Igra koja bi prešla u stotine hiljada su bile retke, 10-20 godišnje u vrh glave. Samim tim rizik je bio mnogo manji. Ako je rizik manji onda si spremniji da eksperimentišeš.

Posgledaj na primer Call of Duty: Black Ops. Razvojni tim je radio na igri dve godine. Razvojni tim od više od 100 programera/producenata/dizajnera i ko zne kojih još zanimanja. Dodaj na to licence, prava, beta testere i sve ostalo što ulazi u razvoj igra i cifre prelaze 20-30 miliona bez problema. Kada se radi o takvim budžetima teško je prihvatiti rizik koji nije neophodan. Tada pogledaš šta je popularno, podiđeš tim zajedničkim željama masa i nabaciš ogroman reklamni budžet da osiguraš uspeh.

Srećom još uvek imamo nezavisne developere sa manim budžetima koji smeju da rizikuju! Nekada iznedre neke od najboljih igara ikada kao što je , po mom mišljenju, Noitu Love 2

Noitu Love 2

[Nash Knight]

Nisam zalazio u ovu temu jako dugo jer ne volim glupe naporne rasprave koje se uvek pretvore u svadje. I svratim sad cisto onako kad: ARGUMENTI! Znaci ne verujem, prava pravcata argumentovana ljudska rasprava! Rainmanov post me je bas oraspolozio i slazem se dosta, ali ne i sasvim, ima nesto i u pashteti, tj u Carnexovom postu. Znate onu staru "Bolje da ljulja nego za zulja"? E a jel znate onaj nastavak, "..ali kad zulja duze se pamti!"? E u tome lezi moj argument zasto sam glasao za DA. Stare igre su imale vecu tezinu i trazile su vise angazovanja, a i obilno koriscenje mashte koje je jednostavno neophodno da se zamaskiraju tadasnja grafika i zvuk. Ta ista grafika i zvuk su cesto bili tresh na tako kul nacin da mogu slobodno da kazem da je umetnicki. Trikovi koje su programeri tada koristili isli su direktno u podsvest jer jbg nisu imali izbora.
Danas klinac ukljuci COD, ima fotorealisticnu grafiku, uproscen interfejs, i cepaj sa mozgom na otavu. Istog trenutka kada igru zavrsi ona isparava iz mozga jer nije imala kad ni da se zadrzi. Naravno, igra JESTE zabavna jako dok traje, ali zbog svoje dostupnosti i banalnosti ne predstavlja nista bitno, nikakvu vecu satisfakciju. Kada su video igre bile retkost i kada se za njih trebalo pomuciti, pruzale su i vece zadovoljstvo. Sada su ko dobro jutro, a dizajneri su svesni toga i ne cimaju se da naprave nesto vise.

Uh, znao sam da nisam trebao da dolazim ovde

[Patton]

Da ne pricam o tome koliko je ranije bilo tesko graficarima da nacrtaju bilo sta pixelovanjem koristeci samo 16, 32 i kasnije 256 boja. Danas u photoshopu svako moze biti umjetnik. Takodje danas nije nikakav problem izbaciti neoptimizovanu igru, uvek ce klinac bez mozga kupiti jacu masinu (sto je zapravo i cilj), dok si pre imao neprosiriv hardver, pa provaljuj fore kako igru da ucinis brzom. Sve ovo nema veze sa time da li su igre bile zabavnije, ali ima veze sa time da su ljudi pri izradi igre mnogo vise ukljucivali mozak.

Mada kad kad Nash pomenu COD, ako su toliko novca pukli za proizvod kako oni misle da to sada vrate? Mislim, pola igraca skida pirate, a polovina druge polovine ceka da se igra pojavi na rasprodaji za 5e.

[Aibo]

Patton kaže:

...Mada kad kad Nash pomenu COD, ako su toliko novca pukli za proizvod kako oni misle da to sada vrate? Mislim, pola igraca skida pirate, a polovina druge polovine ceka da se igra pojavi na rasprodaji za 5e.

18 miiona prodatih primeraka po ceni koja je još uvek 60€, ako se ne varam da je to bila startna cena.



Još 97. god. je Final Fantasy VII koštao oko 30m $, a segin Shenmue na Dreamcastu se procenjivao na preko 60m, a isto toliko i novi Gran Turismo 5. FF VII i pogotovo Shenmue su bile među najboljim igrama koje sam ikada igrao, pri čemu je Shenmue bio vrlo nestandardna igra. Visok budžet nije opravdanje za kukavičku nemaštovitost, već je spoj ta dva samo dokaz alavosti određenih izdavača poput Activision-a.

P.S. Jedna stvar se jasno razlikovala pre 20 god. i sad. Igre su se tada pravile za određenu grupaciju ljudi sa određenim mentalnim sklopom. Dovoljno je prisetiti se koji tip ljudi se interesovao za računare i video igre 80ih i biće jasno zašto su igre bile teže, maštovitije... Računare sada koriste svi, pa i većina igara pokušava da udovolji svima. COD i slične fast food-olike igre su samo ogledalo većine.
Dobro je to što će malih studija i novih ideja uvek biti, a meni nijedna no-brain igra ne može da naudi ako ja ne želim da je igram.

[voodoo_]

Patton kaže:

Da ne pricam o tome koliko je ranije bilo tesko graficarima da nacrtaju bilo sta pixelovanjem koristeci samo 16, 32 i kasnije 256 boja. Danas u photoshopu svako moze biti umjetnik.

Ne bih se složio sa ovim. Baš zato što danas postoje tako moćni alati koji omogućavaju maksimum kreativnosti, potrebno je imati vrhunske umetnike u svojim redovima da cela igra ne bi delovala kao amatersko zezanje (odnosno, da ne bi delovala kao "igrala se deca u Photoshopu"). Probaj u Photoshopu (ili ručno, pa skeniraj i obradi) da nacrtaš pozadine iz Baldur's Gatea 2. Nećeš uspeti nikad.

U periodu pre Amige, razvojni timovi najčešće nisu ni imali dedicated umetnike i dizajnere, nego su grafičke poslove radili programeri, baš zbog toga što se grafika svodila na popunjavanje malog broja tačkica malim brojem boja. Čak i da tome pristupiš najprostijom "trial and error" metodom i da crtaš iznova i iznova dok na nešto ne ispadne, trebaće ti manje vremena nego da u Photoshopu napraviš delo koje bi zaslužilo prelaznu ocenu na bilo kojoj akademiji umetnosti.

[Nash Knight]

Mislim da je hteo da kaze kako je danas lakshe postici tehnicki kvalitet, a sto se tice kreativnosti to il imas il nemas, tu photoshop nista ne pomaze

[voodoo_]

Pa da, ali je nekada davno bilo lakše "zamaskirati" nedostatak kreativnosti na vizuelnom planu, jer su zbog slabe snage hardvera igrači imali daleko viši prag tolerancije.

[Willy]

Davno obećah da ću da se oglasim na ovu temu, pa evo ispunjenja

http://gameblobs.blogspot.com/2011/01/2d-vs-3d.html

Nije baš striktno "stare-nove" igre, ali je vrlo srodno.