[Ulmawen]

-Kako da neće biti! Kada je jednom rečenu da se Bogu Rađanja priprema čast, onda ne samo da ima da se popije, nego i da se napije! Braga, crna, precrna i miriše na šljivu, naliješ je u čašu, u njoj s prsta pena od čistog kvasca, hmelj pliva. Povučeš, čak klizi sa zviždukom.
-Sa zviždukom, ma nemoj?- začudi se Goreći-I sa slanim krastavčićima i pečurkama?
-Ma ne samo to! Ima ih kiselih u slanoj vodi, sa lovorovim listom, muskatom... a ribica pržena na suncokretovom ulju. Pored toga, masline, krastavčići, slana paprika i rano voće u vinskom sirćetu, krasno, prekrasno...
-Pa šta čekamo, idemo!- požuruje Goreći Dug- Livadski Duh će nam tamo sve požderati!
-Uplašio si se, tako sam i mislio. I da znaš da ih je već pojeo!
-Idemo, idemo! Prava je nesreća s njim, nasediš se u odžaku celu celcatu godinu, dođeš- a on tebi polovinu časti smaže!- zakašlja se- Cele godine... a kad siđeš s odžaka, on je već faširani plavi patlidžan s paprikom smazao! Zar? Da, a kada ga pitaju, on gleda iza sebe i govori: ».. ne znam, tu su negde ležali...«
Baćuška i Goreći brzo izađoše iz dvorišta, zaškripaše čizmama po snegu »hrup hrup« i iz dvorišta uleteše u predsoblje pred Banjom. Tamo su već sedeli Livadski Duh, Podrumski Duh, u uglu Slameni Duh i kraj prozora, skidajući paučinu rukom, Baštenski Duh.
-Zdravo braćo!- reče Baćuška.-Kako ste?
-Želimo ti dobro zdravlje Kućni Baćuška!- odgovoriše u horu. –Kako tvoja milost izvoleva živeti?
-Pa, sve je u redu. Evo, doveo sam vam Gorućeg, ljuti se na Livadskog.
-A zbog čega to? –odazva se Livadski –Šta hoće?
-A pamtiš li plavi patlidžan? Utamani li ga?
-Kakav patlidžan? Nikada ga u životu nisam video!
-A prošlu godinu si zaboravio?
-Pa ko će se u Novoj godini sećati stare!
-Šta je to braćo, šta se tamo dešava? –umeša se Slameni. –Ko staro pomene...
-... neka mu ispadnu oči! –prihvatiše ostali smejući se..
-Zdravo braćo, Bogu Rađanja niski poklon! Starim dedovima poštovanja, a gostima čast!-pokloni se Konjski Duh, ulazeći. –Poklon od naših konja vama! Neka zamiriše sveža trava!
-Ulazi, ulazi, brate, ali brzo zatvaraj vrata, hladno je... srećom, Mesec svetli, pa smo se ugrejali, inače- prava nesreća! Ujutro od Mraza crvenog nosa i drveće puca! Vidi kao da je sve smrzlo: na sekiri izrasla bela brada. Noću treba Koledinu bradu da tražimo. Kao med, hoćeš li da lizneš malo Koledine brade?
-Vidi, vidi, šta vi mislite, ko je Konjski? Mislite li da ne znam? Lizneš, pa ti se jezik tako slepi da vrelom vodom moraš da ga otapaš!
Kroz prozor je svetleo Mesec i njegovi crveno- žuti zraci kao vatra su osvetljavali predsoblje. Domaći duhovi sedeli su u krugu, povremeno na mesečevim zracima grejali ruke, trljali ih i kašljucali.
-A gde su Kravlji Duh, Ptičar, Zlatar? Gde je Zrnar, Senar, Kvasar, gde se oni hlade? Zar ne znaju? Zaboravili? –upita Baćuška Kućni.