I tako sve skupa dospije u carev dvor. Kad to vidi careva kći, počne se smijati još izdaleka da se nije moglo smagati, a car kad to vidi, stane mahati rukom na njega da ustavi kočiju. On ustavi kočiju, pa dođe k caru, a car mu reče:
»Ti si rasmijao moju kćer, koja se još nikad nije nasmijala, sad je tvoja!!
Pa ga ustavi kod sebe, te ga vjenča s njome i dade mu po svoje carevine, još i sad caruje, ako nije umro.
Srpska narodna pripovetka
Putovao nekuda pop podalje iz svoje nurije, pa dođe u neznano selo. Iznad sela nađe jedno čobanče, pa želeći da u dobru kuću dođe u konak, upitaće čobanče:
»Ko u ovome selu najbolje stoji, dijete?«
»Petar kovač,«- odgovori dijete, -»povazdan je uz nakovanj.«
«Ne pitam te to, nego ko je u ovome selu najjači.«
»U moga strica: vo Zimonja. Nema u cijelu selu nijednoga vola da mu more dobosti ja utegnuti.«
»Ama, ne pitam te ni to, no ti meni kaži ko je najstariji u ovom selu.«
»Dub nasred sela, što se poda nj iskupljaju seoska goveda.«- odgovori mu dijete.
Pop se na to naljuti, pa će djetetu:
»Hajde, dijete, s đavolom!«
»I ti, pope, s bogom!«- reče mu dijete.
Pošto se pop odmače od djeteta, predomisli se, pa će mu doviknuti:
»Ne bilo ti, dijete, ono što ti rekoh!«
»Ni tebi, pope, ono što ja tebi rekoh!«- doviknu mu dijete, a pop se ugrize za gubicu.