17 korisnika (ranojutarnja razmišljanja)

[Simke]

oluja kaže:

O da, kakva istina. Ploce imaju topao i prijatan zvuk, lepo se osecas slusajuci muziku sa njih. Off topic, sorry.

ima neka tajna veza...

mislim da nisi van teme...





▼
kad se već spominju zvuci...
neko ima ranojutarnja šuštanja u glavi,
nekome protiču šaputanja kroz misli,
neko čuje zvuke kose na vetru sa sinoćne šetnje,
nekome njeni osmesi golicaju krajeve usana,
neko pevuši baladu vetrova sa reke,
nekome se samo buka uselila i neće da ode,
razna nas muzika ujutru spopada...
nekome se dopada a neko se od nje silno isprepada...


zato naredimo
ujutru mozgu
da nam pusti nešto
toplo i nežno
sa starog gramofona
▲

[Bokile]

Nemam gramofon Simke,
ali imam mnogo ploca koje nemam gde da slusam

[aerochivija]

Setih se delića Andrićevog predgovora prvom izdanju romana "Na Drini ćuprija":
"Sve su Drine ovog sveta krive.
Nikada ih nećemo sve i sasvim ispraviti.
Nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo."

[aerochivija]

Dakle, glavna tema, Topic No. 1, u ovoj zemlji je Mlohavo Dup3, čije god bilo. Nije tema čak ni koncert na kome je Mlohavo Dup3 primećeno, a zatim i fotografisano.

- Nije važno to što u Srbiji ima 4000 dece bez roditelja, a odrasli radije odluče da usvoje/nabave psa koji ponekad ždere za dvoje osnovaca.
- Nije važno što u Srbiji gotovo da nema radne snage sposobne da koristi, a kamo li unapredi ili stvori savremene tehnologije bez kojih nema napretka i, ne manje važnog, bogaćenja.
- Nije važno što je u Srbiji državna kasa prazna, a zemlja puna eksperata, i svaki od škole ima dva kilometra.
- Nije važno što u Srbiji i dalje niko ništa ne uči i neće da uči. Oni malobojni koji hoće da uče skoro da nemaju od koga i odakle. Nastavni kadar pun je Mlohavih Dup3ta, sa više vijuga na licu, nego na mozgu.
- Nije važno što žene u Srbiji s teškom mukom mogu da kupe ne najkvalitetnije, već bilo kakve higijenske uloške.
- Nije važno što u Srbiji skoro da nema poštenog i efikasnog suda, a svake godine se na Pravni fakultet samo u Beogradu upiše par hiljada studenata. Stanite na raskrsnicu Beogradske i Bulevara samo nekoliko minuta, i pratite koliko onih, koji ulaze u zgradu Pravnog fakulteta, pređe ulicu na crveno. Uglavnom su to studenti, asistenti i profesori ovog fakulteta, koji treba da uče i nauče da poštuju i štite zakone. Mlohavo Dup3 zaklonilo je raskrsnicu, od njega nismo videli ko je uzeo mito...
- Nije važno što su građani ove zemlje, posebno deca, pogođeni ratovima, stresom, nemaštinom, lošom ishranom, neznanjem, cigaretama i alkoholom bezmalo od kolevke. Važno je da im je obezbeđena svakodnevna porcija “Afere a la jbmlgadal poslanik ili ministar”, garnirana fudbalskim reprezentativcima i selektorom u sosu, a za desert – Mlohavo Dup3!
- Nije važno što je Mlohavom Dup3tu na ovom Forumu pridat veći značaj nego Bilu Gejtsu: za mnogo kraće vreme, mnogo više postova.

Mlohavo Dup3 hrani se vašom pažnjom! Umire, ako ga ignorišete. Ako obraćate bilo kakvu pažnju na njega, množi se u bezbroj Malih Guza, koje vremenom postaju Grand Zadnjice, a u finalnom stadijumu propasti zemlje-domaćina transformišu se u nova Mlohava Dup3ta.

[Bokile]

aerochivija kaže:

[I]
- Nije važno što su građani ove zemlje, posebno deca, pogođeni ratovima, stresom, nemaštinom, lošom ishranom, neznanjem, cigaretama i alkoholom bezmalo od kolevke. Važno je da im je obezbeđena svakodnevna porcija “Afere a la jbmlgadal poslanik ili ministar”, garnirana fudbalskim reprezentativcima i selektorom u sosu, a za desert – Mlohavo Dup3!
- Nije važno što je Mlohavom Dup3tu na ovom Forumu pridat veći značaj nego Bilu Gejtsu: za mnogo kraće vreme, mnogo više postova.[/B]

Aerochivija,bravo ,odavno je ovo neko trabalo da kaze,slazem se sa tobom 110%,ali ne verujem da ce se ista promeniti kod nas narednih 100 godina,politika nas je unistila(njojzi hvala )
Ovde nikad nece biti normalno...(ukoliko znamo sta je to normalno )

[Ocelot]

Znam da kasnim malo sa odgovorom, ali sam na nekoj od prethodnih strana primetio malu diskusiju o klasicnoj muzici i kompozitorima, pa me bas cudi zasto niko nije spomenuo Karl Orfa i njegovu najpoznatiju numeru "O Fortuna". Uvek kada je cujem, najezim se. Kao da mi daje snagu i ispunjava me nekom vrstom misticizma. Jedna od retkih stvari za koje mogu da kazem da je savrsena.

[Wolverine]

Eh, nikako da svhatim ovu temu!Ali ajd sad...
Neka mi neko objasni sta se radi u ovoj temi!

[Rocker]

Wolverine kaže:

Eh, nikako da svhatim ovu temu!Ali ajd sad...
Neka mi neko objasni sta se radi u ovoj temi!

Radi se svašta! Ovo je tema za opuštanje i malo "filozofiranja". Ma super je!

[aerochivija]

Posle kiša, poplava
i blata,
sad leto prosipa previše
Sunčevog zlata.

Četrdeset u hladu,
ključaju ulice,
svežine nema ni za nas,
noćne ptice.

Ne vredi tuš, ni Ada,
ni ventilator što duva.
Procesor u mom računaru
manje se kuva.

[Simke]

dobar jutar,
narode vredni...

izgleda da je još uvek u ovo doba spavanje najomiljeniji sport,
borite se hrabro sa vašim jastucima,
još vam jedino prsti trepere od džojstika
i ruka se trza u skladu sa svaki ispaljenim metkom iz snajpera,
mnoge ste protivnike pobili i sad mirno spavate...
mnogi su tek malopre legli,
tek kad su ispucali i poslednji metak u nekoj aktuelnoj igri meseca...
mada ima i časnih izuzetaka,
nekih koji su zamarali patike i voljeno biće,
ni ne pomišljajući na kompjutere ni lažnu stvarnost,
bili su sasvim zadovoljni sobom, osobom...
temperaturom i vlažnošću vazduha...
kao i mnogim ne spomenutim stvarima
pa su uživali, jednostavno i lepo...

leto je,
noći su prelepe,
nekako je šteta sada previše spavati...
potrošićemo previše sna,
pa šta ćemo raditi zimi...
kad noći budu duge i nezanimljive...

[Simke]

aerochivija kaže:

Posle kiša, poplava
i blata,
sad leto prosipa previše
Sunčevog zlata.

Četrdeset u hladu,
ključaju ulice,
svežine nema ni za nas,
noćne ptice.

Ne vredi tuš, ni Ada,
ni ventilator što duva.
Procesor u mom računaru
manje se kuva.

ako smem,
meni je ovako malčice logičnije:

Ne vredi
ni tuš,
ni Ada,
ni ventilator što duva...
Procesor u mom računaru,
radi,
šklopoće
i lagano počinje da se kuva....

[aerochivija]

Ma, ne pomaže nikakvo vađenje
– procesor ima bolje hlađenje.
Ali, definitivno od mene imaš piće:
I najgoru klimu poboljšava voljeno biće.

[Simke]

jedan problematični oluk se raspričao,
primećujem da je priroda uključila vodeno hladjenje...

razmišljam šta bih mogao da pustim od muzike
a da ne ugrozim zvuke kiše na lišću...
nešto lagano, možda...
ali onda će misli otploviti sa nekim kapima,
telo neće uspeti da se izbori, nestaće kao dim od cigarete...

možda bi trebalo ponovo da operem kola, deluje mi idealno i malčice izazovno...
na sablažnjavenje slučajnih prolaznika a naročito bližeg komšiluka,
ponovo bi šokirani virili kroz prozore i ne bi shvatali... pada kiša a on pere kola, mogu samo zamisliti šta sve komentarišu...
naravno da bih obukao tanku zaštitnu odeću, ni meni baš ne prija kada hladne kapi glume slalom izmedju kičmenih pršljenova...

džaba ova kiša pada, neki stvarno nemaju pojma...
radili su, zaradili su, pa su pokupovali po nekoliko kišobrana...
negde uz rakiju i kafu, daveći uveče neke svoje prijatelje setiće se i pričati kako su još kao deca trčali po kiši, gacali po toplim lokvama i jako, jako uživali,
vajkaće se kako je sada sve drugačije...

ravnomerni zvuci kiše, neke prijatne melodije koje idu uz to jednostavno nameću da ruka krene ka nekoj dobroj knjizi...
ako niste spremni da osetite zalutale kišne kapi na rukama i obrazima, uzmite nešto pa čitajte...

priroda je uključila vodeno hladjenje ali to stanje neće baš predugo trajati, neće nas čekati...
osećam da će ga mnogi prespavati a avgustovska mašinerija samo što se nije upalila...

[bobi]

Ocelot kaže:

Znam da kasnim malo sa odgovorom, ali sam na nekoj od prethodnih strana primetio malu diskusiju o klasicnoj muzici i kompozitorima, pa me bas cudi zasto niko nije spomenuo Karl Orfa i njegovu najpoznatiju numeru "O Fortuna". Uvek kada je cujem, najezim se. Kao da mi daje snagu i ispunjava me nekom vrstom misticizma. Jedna od retkih stvari za koje mogu da kazem da je savrsena.

Iako i ja kasnim sa odgovorom na odgovor, znaj da me je tvoj zaksneli post odusevio.
Upravo je to to sto ja volim da cujem od svakog coveka koji voli ovu ili onu vrstu umetnosti.
Znati da objasnis zasto slusas nesto je, nazalost, danas postala retkost.
Sustina je u onome sto si rekao : "Uvek kada je cujem, najezim se. Kao da mi daje snagu i ispunjava me nekom vrstom misticizma. Jedna od retkih stvari za koje mogu da kazem da je savrsena".
I veruj mi, savrseno te razumem.

[Simke]

■ sinoć sam na nebu ostavio neke oblake koji su delovali poput dobrih šne nokli neke vešte domaćice,
kad su se onako lagano pojavili delovalo mi je to kao da će ostati duže,
isprva kanda nisu baš bili sigurni šta će pa su se malčice gurkali, šetkali i na kraju čvrsto ukotvili...
jutros ih nema, šmugnuli su noćas krišom i sada su kod nekoga od vas,
čekaju da vas malčice osveže i nasekiraju...

■ pre neki dan sam shvatio kako to funkcioniše sa oblacima,
ribareći na mutnom dunavu, preko puta je bila hrvatska a samo malčice dalje madjarska...
oblaci bi se okupljali u velikom broju, masivni i teški, dobrano natovareni
i tu u tom čvorištu iznad dunava dogovarali gde će koji,
tačno su znali destinacije kao da su unapred podeljeni po okruzima...

■ dunav je čudna reka, nije mi se jednom dešavalo da budem na njegovim obalama a da mnoštvo oblaka prolazi i prodje, prepunih ljute kiše raspoložene za kavgu ... reka im jednostavno ne dozvoli ni da trepnu već ih njeni vetrovi proslede dalje...
ponekad, dok se dunav valja onako lenj i umoran od puta, vruć od letnjeg sunca koje ga prati od švarcvalda, da li poželi da se malko rashladi ili pak privučena nekom magnetnom silom reke obruši se kiša, dok trepneš već si mokar kao da si se kupao...
često su to neki oblaci samci, oni sporiji kojima su svi ostali utekli, pa iz prikrajka čim uvrebaju nekog ribolovca ili dunav koji zadrema pa ih ne primeti najstrašnije napadnu...

■ ■ jutros je nebo prepuno nekih oblačića, deluje kao neka nedovršena slagalica,
nekako su ovi oblačići neubedljivi poput jata vrabaca, kao da bih ih mogao rasterati metlom...
možda čekaju rodbinu, bar tako kažu oni stručnjaci sa tv-a, videćemo, nema se puno vremena za nih, mora se na crnčenje, arbajt, kuluk... treba zaradjivati koru hleba u znoju lica svoga...
odavno nisam gledao te drage gnjavatorske face, dodje mi da nestanem negde sa oblacima i da padnem na obale save, drine ili barem ibra...
da me perajem odbaci u uzavreli vir neka nestašna mrena, pa da tečem dalje, bezbrižan i lagan...

■ a vi, oblačići moji, spavate po običaju ovako rano... pa i ovo jutro će vam pobeći i nećete ni znati da je bilo, možda samo iz priče... pa neka, spavajte... biće jutara i biće oblaka... a kada se probudite mogli bi da ostavite koje slovce ovde na ovom elektronskom papiru...

[aerochivija]

Askurđel iz Stapara stiže na Frušku Goru, donoseći ravnicu u planinu.
Čudna je ravnica... Nikne tu sve, nekako više dobro, pa i ljubav prema tamburi, kotliću, bekrijanju (al’ tihom, polakom), prostoru, nekako se i srce razraste...

Čuvamo tako Dunav, a vremena mutnija neg’ što će njegove vode ikad biti. Sećam se svega, al’ pišem samo veselo...
Teče Dunav, meša se miris vode, topola i čorbe alaske, šumi sifon-soda (uvek sipaš prvo nju pa vino, da oplemeniš vodu, a ne da kvariš vino), bruje tambure, sijaju Bezdan (i Madžarice u lakoletećim suknjicama), Sombor (mlogo je lep, i vidi se Dunav, nemoj mi tu da se ne vidi, ja sam vid’o i tačka), Apatin (imaju oni pivo, al’ što imaju celer za pasulj), Bogojevo (kod njevih je alasa zlatna čorba najzlatnija), Bačka Palanka (ne šal’ se da u “Tikvari” sedneš ‘nako), Beočin (riba pune vreće, čorbe pune oranije), Novi Sad (bircuza – ima, čorbe i špricera– ima, tambure – ima, pet mostova – imaće), Karlovci (loše im crno vino, eto, popih na čardi šes’ kila špricera i samo jednu čašu crnog, pa me zorom glava zdravo bolela).

– Još da nam je one talandare što letu i rušu metnuti u vreće i pustiti Dunavom, mater im...

Do Bezdana stig’o Dunav iz Madžarske,
pa merači kud će dalje do Bugarske.
Čini mu se: “Tu je neka zemlja fina,
daj da prvo stignem ja do Apatina”.
Al’ se ne da drvo, zemlja, grumen bački,
jedva Dunav izlokao rit Kopački.
Misli da je stvarno moćan, da je sila,
– pametnija Bačka, pa mu popustila.
Negde iza Apatina kod Erduta,
Ispreči se žudna Drava nasred puta.
Zaskoči ga, venčaše se, desno-levo,
stigoše mladenci do pred Bogojevo.
Pomeri se Šeret-Bačka, Dunav svinu,
pa nikako da ispravi tu krivinu.
Izgubio silno vreme sve do Dalja,
da bi opet potekao kako valja.
I pomisli: “Sad ću lako sve do mora”,
kod Palanke dočeka ga Fruška Gora.
Tamo, ‘vamo, ali rešen da ne stane,
Frušku Goru ostavi sa sremske strane.
“Sad me i Srem začikuje, da mu Boga...”,
čantrao od Beočina do Futoga.
Tu se malo primirio, al’ baš tada,
morao je proći pokraj Novog Sada.
A bećari prečanski, iz Varadina,
usuli mu malo domaćega vina.
Nabroj’o im Dunav ’lebac i večeru
jer je trešten zašvandrljo ka severu.
Srećom vino dobro, pa ga brzo pusti,
“Zaokreni!”, samom sebi on izusti.
Pa poteče Karlovcima, Krčedinu,
potajno se smeškajući onom vinu.
I sve gledi tako, od Novoga Sada,
da mu otkud bane kakva nova mlada.
Ispod oka gleda, sve se nevešt pravi,
smišlja šta i kako da ispriča Dravi.
Kad bi oko Slankamena, i još malo,
glednu levo, srce mu je tad zastalo.
Baš negde između Bačke i Banata,
Zagrlila ga i Tisa oko vrata.
Drava ćuti, Dunav ni da poveruje:
“Ne jedi se!”, ma ni glasa da joj čuje.
Do Đerdapa, stare Gvozdene kapije,
oženio još po neku, malo li je?
Al’ ga brine šta će pred tolikim svetom,
ako ga Rumuni ne nazovu zetom.
Tol’ko žena ima, a još mu se keri,
pa je tako burmu stavio i Neri.
Sve mirniji što je dalje od izvora,
teče Dunav-paša putem Crnog mora.

[Rocker]

Hm, naškrabah nekako ovih 1000 poruka i upravo pišem 1001. Ispod nick-a stoji "Hiperaktivni član"!!! Šta sad? Da li da verujem mašini i potražim stručnu pomoć u vezi moje hiperaktivnosti ili da na svoju ruku počnem da se kljukam sedativima ne bi li se malko primirio?! Nazivali su me i gorim imenima pa sam preživeo...mislim da ću i ovo podneti dostojanstveno i smireno bez pomoći savremene medicine! Dobro jutro ranoranioci i laku noć noćobdije!

[mad_skillz]

Rocker kaže:

Hm, naškrabah nekako ovih 1000 poruka i upravo pišem 1001. Ispod nick-a stoji "Hiperaktivni član"!!! Šta sad? Da li da verujem mašini i potražim stručnu pomoć u vezi moje hiperaktivnosti ili da na svoju ruku počnem da se kljukam sedativima ne bi li se malko primirio?! Nazivali su me i gorim imenima pa sam preživeo...mislim da ću i ovo podneti dostojanstveno i smireno bez pomoći savremene medicine! Dobro jutro ranoranioci i laku noć noćobdije!

opushteno Rocker-u batice , nemoj da brinesh , nisi nishta vishe bolestan nego mi svi ovde...

[Simke]

@Rocker Hiperaktivni


ma bolestan si sinko načisto, da se ne lažemo i sve više što se bude povećavao broj tvojih poruka stanje će biti sve gore i opasnije...
da li da se lečiš
nipošto, bilo bi skroz bezuspešno...
jer niko te ne može izlečiti od nečega što želiš i što ti se dopada...

pa, šta da radiš

recimo... ako bi ipak da se lečiš, ondak ovako:

th:
ranojutarnja šetnja - jednom dnevno pre doručka, sam
kasnovečernja šetnja - jednom dnevno posle večere u pratnji voljenog bića
dobra knjiga - jednom dnevno u popodnevnim časovima, konzumirati uz kvalitetnu odabranu muziku... sam
dobra muzika - uzimati po potrebi, preporučljivo je koristiti uz voljeno biće ali u nedostatku može i solo...
fizički rad - jednom dnevno, takodje po potrebi, preporučljivo u prepodnevnim satima...

umni rad izbegavati kao i alkohol i kafu...
koristiti što više voća i povrća...
disati punim plućima...
ponešto i prespavati...

javiti se na kontrolu za dve nedelje...

[Simke]

aerochivija kaže:

Čudna je ravnica... Nikne tu sve, nekako više dobro, pa i ljubav prema tamburi, kotliću, bekrijanju (al’ tihom, polakom), prostoru, nekako se i srce razraste...

nisam teo...
eto, namerno nisam teo...
da išta novo pišem u ovoj temi...
sve te čekam, bog te tvoj, da nastaviš...
i da nije Rocker, jelte... uleteo onako...
još bi te ja čekao...
i poruka bi ti bila zadnja...
poslednja, jel sam rekao tako...
samo da znadeš derane...
pa ti vidi... sad, šta ćeš, molim te lepo...