[Ulmawen]

Kad to reče, stari čarobnjak načini sekiru i poče da obara najviše borove i jele. Jedan dan, dva dana, tri dana krčio je Vainamoinen prašumu dok nije posekao sve drveće, sem jedne bele breze. Kad je završio posao, na nebu se pojavi jastreb i upita ga:
»Zašto si poštedeo brezu, samo tu brezu u šumi? Zašto i nju nisi oborio sekirom, Stari Mudrače?«
»Tu brezu sam poštedeo zbog tebe,«-odgovori mu čarobnjak, -»da ti i braća tvoja imate drvo na koje ćete stati nogom dok odlećete i dolećete preko tundre, preko polja moga, da imaš gde skloniti glavu kad besni oluja, da imaš gde noću zanoćiti.«
Tako reče Mudrac, a jastreb kliknu, što je značilo da ga je razumeo, pa mu se pridruži i pomože mu da spali granje i debla oborenog drveća.
Kad se naposletku cela šuma pretvori u prah i pepeo i zemlja se ohladi, čarobnjak zaseja ovas i ječam i hmelj i pšenicu, koja smesta poraste i ozelene, a onda požute na letnjem suncu i isklasa. Čim dođe vreme žetve, na Vainamoinenovu njivu se sjatiše ptice da u nju unesu radost. Dolete i kukvica, sede na granu breze, pa upita starca:
»Zašto si poštedeo ovo drvo, samo ovu brezu? Zašto i nju nisi posekao sekirom kao bor, hrast, jelu?«
»Tu brezu sam poštedeo zbog tebe,«-odgovori joj čarobnjak, -»da ti i sestre tvoje na njoj svijate gnezda, da ti, kukavice, drugo moja, na njoj otpočinješ i zapevaš, radujući se letu.«
Tako reče Mudri i kukavica mu u znak zahvalnosti zapeva. Ona pevaše o dobroti starčevoj i lepim žitnim poljima, o pitomom hladu dalekih šuma, sjajnim vodopadima. Pevaše ptica o lepoti rada i zemlje rodne.
Još i danas na poljima Finske, kao u ta drevna vremena, kukavica peva na beloj brezi. Ona je prijatelj ratara i bodri ga dok obrađuje polje, najavljuje dolazak leta i veliča čovekovu pobedu nad zemljom, koju on i danas osvaja pedalj po pedalj, kršeći prašumu, obarajući hrastove, borove, jele i zasejavajući njive. Mukotrpan je trud ruku finskog ratara na tvrdoj zemlji, tundri koju kopa i ore, smrznutoj tundri izloženoj naletima severnog vetra. Mračne su i još neprohodne prašume koje krči njegova sekira. No kada kukavica zapeva na brezi, iz brvnare svoje ratar baci pogled na žuta žitna polja, seti se starog čarobnjaka koji ga je naučio kako da zemlju uzradi i, pridružujući se ptici krilatoj, i sam peva drevne Rune u slavu Vainamoinena.