[Ulmawen]

-Pa oni su otišli sa Zrnarom, a ovaj sa Žitnim, Ovsenim... pa još od samih Spožinskih praznika broje zrna! Rade bez odmora, na pitanja ne odgovaraju, rukama mašu »odlazi- nije nam do tebe. Nema se vremena.«
-A gde je Koreni?
-U podrumu kore premeće, duva, čisti da se ne ubuđaju.
-Pa dobro, sačekaćemo ostale.
-Sačekajmom sačekajmo, a što ne bismo po brašku ispili? –gromkim glasom upita Konjski. –Kravlji nikako da stigne, a šta ćemo mi - da sedimo tako uzalud?
-Dobro, sipaj Livadski! Ove godine ćeš ti posluživati. Samo sa više pene!
Mali Bogovi uđoše, sedoše uz mesečevu vatru. Livadski je svakome nalio punu čašu od brezove kore, tako da je pena kao čipka padala preko ivice.
-Eh, veličanstveno! –prvu penu povuče Baćuška Kućni. –Ne bi bilo loše da i bradu umočimo! Šta kažeš, od čistog sena pravljena?
-Od sena i žitne slame. Video sam u jesen kako je gazda užareno kamenje bacao u bure, a kada je braga provrila kako treba, vedro suve drenovine je ubacio, dva vedra ječma, žita sa peći, hleba pečenog, list od ribizle, suve kruške, jabuke, med i hmelj, pa posle toga opet list od ribizle; a kada je odstojalo, dodao je suvo grožđe, višnje i kvasac. Kad je pena zašuštala, nalio je mleka, parčence istopljenog masla, malo hrastovog lista i lista jabuke. Cedio ga je braćo kroz rukohvat krzna, što se posle naziva vunom...
-Pa to nije prosta Braga, već Surjanica! –oduševljeno uskliknu Slameni, lupajući praznom drvenom čašom po stočiću. –Slava domaćinu! Sipaj još!
-Slava! Slava! –prihvatiše ostali.
Kada su pili po drugi put, došli su drugi rođaci Boga Rađanja.
-Slava Batki Kućnom! Bogu Rađanja!
-Slava! Slava! Slava! –odgovarali su ostali. –Gde ste vi u ovakvoj noći?
-Mi smo, slava Snopu i Šumskom, obišli dvorišta da se nešto nije desilo. Mećava kao da je počela, a Mraz- Crveni nos otišao je da spava. Snežić je kružio i prestao. Sada je svetlo od Meseca na dvorištu, vide se svi snežni nanosi. Mraz- Crveni nos govorio je da će on i brat Sivi nos ujutru dočekati Koleda. Zahladniće!
-U snegu je voda, a kada dođe dovde skupi stada i nastaje Vesna.
-Slava Koledi i Krišnom! Spavaju u snegu višnje, a doći će Jaro proleće, rascvetaće se obilno i bogato!
-A Koledo kotrlja točak ovamo, preko gora, dolina i belih snežina!
-Mi ćemo točak zapaliti i Zimu Suru progoniti!