pomoc oko ucenja programiranja.

[Aofthel]

Pozdrav, ja bih hteo da pocnem sa programiranjem gledao sam i trazio koje jezike da pocnem da ucim, na google-u ( I yahoo questions koji su poslali drugi ljudi) preporucuje se python, otisao sam na njihovom glavnom sajtu(pythonov sajt), video downoad link i tako to, ali nisam shvatio kako da ucim. Zato zelim da cujem vase savete, sta mi vi preporucujete i gde da nadjem (knjige ili online tutoriale).

Znaje iz jezika imam jedino engleski, odlicno ga znam.
Znanje iz kompjutera imam Neka osnovna i verovatno lako, a to je reinstalacija kompjutera, koristiti browser instaliranje programa drivera tako to, i da rasklopim i sastavim ponovo kompjuter(nema veze sa ovim, pretpostavljam, ali da pomenem) .

HVALA PUNO NA CITANJU, I NA VASOJ POMOCI UNAPRED !!!!

PS. : izvinjavam se ako sam gresio u gramatici.

[Teva]

Rekao sam milion puta i reći ću još milion, C je idealan za početak

[Neutrino]

^ What he said? Postoji razlog zašto se C preporučuje kao prvi jezik ljudima koji imaju nameru da žive od razvoja softvera. C je zbog svoje low-level prirode izuzetno pogodan za učenje i shvatanje osnovnih principa rada hardvera računara. Uče se neke izuzetno bitne stvari (stack-ovi, dinamička alokacija/heap, pokazivači itd.) a usput se stiče navika pisanja optimizovanog i veoma efikasnog koda.

U knjižarama se može naći solidan broj knjiga na temu učenja C-a, među njima svakako veoma dobra knjiga sa zbirkom zadataka od Lasla Krausa (http://home.etf.rs/~kraus/knjige/crz.html). Takođe, ne treba zaobići ni Bibliju C-a, knjigu koju su napisali tvorci ovog jezika Brajan Kernigen i Denis Riči - http://en.wikipedia.org/wiki/The_C_Programming_Language (iskreno ne znam ko kod nas izdaje prevod ove knjige, ja imam samo originalna engleska izdanja).

[Geomaster]

Takođe, molim te obrati pažnju na algoritme i strukture podataka. Jedna pričica: skoro sam čitao neku studiju o metodama binarizacije slike, i tu je autor predlagao da se za svaki piksel gleda kvadrat oko njega i da se na osnovu tog kvadrata donese odluka o tom samom pikselu. Njegova implementacija je bila vidno sporija od dotadašnjih, ali je radila bolje, pa je on to smatrao cenom koju je potrebno platiti za dobru binarizaciju.

Onda su se pojavila dvojica i napravili studiju gde su—a to je bilo zapravo jedino što su uradili—predložili da se u toj novoj metodi koriste kumulativne tabele (a.k.a summed-area tabele) da bi se dobila suma piksela unutar tog kvadrata. To je vrlo jednostavan dodatak, i svako ko je malo čitao i upamtio o algoritmima, strukturama podataka ili da je samo proveo neko vreme razmišljajući kako da poboljša algoritam, bi se setio toga.

Njihova verzija je radila skoro istom brzinom kao i najjednostavnija moguća binarizacija pomoću globalnog praga (od nje je skoro nemoguće biti sporiji). Koristeći kumulativne tabele su (za veličinu kvadrata od 10x10 piksela) smanjili broj pristupa memoriji po jednom pikselu sa 100 na 4, po cenu samo jednog dodatnog jednostavnog prolaska po slici.

Dakle, čovek je imao sjajnu ideju, ali njegova implementacija nije bila najoptimalnija, a jedino što je bilo potrebno je setiti se takvog dodatka u vidu kumulativne tabele. A tako nešto pada na pamet mnogo lakše kada je neko "u fazonu" i kad je uradio određen broj čisto algoritamskih zadataka. (Takvi zadaci se daju na takmičenjima u programiranju, počevši od naših lokalnih pa do IOI-a ili npr. Facebook kupa.)

Tako da, možda bitnija odluka od programskog jezika je odluka da uzmeš knjigu poput Algoritama od Miodraga Živkovića i pročitaš od korica do korica. Ne mogu ni da počnem da ti nabrajam koliko puta sam video kôd koji su pisali ljudi očigledno vrlo iskusni i izvešteni u programiranju, ali sa vrlo površnim znanjem o strukturama podataka. S druge strane, pazi da ne postaneš "teoretičar" koji bira samo najbolju asimptotsku složenost bez testiranja da vidi koliko je (i da li je uopšte) brže. Dakle, znaj kakva rešenja dolaze u obzir za neki problem, ali ih sve testiraj u praksi. Na primer, hash tabela, iako bi trebalo da bude brža, često može da zbog više nivoa indirekcije bude sporija od dobro implementiranog crno-crvenog stabla, zbog specifičnosti hardvera, memory access patterna koji ti algoritmi/strukture podataka generišu itd, a sve u zavisnosti od količine podataka.

[Reloader]

Aofthel kaže:

Pozdrav, ja bih hteo da pocnem sa programiranjem gledao sam i trazio koje jezike da pocnem da ucim, na google-u ( I yahoo questions koji su poslali drugi ljudi) preporucuje se python, otisao sam na njihovom glavnom sajtu(pythonov sajt), video downoad link i tako to, ali nisam shvatio kako da ucim. Zato zelim da cujem vase savete, sta mi vi preporucujete i gde da nadjem (knjige ili online tutoriale).

Kreni odavde:

http://cscircles.cemc.uwaterloo.ca/
http://interactivepython.org/coursel...spy/index.html

[Krilce]

Ja bih mu preporucio da krene sa nekim high level jezikom, pa kada ga savlada, moze da pogleda i kako sve to radi ispod haube (C, C++).

Python je odlican jezik za pocetnike, i postoji mali milion besplatnih kurseva na netu, npr.

https://www.coursera.org/course/programming1
https://www.coursera.org/course/interactivepython

Znam da je meni taj redosled mnogo bolje pao od onog koji su ti predlozili ostali forumasi. Na tebi je da izaberes. Nijedan nacin nije pogresan, jednostavno je pristup drugaciji.

[water wizard]

za razliku od onih koji predlažu C i zavirivanje ispod haube i učenja kako se pravi svaki deo, ja predlažem da prvo naučiš da voziš, na primer HTML, pa kad to naučiš za nekoliko dana pređeš na javascript, pa na javu ili neki drugi programski jezik i posle možeš da biraš pravac da li ćeš C++ C ili C#

Mislim, ono to je moj pristup, samouk, a na fakultetima se kreće od C pa redom, od najtežeg pa ko preživi biće inicijalizovan u malu grupu geekova koji razumeju binarni kod

kako god da okreneš, čekaju te godine učenja i usavršavanja i unapređivanja novih tehnologija.. zato je moj pristup lakši kreneš od lakog i onda dokle stigneš ..
u svakom slučaju važno je da kreneš i da probaš pa ako ti odgovara ti nastavi šta ti se sviđa i gde ima neki posao da se radi...

[Neutrino]

JavaScript zaista nije pogodan za početnike jer je konceptualno malo čudan i voli da radi stvari na svoj način. Kao prvo, JavaScript koristi prototipizirani a ne klasni pristup realizaciji objektnog modela što može da bude problem jer većina drugih viših jezika radi upravo obrnuto. Zatim, JavaScript je "duck typed" što znači da kontekst koda određuje ispravnost tipa podataka što je daleko od drugih, obično statički tipiziranih, jezika. Takođe, u JavaScript-u sve je objekat ali u isto vreme nije. Pa tako se recimo funkcije tretiraju kao objekti prvog reda a primitivni tipovi podataka se interno vode kao objekti iako se nijedna od njih ne može eksplicitno instancirati kao objekat.

Daglas Krokford (Douglas Crockford), izuzetan JavaScript stručnjak i tvorac JSON formata, je izdao jednu jako lepu knjigu pod nazivom "JavaScript The Good Parts" gde objašnjava šta sve smrdi u JavaScript-u (knjiga je nešto starija ali u osnovi veliki broj zamerki i dan danas stoji).

[doctor]

water wizard kaže:

za razliku od onih koji predlažu C i zavirivanje ispod haube i učenja kako se pravi svaki deo, ja predlažem da prvo naučiš da voziš, na primer HTML, pa kad to naučiš za nekoliko dana pređeš na javascript, pa na javu ili neki drugi programski jezik i posle možeš da biraš pravac da li ćeš C++ C ili C#

Ovo može da bude dobar pristup a i ne mora.
Recimo meni je assembler u kombinaciji sa C-om i C++-om otvorio nove vidike u smislu da sada mnogo bolje razumem kako stvari rade ispod haube i jednostavno mogu i umem da razumem sve limitacije i mogućnosti viših jezika. Nakon što sam (delimično, kroz polaganje ispita) savladao pomenuta 3 jezika ja jednostavno više nemam probleme koje sam imao ranije - svi jezici višeg nivoa su mi sad laki - sve se svodi na savlađivanje sintakse i manipulaciju bibilotekama i klasama.

Tako da, ipak, podržavam bottom-up pristup programiranju; a nisam tako razmišljao do pre 2 godine.

Naravno, to nije neophodno onima koji planiraju da se bave web developmentom i sličnim poslovima.